:: wikimiki.org ::
| R-4 |
R-4
Р-4 пушка
Јужна Африка је дуго, због апартхејда, била под међународним санкцијама, а једна од земаља која те санкције није поштовала био је Израел. Посебно изражена је била њихова сарадња на плану војне индустрије која је почела најпре на развоју нуклеарног арсенала да би се затим проширила и на развој пешадијског наоружања откупом лиценце за производњу јуришне пушке "Галил АРМ".
Убрзо је јужноафричка фирма Littleton Engineering Works развила јуришну пушку, по угледу на израелску, али са значајним изменама.
Ова пушка, названа Р-4 данас је стандардно пешадијско наоружање војске Јужноафричке републике.
Р-4 је лепо обликована пушка, споља веома налик на Галил, са склопивим скелетоидним кундаком, ножицама и пластичним црним подкундаком. Нема дрвених делова а цела је израђена у црној боји. Добро је избалансирана и лепо лежи у руци.
Један од најлепших делова је кундак, који је, као и подкундак, израђен од најлона, ојачаног стакленим влакнима. Кундак се на своје место утврђује преко два зуба који улазе један у други сусрећући се косим деловима, при чему, због њихове закошености, потпуно нестаје сваки зазор. Због оваквог кундака, чије је решење у потпуности преузето са израелске варијанте, оружје беспрекорно лежи и лако се контролише приликом паљбе. Уједно, лако се склапа за транспорт једноставним гурањем надоле и у страну. Ипак, уместо челичних цеви, Јужноафриканци су одабрали стакло-пластику, с обзиром на климатске услове на југу Африке, чиме су решили проблем држања усијаног оружја у рукама. Из истих разлога, од овог материјала су израђени и оквири и рукохват ове пушке, као и остали делови који долазе у контакт са рукама, док је сама пушка од корозије заштићена дебелим слојем специјалног молибденског печеног влакна. Ово се, у пракси, показало веома корисним и за наше поднебље јер је и по великом мразу пушку било лако и угодно држати у незаштићеним рукама, што не би био случај да је био у питању метал.
Предвиђена су два режима рада, а полуга преклопника кочнице налази се са обе стране оружја па је полуаутоматски и аутоматски режим могуће одабрати било повлачењем полуге са десне стране иза ручице затварача, било померањем палца руке која држи рукохват пушке (са леве стране). Задњи нишан је опремљен диоптерским отвором са две плочице чијим се преклапањем врши и избор нишанске даљине 3 или 6, односно тристо или шесто метара.
Карактеристике
- Калибар: 5,56х45 НАТО
- Брзина зрна: 980 м/с
- Каденца: 600 - 750 метака/минути
- Маса празне пушке: 4,3 кг
- Дужина (са расклопљеним кундаком): 740 мм
- Висина (са постављеним биподима): 360 мм
- Ефективна даљина гађања: 500 м
- Капацитет оквира: 35 (стандардни) и 50
Категорија:Пушке
Категорија:Модерно наоружање
Категорија:Војне науке
Израел
Држава Израел (מדינת ישראל Мединат Јисраел на хебрејском, Даулат Исраил на арапском) је земља на Блиском Истоку на источној обали Средоземног мора. Израел је парламентарна демократија а по националном усмерењу, "Јеврејска држава." Становништво Израела је већинско јеврејско, са великом нејеврејском мањином, коју углавном чине Хришћани, Друзи, и Муслимани Арапи. Израел се граничи (у правцу казаљке на сату, од севера, ка југу) са Либаном, Сиријом, Јорданом, и Египтом. Израел има обале на Средоземном мору, Акабском заливу, и на Мртвом мору.
Историја
Главни чланак Историја Израела
Јевреји су дуго сматрали Израел својим спиритуалним домом — Светом земљом и Обећаном земљом. Израелска земља има посебно место у верском животу Јевреја, укључујући остатке другог Јеврејског храма. Ово је такође место где је рођено хришћанство а садржи и многе друге локације од великог духовног значаја за јудаизам, хришћанство, и ислам. У овом региону је у периоду од преко једног миленијума, са прекидима, постојала читава серија јеврејских краљевина и држава, све до пропасти Великог јеврејског устанка против Римског царства са чијим је гушењем дошло до великог истеривања Јевреја из њихове отаџбине и вољене престонице, Јерусалима. (око 25% јеврејске популације, види Разарање Јерусалима). После слома Устанка Бар Кохбе (Bar Kokhba's revolt) 135. године, император Хадриан је преименовао Провинцију Јудеју у Провинцију Сирију Палестину, грчко име изведено од Philistine (хебрејски פלשת Pəléšeṯ). [http://www.palestinefacts.org/pf_early_palestine_name_origin.php] Види такође Имена Леванта.
Муслимански калифат је освојио ову територију од Источног Римског царства (Византије) у седмом веку, и привукао арапске досељенике. Локални језик, арамејски (језик којим је говорио Исус Христ), је постепено нестао. Током векова је количина јеврејског становништва у земљи флуктуирала. Пре рођења модерног ционизма, до раног 19. века, више од 10000 Јевреја је живело на територији данашњег Израела. (Дан Бахат, Двадесет векова јеврејског живота у светој земљи, 1976.)
Након векова живота у дијаспори, деветнаести век је донео узлет ционизма, Јеврејског националистичког покрета, жеље да се формира јеврејска држава у Палестини и значајну имиграцију. Ционизам је остао мањински покрет све до успона нацизма 1933. године и покушаја истребљења Јевреја у холокаусту. У касном 19. веку велики број Јевреја се доселио у овај регион који су прво контролисали Турци, а затим Британци. 1917. Британци су гарантовали Јеврејима домовину у Палестини, усвајањем Балфурове декларације. Јеврејско становништво је повећало свој удео у региону са почетних 11% 1922. године на 30% 1940. године. [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/78601.stm].
1937, после Великог арапског устанка, план за поделу који је предложила Пилова комисија, је одбацило и палестинско арапско руководство и двадесети ционистички конгрес. Као резултат, 1939, Британци су подлегли арапском притиску, због подршке која им је била потребна у Другом светском рату, и напустили идеју о јеврејској националној домовини, и поделу и преговоре у корист једнострано наметнутог Белог документа из 1939. У овом документу је стајало да треба успоставити систем у коме ће Јевреји и Арапи имати заједничку владу. Овај документ је био виђен као значајан пораз јеврејске стране, јер је донео оштре рестрикције за јеврејску имиграцију, док за арапску имиграцију није било никаквих забрана. Како је арапско становништво бројчано превазишло јеврејско у годинама неконтролисаних миграција, очекивало се да ће овој заједничкој влади доминирати Арапи. Због надолазећег Другог светског рата, план није у потпуности спроведен.
1947. године, након пораста насиља, тероризма и неуспешних напора да се помири јеврејско и арапско становништво, британска влада се повукла из Палестине. Испуњавање УН плана за поделу из 1947. би довело до поделе спорне територије на две државе, јеврејску и арапску, дајући око половине територије свакој држави. По овом плану, Јерусалим је требало да буде међународна регија, да би се избегли сукоби око његовог статуса. Одмах након што је Генерална скупштина УН усвојила план за поделу, палестинско арапско руководство је одбацило план да се формира још неименована јеврејска држава, и започело герилски рат.
Држава Израел је проглашена 14. маја, 1948. У нади да ће уништити нову јеврејску државу, армије пет арапских нација су се умешале у рат између јеврејских и арапских снага у бившој Палестини (види: Декларација о проглашењу Државе Израел, Арапско-израелски рат, 1948.). Израел је освојио додатних 26% територије Палестине западно од реке Јордан и придружио је новој држави. Јордан је освојио Западну обалу (укључујући Источни Јерусалим), и анектирао је . године, али су ову анексију признали само Уједињено Краљевство и Пакистан. Појас Газе и синајску пустињу је освојио Египат.
После рата, само 14-25% (зависно од процена) арапског становништва је остало у Израелу, док су избегли пре и за време рата. Кад је Израел одбио повратак већине, и када су потоње понуде о делимичној репатријацији одбијене, они су постали избеглице; види Палестинске избеглице и Палестински егзодус за расправу о околностима. У наредној деценији, 600000 сефардских Јевреја који су избачени из околних арапских земаља, су дошли у Израел, удвостручивши број становника ове земље само годину дана од стицања независности. Касније су Јевреји почели да пристижу и из Ирана и Европе. Јеврејска популација у Израелу је наставила да расте врло високом стопом још неколико година, услед таласа јеврејске имиграције из целог света, од којих је најзначајнији скорашњи, по распаду СССР-а.
23. маја, 1967, Египат је затворио Тирански мореуз (главну израелску поморску руту ка Азији и осталим трговинским дестинацијама) за израелске бродове, а такође је блокирао и луку Еилат. Египат је наредио мировним снагама УН-а да напусте Синај, а уместо њих, су на граници са Израелом концентрисани египатски тенкови и трупе. У складу са међународним правом, Израел је сматрао блокаду својих лука актом рата, и извршио напад на Египат, а посебно египатску авијацију. У непријатељства је укључен и Јордан (пошто је уз устезање одлучио да одбаци израелске апеле за неутралност, и започео гранатирање Тел Авива у складу са одбрамбеним савезом који је имао склопљен са Египтом), Сирија, и ирачка авијација. Ово је био Шестодневни рат (5. јун - 10. јун, 1967.), за време кога је Израел заузео Источни Јерусалим, Западну обалу, Појас Газе, Голанску висораван, и Полуострво Синај. Израел је 1978. вратио Синај Египту у складу са споразуму из Кемп Дејвида, а 1981, Израел је анектирао Источни Јерусалим. Статус Западне обале и Појаса Газе, који су насељени махом Палестинцима уз нешто израелског становништва, је још неодређен, и био је тема више неуспешних мировних конференција (види Географију испод за више детаља).
Статус Голанске висоравни је тренутно субјект територијалног спора између Израела и Сирије, који су технички још увек у рату. Висораван, која је прво била у саставу британске Палестине, а потом уступљена француској Сирији у раним двадесетим годинама XX века, Израел је званично анектирао 1981, мада је Савет Безбедности УН-а резолуцијом 497 прогласио овај акт Израела "ништавним и испразним и без међународног правног ефекта."
У годинама након 1948, Израел и УН су често имали супротстављене односе. Резолуција 194 (донесена у децембру 1948.) (Резолуције Генералне Скупштине нису правно обавезујуће), која дозвољава условно "право на повратак" палестинским избеглицама; резолуција 242 (новембар 1967.), позива на "повлачење израелских оружаних снага са територија окупираних у недавном сукобу" (Шестодневни рат); и резолуција 446 (март 1979.), која проглашава Израелска насеља на Западној обали и у Појасу Газе "илегалним". Мада је већина од 65 резолуција Савета безбедности и Генералне Скупштине УН које осуђују израелске акције, и 41 резолуција Савета безбедности на коју су САД ставиле вето, имале готово универзалну подршку у УН-у (често су гласови САД и Израела били готово усамљени), присталице Израела тврде да ове резолуције често погрешно тумаче међународно право, да их њихове присталице селективно примењују, и да су саме седнице пристрасне.
Израел није члан ни једне од пет географских групација које би га квалификовале за чланство у Савету Безбедности по прихваћеној пракси. Има временски неодређено привремено чланство у групи "Западна Европа и Други" али се сложио да не тражи чланство у УНСБ по тој основи. Више од половине хитних седница УН-а су биле одговор на регионалне кризе.
Види такође:
- Антисемитизам
- Јеврејске избеглице
- Балфурова декларација 1917.
- 1922. Text: League of Nations Palestine Mandate
- Мировни споразум у Кемп Дејвиду имеђу Египта и Израела 1978.
- Мировни споразум у Ослу између Палестинаца и Израела 1993.
- Самит у Кемп Дејвиду између Палестинаца и Израела 2000.
- Предлози за палестинску државу
- Арапско-израелски конфликт
- Блискоисточни конфликт
- Израелске Безбедносне Снаге
- Израелска земља
- стара краљевина Израел
- Јеврејска држава
Ратови
Успостављање државе Израел, 1948. године, и његово постојање је било узрок честим ратовима и другим сукобима са арапским земљама попут Сирије, Либана, Јордана, Египта, Ирака и Саудијске Арабије. Ратно стање између Египта и Израела је окончано потписивањем Израелско-египатског мировног споразума 26. марта, 1979. Ратно стање са Јорданом је званично окончано потписивањем Израелско-јорданског мировног споразума 26. октобра, 1994. Спорадични преговори са Либаном и Сиријом, преосталим суседима са којима Израел није потписао мировне споразуме, су још без резултата. Израел је тренутно умешан и у текући сукоб са Палестинцима у територијама које контролише од Шестодневног рата, 1967, упркос потписивању Споразума из Осла 13. септембра, 1993, и напорима Израела, Палестинаца и светских миротвораца.
Види такође:
- Арапско-израелски рат 1948. "Рат за независност" (види такође: 1949 Armistice Agreements) מלחמת העצמאות (גם מלחמת הקוממיות או מלחמת השחרור) י
- Суецки рат 1956. "Операција Кадеш" מבצע קדש או מלחמת סיני
- Шестодневни рат 1967. מלחמת ששת הימים
- 1970 War of Attrition מלחמת ההתשה
- Јом Кипурски рат 1973. מלחמת יום כיפור
- 1982 Lebanon War "Операција Мир за Галилеју" מבצע שלום הגליל
- 1990/1 Gulf War מלחמת המפרץ
- Ал-Акса Интифада אירועי גאות ושפל
Спољашње повезнице
- [http://www.globalpolitician.com/articles.asp?ID=132 Правни статус Западне обале, Газе и Источног Јерусалима]
- [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/78601.stm Рођење Израела]
- [http://www.rootsweb.com/~isrwgw/ Израел ГенВеб - Генеологија и историја Израела]
- [http://www.settingtheworldtorights.com/node/view/74.html Кратка историја Израела]
- [http://www.hareshima.com/Israel/government.asp Comprehensive Israel sites]
- [http://www.science.co.il/ Страница о Израелској науци и технологији]
- [http://www.infotour.co.il/ Туристичке службе у Израелу]
- [http://www.globalpolitician.com/articles.asp?ID=71 The Birth of Suicide Bombings as a Popular Weapon ]
- [http://www.israel.com/directory/Government/ Израел дот ком директоријум]
- [http://www.imj.org.il/ Музеј Израела, Јерусалим]
- [http://www.iba.org.il/ Israel Broadcast Authority]
- [http://www.israel21c.com Israel21c: A focus beyond the conflict]
- [http://globes.co.il/serveen/ Globes Online: Business and technology news from Israel]
Влада
- [http://www.mfa.gov.il/mfa/home.asp Министарство спољних послова]
- [http://www.info.gov.il/eng/mainpage.asp Влада Израела]
- [http://www.pmo.gov.il/english/ Премијерова канцеларија]
- [http://www.goisrael.com/ Министарство туризма]
- [http://www.education.gov.il/ Министарство образовања]
- [http://www.mot.gov.il/ Министарство транспорта]
- [http://www.cbs.gov.il/engindex.htm Статистички биро]
- [http://www.knesset.gov.il/ Кнесет (парламент)]
- [http://www.idf.il/ Израелске Одбрамбене Снаге]
- [http://www.seamzone.mod.gov.il/pages/eng/purpose.htm Пројекат Израелске сигурносне ограде]
Судови
- [http://62.90.71.124/eng/home/index.html Судови]
- [http://62.90.71.124/eng/verdict/framesetSrch.html Одлука Врховног суда]
Израелски закони
- [http://www.knesset.gov.il/description/eng/eng_mimshal_yesod1.htm Општи закони]
- [http://www.israelinsurancelaw.com/ Isreal Commercial Laws in English (Translation of Contract, Tort and other Civil Laws to English)]
Медији
- [http://www.jpost.com/ Јерусалим Пост новине (Енглески)]
- [http://www.israelnationalnews.com/ Arutz Sheva - news site of Arutz Sheva Israel Broadcasting Network ]
- [http://www.haaretz.com/ Енглеско издање Израелских новина Ха Арец (Ha'Aretz)]
- [http://www.ynet.co.il/ Yedioth Aharonoth - Israel's widest circulation newspaper]
- [http://www.HavenWorks.com/world/israel Israel News Sources, References]
- [http://israel.indymedia.org/ Israel Indymedia] - углавном на хебрејском
- [http://www.maarivintl.com/ Енглеско издање Маарива (Maariv), израелских новина]
Израел и Европа
- [http://mondediplo.com/focus/mideast/r1276 Le Monde diplomatique report on EU-Israeli relations]
- [http://www.radicalparty.org/israel/israele_e.htm Report of a conference exploring the possibility of Israeli membership of the European Union]
- [http://www.freerepublic.com/focus/f-news/912892/posts Report from The Times of India on strained relationship between Israel and the United Kingdom]
- [http://europa.eu.int/comm/external_relations/israel/intro/ Односи Европске Уније са Израелом]
Блогови
- [http://israpundit.com/ Israpundit - Israel News and Commentary]
- [http://www.israelblog.org/index.html Aron's Israel Peace Weblog]
Фотографије
- [http://www.trekker.co.il/english/israel.htm Фотографије Израела]
Категорија:Израел
ja:イスラエル
ko:이스라엘
ms:Israel
simple:Israel
zh-min-nan:Í-sek-lia̍t-kok
Јужноафричка Република:Овај чланак говори о Републици Јужној Африци, држави на југу Африке. За ширу географску регију јужну Африку, погледајте Јужна Африка (регија).
Република Јужна Африка (ен. Republic of South Africa) (краћи назив Јужна Африка) је република на jугу Африке. Налази је на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km2.
Историја
Јужну Африку открио је Васко да Гама 1497. године на путу за Индију. Пошто је до открића Јужне Африке дошло на Божић, земља је названа Натал, како се још и данас зове једна држава у Јужној Африци.
Божић
На путу у Индију Јужна Африка је била важна станица. Тако је 1652. године низоземска остиндијска компанија уредила боравиште, односно одмориште у Јужној Африци. Први досељеници у низоземску Кап-колонију били су сељаци који су живели на номадски начин и резидентни Африканци сви бели и сви са пореклом из Европе. Они су потискивали домородачко становништво које су називали Хотентотенима. Домаћа племена била су потчињена досељеницима и злостављана као јефтина радна снага једнако као и робови пореклом из Северне Африке.
1806. године Велика Британија је анексирала Кап-колонију. Након што су се Британци тамо настанили у великом броју и након што је британска влада 1833. године забранила ропство, Бури су се покренули дубље ка унутрашњости земље и тамо основали државе Трансвал и слободну државу Орање. Око обе државе долазило је до великих борби и 1861. и од 1877. до 1881. Ове државе биле су под британском владом. Након тога призната им је самосталност.
Индијци су у Јужну Африку дошли или као јефтина радна снага или као трговци. Сви Индијци били су дискриминисани од стране Бура и Британаца. Док су трговци по основу свог иметка могли водити релативно угодан живот, радници су живели у готово неподношљивим условима. Они су само уз помоћ уговора о раду добијали дозволу боравка. Уговори су били ограничени само на неколико година, у којима радник није имао готово никаквих права.
Уколико су хтели дати отказ, радници су морали платити неку врсту откупнине, порез од три фунте. То је била сума коју нико од њих није могао прикупити, обзиром да су им плате биле многоструко ниже. Они су радили углавном у јамама и живели у гетима, који су били тако запрљани да је тамо врло често избијала куга. Њихов положај био је само незнатно бољи од положаја робова.
Становништво
Јужна Африка има 40.6 милиона становника и главни град је Преторија. Становништво је углавном црначко (75.2%), али има и белаца (13.6%), мешанаца (8.6%) и азијата (2.6%). Већина црнаца и белаца припада хришћанству, док су већина Азијата хиндуси.
Зулу је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у провинцији Ква Зулу Натал у Јужној Африци.
Категорија:Јужна Африка
ms:Afrika Selatan
zh-min-nan:Lâm-hui
ja:南アフリカ共和国
ko:남아프리카 공화국
simple:South Africa
НАТО
Северно-атлантски завез или НАТО (ен: North Atlantic Treaty Organisation (NATO), фр: l'Organisation du Traité de l'Atlantique Nord (OTAN)) је међународна одбранбено-сигурносна организација основана 4. априла 1949. године у Вашингтону. Службени језици у НАТО-у су енглески и француски.
Између 24. марта и 10. јуна 1999. године војске чланица овог војног савеза су бомбардовале Србију, укључујући и велики број цивилних циљева -- између осталог, мецима од осиромашеног (али ипак радиоактивног) уранијума (због којих је повећан степен оболелих од рака у деловима Србије где се та муниција употребљавала) и касетним бомбама (које су по међународном ратном праву забрањене). Ова војна акција није била одобрена од стране Савета безбедности УН, а представила је преседан у коме је један дефанзивни војни савез први пут у својој историји напао земљу која није угрожавала ниједну од његових чланица; а све зарад решавања изборних проблема председника најмоћније земље савеза -- САД -- Била Клинтона.
Главна одредба уговора између држава чланица је тачка V. Део тог дела уговора гласи:
:Чланице се слажу да ће се оружани напад против једне или више чланица у Европи или Северној Америци сматрати нападом на све чланице.
Државе чланице
Била Клинтона
Државе оснивачи (1949.)
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Државе које су приступиле НАТО-у током Хладног рата
- (1952.)
- (1952.)
- (1955.)
- (1982.)
Државе бившег Источног блока које су приступиле НАТО-у после Хладног рата
- (1999.)
- (1999.)
- (1999.)
- (2004.)
- (2004.)
- (2004.)
- (2004.)
- (2004.)
- (2004.)
- (2004.)
2004
Грчка и Турска су приступиле организацији фебруара 1952. Немачка је као Западна Немачка приступила 1955. Уједињење Немачке 1990. подразумевало је приступање организацији и териорије некадашње Источне Немачке. Шпанија је приступила 30. маја 1982, а бивше чланице Варшавског пакта: Пољска, Мађарска и Чешка Република су НАТО-у приступиле 12. марта 1999, на самиту којим је обележавана његова педесетогодишњица.
Видети такође
- НАТО бомбардовање СРЈ 1999.
Спољашње повезнице
- [http://www.nato.int Званична интернет презентација]
Категорија:Међународне организације
Категорија:Војска
ja:北大西洋条約機構
ko:북대서양 조약 기구
th:องค์การสนธิสัญญาป้องกันแอตแลนติกเหนือ
Категорија:Војне наукеCategory:Војска
Стратегија
Оператика
Тактика Addictive AversionsAddictive Aversions, by Alfredo de Palchi, is a book of poems written originally in Italian.
Synopsis
Erotic and anti-erotic poems by a poet "not for the fainthearted" (Library Journal).
Summary
Each new book by Alfredo de Palchi is both a surprise and a challenge. In Anonymous Constellation, we encountered the destructive forces of nature, moving blindly through the fishes and beasts to all mankind. In Addictive Aversions, we encounter the life-force of sex, expressed in the individual body of the poet, but just as blind, asocial and irresistible... hence the title.
Reviews
"Alfredo de Palchi is both tough and imaginative. He is absolutely uncompromising, and his poems are painful and exalting to read. One does not come away from his stark and terrible and hilarious work untouched."
:~ James Dickey
"[De Palchi's poetry] casts a revealing light on the dubious existential foundations of all mankind...these disturbing poems cumulate into a redoubtable wisdom..."
:~ The Antioch Review
Editions
- Translated from Italian by Sonia Raiziss and others. Grand Terrace, CA: Xenos Books. ISBN 1-879378-38-8 (paper), 138 p.
Category:Poetry collections
rozstpy Stockholm hotel biako hotel kiev mieszne gry
|
|
|
| :: RELATED NEWS :: |
Pierre Montan Berton
Pierre Montan Berton (January 7, 1727–May 14, 1780) was a French composer and conductor. He resided primarily in Paris and was an
|
Witold Łokuciewski
Witold Łokuciewski (b. February 2, 1917 - April 17, 1990) was a Polish fighter ace of the Polish Air Force in
Petter Dass (born in 1647, died in September 1707) was the foremost poet and psalmist of his generation.
He was born at Northern Herøy, Nordland, Norway. His father was Peter Dundas from
|
Witold Lokuciewski
Witold Łokuciewski (b. February 2, 1917 - April 17, 1990) was a Polish fighter ace of the Polish Air Force in
(February 4, 1740 - February 11, 1795) was a Swedish poet and composer. Bellman is a central figure in the Swedish song tradition an
|
|
Surveiller et punir
Discipline and Punish (subtitled The Birth of the Prison) is a book written by the philosopher Michel Foucault. Originally published in 1975 in France under the title Surveiller et punir: Naissance de la prison, it was translated into English in 1977. It is an examination of the social and theoretical mechanisms behind the massive changes that occurred in western penal systems during the modern age. It focuses on historical documents from France, but the issues it examines are relevan
|
Mark Shivas
Mark Shivas is a British television producer and executive. He began his career at BBC Television in the 1960s, and quickly became one of the department's noted producers. He achieved particular success with the costume drama The Six Wives of Henry VIII (1970) and Dennis Potter's
|
Morin huur
The morin khuur or morin huur (from the Mongolian: морин хуур) or matouqin (from the Chinese: 馬頭琴) is a chordophone of Mongolian origin whose name roughly translates as "horse-head fiddle" in English. It is played with a
|
|
