:: wikimiki.org ::
| Лудвиг ван Бетовен |
Лудвиг ван Бетовен
Лудвиг ван Бетовен (крштен 17. децембар, 1770 – 26. март, 1827), немачки композитор, надмоћна музичка фигура у прелазном периоду између ере класицизма и романтизма. Сматра се једним од највећих композитора свих времена. Његова репутација је инспирисала—и у многим случајевима плашила—композиторе, музичаре и публику која га је наследила. Међу његовим најпознатијим делима су Пета Симфонија, Шеста Симфонија, Девета Симфонија, клавирско дело За Елизу, Патетична Соната и Месечева Соната.
Живот и дело
Лудвиг ван Бетовен (Ludwig van Beethoven) рођен је у Бону у Немачкој, од оца Јохан ван Бетовен (Johann van Beethoven) (1740–1792), Фламанског порекла, и мајке Магдалена Кеверић ван Бетовен (Magdalena Keverich van Beethoven) (1744–1787). Све до недавно, велики број референтне литературе означавао је 16 децембар као Бетовенов "датум рођења", јер је био крштен 17 децембра у времену када су новорођена деца крштавана дан након рођења. Како год, модерно учење одбацује такву претпоставку.
Бетовенов први музички учитељ био је његов отац, музичар у изборној скупштини у Бону и алкохоличар који га је у више наврата тукао покушавајући да га начини "музичким чудом" попут Моцарта. Међутим, други су убрзо приметили Бетовенов таленат. Кристијан Готлоб Нифе је подучавао и запослио Бетовена, који је уједно и примао спонзорство Управничког Електората. Бетовен је остао без мајке са 17 година и обавеза уздизања 2 млађа брата пала је на Бетовена.
1792. године Бетовен се сели за Беч где је намеравао да студира под Јозефом Хајдном. Пошто је Хајдн имао мало времена за предавање, проследио је Бетовена Јохану Албрехтсбергеру. Убрзо је добио репутацију клавирског виртуозе, и постепеније, композитора.
Категорија:Композитори
ja:ルートヴィヒ・ヴァン・ベートーヴェン
ko:루트비히 판 베토벤
ms:Ludwig van Beethoven
simple:Ludwig van Beethoven
th:ลุดวิก ฟาน เบโทเฟน
1770
----
Догађаји
Јануар-Март
Април-Јун
Јул-Септембар
Октобар-Децембар
Датум непознат
Рођења
-
Смрти
-
Дани сећања
-
Литература
-
----
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
Категорија:1770-е
ko:1770년
ms:1770
26. март
----
Догађаји
-
Рођења
- 1935 - Махмуд Абас (Арапски: محمود عباس), познат као Абу Мазен (ابو مازن), председник Палестинске Националне Управе (PNA).
- 1973 - Ивица Краљ - Српски фудбалер, голман
Смрти
-
Празници и дани сећања
-
----
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
326
ja:3月26日
ko:3월 26일
ms:26 Mac
simple:March 26
th:26 มีนาคม
НемачкаСавезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.
Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
Историја
Немачки језик и „Германизам“ трају више од хиљаду година, али је држава по имену Немачка формирана као модерна национална држава тек 1871. године, када је Пруска предводила Немачке државе до победе над Француском. Тада је настао други немачки Рајх (Reich), обично препознатљив као Царство.
Први Рајх, познатији као Свето Римско Царство Немачке нације, je настао поделом Каролиншког Царства (843), кога je раније основаo Карло Велики. Царство је трајало све до 1806. Током ових хиљаду година, Немци су успешно проширили свој утицај на исток уз помоћ Католичке Цркве, Тевтонског витешког реда и Ханзеатске лиге.
Године 1530, покушај протестантске реформације Католичке Цркве је пропао, што је довело до формирања нове, Протестантске цркве, која је постала нова званична религија у многим немачким државама. Ова догађања су довела до Тридесетогодишњег рата (1618), који је, када се завршио Вестфалским миром (1648), учинио да Немачка постане економски исцрпљена и политички нестабилна. Оваква ситуација је неомогућила да Немачкa понуди ефикасан отпор Наполеону и Свето Римско Царство је било укинуто 1806. После пада Наполеонa склопљена је Немачка конфедерација (Deutscher Bund), где је главну реч имала Аустрија. Конфедерација се састојала од 39 малих држава.
Амбициозни премијер Пруске, Ото фон Бизмарк, је искористио тежње за националним уједињењем да вештом унутрашњом и спољном политиком наметне доминацију Пруске монархије. Бизмарк је био познат као „културни борац“ против католичанства и борац за социјалне рефoрме.
После француског пораза у Француско-Пруском рату (1870), Други Рајх је проглашен у Версају, 18. јануара 1871.
1871
Међутим, у Првом светском рату (1914-1918), када је инвазија на Француску била главни циљ, на крају је победила Француска.
Тиме је окончан Други немачки Рајх, када је немачки цар Виљем II био принуђен да абдицира.
Послe револуције и одбацивања монархије, конституисана је демократска Вајмарска Република. Велики економски проблеми Немачке изазвани Великом депресијом и диктатима Версајског мира, довели су до одбацивања демократије од стране и лево и десно орјентисаних немачких грађана.
Нацистичка Немачка
На двапут одржаним изборима 1932, Нацисти су добили 37,2% гласова у јулу, а 33% у новембру. 30. јануара 1933, Адолф Хитлер је именован за канцеларa Немачке, а 23. марта 1933. године немачки парламент је укинуо устав Вајмарске Републике.
Трећи Рајх је трајао од 1933. до 1945. и био је утемељен на национал-социјализму, односно нацизму. 1934. Хитлер је преузео апсолутну контролу над владом, када је де факто постао и председник Немачке. Након анексије Аустије (1938), политика анектирања суседних територија, довела је до Другог светског рата, који је у Европи отпочео 1. септембра 1939. када је Немачка окупирала Пољску. Немачка и њени савезници су имали велику и добро контролисану војску која преузела контролу над готово целом територијом Европе.
После операције Барбароса (напада на Совјетски Савез) 22. јуна 1941. отворен је други фронт на истоку, као и нападa на Сједињене Државе, када је прекршен договор о ненападању Немачке на САД, од стране Хитлера (11. децембap 1941). Од 1941. до 1945. нацистичка Немачка, уз помоћ суседних колаборациониста, систематски је убила 6 милиона Јевреја у Холокаусту. Режим је исто тако убијао Словене, Цигане, хомосексуалце и ментално ретардиране особе и друге неспособне људе, али и политички неподобне грађане (нарочито комунисте и социјалисте, али и религиозне вође). 8. маја 1945. године Немачка је капитулирала после окупације Берлина од стране руске Црвене Армије. Пре уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.
Послератна Немачка
Рат је резултирао великим губитком територије, етнички је очишћено 15 милиона Немаца са тих простора, 45-огодишњу окупацију током које је некадашња територија Рајха подељена у Аустрију, Западну Немачку и Источну Немачку. 1948. и 1949. током Берлинске блокаде, савезничка војска допремала је храну и сировине у Западни Берлин, који је током Хладног рата посао енклава окружена руском гвозденом завесом.
Грађани Западног Берлина су постали проамерички орјентисани. То је био резултат многих чињеница, укључујући и јак немачки антикомунизам, амерички Маршалов план за реконструкцију Европе после рата, оснивање Европске уније, и генерално подржавање присуства западне војске у Западном Берлину. Реконструисана Западна Немачка је поново постала светска највећа економска сила.
Совјети су контролисали Немачку Демократску Републику, која је била једна у низу социјалистичких сателита Совјетског Савеза и чланица Варшавског пакта, са контролом слободног кретања њених становника. Изненадно, 13. августа 1961. године, Источна Немачка је поставила Берлински зид између Источног и Западног Берлина, и потпуно затворила границу према Западној Немачкој што је онемогућило нормално циркулисање људи. Вили Брант, западноберлински градоначелник и западнонемачки канцелар, су покушали да смире тензије, али његово практично признавање губитка историјске Источне Немачке је довело до контроверзи, неки Немци су сматрали да је издајник, док су многи други (нарочито млади људи) мислили да је херој.
После пада комунизма у Европи, Немачка се поново ујединила (1990), што је довело до економских проблема који се осећају и данас. Берлин је поново постао главни град. Породице, које су биле дуги низ година растављене, поново су се спојиле. Као део посткомунистичког процеса, отворени су досијеи тајне полиције.
Заједно са Француском, нова Немачка игра главну улогу у Европској унији. Немачка је држава која се залаже за заједничку европску политику, одбрану и сигурност. Канцелар се константно позива на састанке Савета безбедности Уједињених нација.
Политика
Немачка је уставна савезна република, чији се политички систем заснива на Уставу из 1949. године (Grundgesetz – основни закон). У њој влада парламентарни систем у којој канцелар игра најважнију улогу, а кога бира парламент.
1949
Парламент (Bundestag), се бира сваке пете године комбинованим системом непосредног и пропорционалног бирања. Шеснаест покрајина представља федерални ниво Бундесрата (Федерални Савет), који је изазвао много полемика на рачун односа са Бундестагом због неусглашености приликом доношења одлука и једног и другог тела, што политички систем чини врло компликованим.
Функција шефа државе је поверена председнику, коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезнтативне дужности. Али он има право да одбаци потписивање закона и да га врати назад у парламентарну процедуру. Поред тога задужен је за расписивање избора и отпуштање парламента (Bundestag). Председника бирају парламент (Бундестаг) и савезни савет (Бундесрат) заједно. А тај скуп за избор председника се зове савезни скуп (Bundesversammlung).
Судску власт укључује Савезни уставни суд Немачке (Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд (Budesgerichtshof), Савезни административни суд (Bundesverwaltungsgericht) и неколико савезних судова, одговорних за контролисање нижих судова. Сви нижи судови су направљени од стране савезних држава.
Као чланица Европске Уније, Немачка подлеже и европским судовима. Ту је пре свега Европски суд у Луксембургу (Europäischer Gerichtshof).
Немачке државе (републике)
Немачка је подељена у шеснаест покрајина-држава (република) (у Немачкој се њих 14 називају Bundesländer, а Баварска и Саксонија - Freistaat), које су подељене у 439 дистрикта и градова (2004).
Парламент
Географија
Парламент
Немачка се протеже од високих планина Алпа (највиша тачка Цугшпиц 2.962 m) на југу до обала Северног и Балтичког мора на северу. Између њих, у центалном делу налазе се планине умерених висина, док су на северу преовлађујућа ниска поља (најнижа тачка је Neuendorfer/Wilstermarsch на -3.54 m). Кроз Немачку теку неке од највећих река: Рајна, Дунав и Елба.
Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Немачке осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле.
Економија
Елба
Немачка је трећа економска сила на свету после САД-а и Јапана, али економски далеко најјача држава Европе.
Немачка поседује трећу по реду највећу економију на свету одмах после САД-а и Јапана и део је светске највеће економије – Европске уније. Док је спољна трговина врло успешна, локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Незапосленост је један од главних проблема последњих деценија.
Недавно усвајање заједничке европске валуте и општа политичка и економска интеграција у Европу требало би да донесу велике економске промене.
Становништво
Немци - види: Германски народи
У Немачкој живи најмање 7 милиона страних држављана, у које спадају избеглице, инострани радници (Gastarbeiter) и њихове породице. Са простора бивше Југославије живи 528.000 грађана из Србије и Црне Горе, 236.600 из Хрватске и 167.100 из Босне и Херцеговине. Досељавањем се створила и знатна турска мањина са око 2 милиона грађана. Остале значајне мањине су Руси, Срби, Хрвати, Италијани и Пољаци.
На северу живи данска мањина, док у савезној држави Бранденбург живи малобројна словенска мањина по имену Лужички Срби. Фригијски језик, који се сматра најсроднијим енглеском,
говори као матерњи око 12.000 људи у Немачкој. У сеоским подручјима северне Немачке раширен је доњосаски језик.
Немачка је међу првим земљама у свету по образовању, технолошком развитку и привредној производњи.
Од краја 2. светског рата, број младих који уписују факултете порастао је више од три пута, а занатске и техничке школе у Немачкој спадају у сам светски врх. С приходима од 25.000 евра по глави становника, Немачка је друштво средње класе. Широкогрудан систем социјалног осигурања омогућује бесплатно здравство, накнаде за незапосленост и остале социјалне предности. Немци су велики туристи - сваке године милиони Немаца путују у иностранство.
Немачка је главни циљ политичких и економских бегунаца из многих земаља у развоју.
Култура
социјалног осигурања
Немачка је много допринела светској култури. У Немачкој су рођени композитори Бетовен, Бах, Брамс и Вагнер; песници Гете и Шилер; уметници Дирер, Ернст, Бојс и Баселиц; филозофи Кант, Хегел, Маркс и Ниче;
те научници Ајнштајн, Борн и Планк.
Немачки језик, који има много дијалеката, у 19. веку је био lingua franca средње, источне и северне Европе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Многи великани нису били Немци али су деловали под утицајем немачке културе, нпр. Моцарт, Кафка и Никола Коперник.
Однедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним Берлином, те новом музиком и уметношћу. Између осталог, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.
Религије
Берлин
Берлин
Немачки устав, Grundgesetz, јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминисати због вере.
Католичанство је била главна религија у Немачкој до 16. века, кад је реформација драстично променила стање.
Мартин Лутер се 1517. супроставио католичкој цркви и основао протестантизам. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангелистичку цркву.
Око 30% становника су протестанти и око 30% католици, 30% оних који се нису изјаснили као верници.
Преосталих 10% становништва чини 3.3 милиона муслимана, 1.2 милиона православаца, милион осталих хришћана, милион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница,
150.000 Јевреја, 150.000 будиста и 100.000 хиндуиста. (Извор: Goethe Institut, http://www.goethe.de/kug/ges/rel/ein/en23778.htm)
Вањске повезнице
- [http://www.deutschland.de/en Deutschland.de] - Службени портал Немачке
- [http://www.statistikportal.de/ Statistikportal.de] - Службени статистички подаци
- [http://www.bundesregierung.de/en Bundesregierung Deutschland] - Службена страница савезне владе
- [http://eng.bundespraesident.de/ Bundespräsident] - Службена страница председника Немачке
- [http://www.bundestag.de/htdocs_e/ Bundestag] - Службена страница немачког парламента
- [http://www.bundesrat.de/Site/Inhalt/EN/index,templateId=renderStartseiteKomplett.html Bundesrat] - Савезни савет
- [http://www.bundesverfassungsgericht.de/ Bundesverfassungsgericht] - Савезни уставни суд
- [http://www.bundesgerichtshof.de/ Bundesgerichtshof] - Савезни суд
- [http://www.bundesverwaltungsgericht.de/enid/f562eeb3b2e127aed096c35b3c6849f8,0/Aktuelles/Aktuelles_b3.html Bundesverwaltungsgericht] - Савезни административни суд
- [http://www.dhm.de/ENGLISH/index.html Deutsches Historisches Museum] - Немачки историјски музеј
- [http://www.deutschegeschichten.de/indexplus.asp Deutsche Geschichten] - Немачке приче
- [http://www.dailysoft.com/berlinwall/ Berliner Mauer Online] - Берлински зид
- [http://www.goethe.de/enindex.htm Goethe Institut] - Гете институт
- [http://www.belgrad.diplo.de/sr/Startseite.html Deutsche Botschaft Belgrad] - Немачка амбасада у Београду
Напомена:
Чланак је са Википедије на енглеском језику превео корисник Покрајац и због тога се у њему могу наћи евентуалне стилске и граматичке грешке.
Категорија:Европска унија
Категорија:Немачка
Категорија:Градови у Немачкој
fiu-vro:S'aksamaa
als:Deutschland
ja:ドイツ
ko:독일
ms:Jerman
roa-rup:Ghirmânii
simple:Germany
th:สหพันธ์สาธารณรัฐเยอรมนี
zh-min-nan:Tek-kok
НемачкаСавезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.
Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
Историја
Немачки језик и „Германизам“ трају више од хиљаду година, али је држава по имену Немачка формирана као модерна национална држава тек 1871. године, када је Пруска предводила Немачке државе до победе над Француском. Тада је настао други немачки Рајх (Reich), обично препознатљив као Царство.
Први Рајх, познатији као Свето Римско Царство Немачке нације, je настао поделом Каролиншког Царства (843), кога je раније основаo Карло Велики. Царство је трајало све до 1806. Током ових хиљаду година, Немци су успешно проширили свој утицај на исток уз помоћ Католичке Цркве, Тевтонског витешког реда и Ханзеатске лиге.
Године 1530, покушај протестантске реформације Католичке Цркве је пропао, што је довело до формирања нове, Протестантске цркве, која је постала нова званична религија у многим немачким државама. Ова догађања су довела до Тридесетогодишњег рата (1618), који је, када се завршио Вестфалским миром (1648), учинио да Немачка постане економски исцрпљена и политички нестабилна. Оваква ситуација је неомогућила да Немачкa понуди ефикасан отпор Наполеону и Свето Римско Царство је било укинуто 1806. После пада Наполеонa склопљена је Немачка конфедерација (Deutscher Bund), где је главну реч имала Аустрија. Конфедерација се састојала од 39 малих држава.
Амбициозни премијер Пруске, Ото фон Бизмарк, је искористио тежње за националним уједињењем да вештом унутрашњом и спољном политиком наметне доминацију Пруске монархије. Бизмарк је био познат као „културни борац“ против католичанства и борац за социјалне рефoрме.
После француског пораза у Француско-Пруском рату (1870), Други Рајх је проглашен у Версају, 18. јануара 1871.
1871
Међутим, у Првом светском рату (1914-1918), када је инвазија на Француску била главни циљ, на крају је победила Француска.
Тиме је окончан Други немачки Рајх, када је немачки цар Виљем II био принуђен да абдицира.
Послe револуције и одбацивања монархије, конституисана је демократска Вајмарска Република. Велики економски проблеми Немачке изазвани Великом депресијом и диктатима Версајског мира, довели су до одбацивања демократије од стране и лево и десно орјентисаних немачких грађана.
Нацистичка Немачка
На двапут одржаним изборима 1932, Нацисти су добили 37,2% гласова у јулу, а 33% у новембру. 30. јануара 1933, Адолф Хитлер је именован за канцеларa Немачке, а 23. марта 1933. године немачки парламент је укинуо устав Вајмарске Републике.
Трећи Рајх је трајао од 1933. до 1945. и био је утемељен на национал-социјализму, односно нацизму. 1934. Хитлер је преузео апсолутну контролу над владом, када је де факто постао и председник Немачке. Након анексије Аустије (1938), политика анектирања суседних територија, довела је до Другог светског рата, који је у Европи отпочео 1. септембра 1939. када је Немачка окупирала Пољску. Немачка и њени савезници су имали велику и добро контролисану војску која преузела контролу над готово целом територијом Европе.
После операције Барбароса (напада на Совјетски Савез) 22. јуна 1941. отворен је други фронт на истоку, као и нападa на Сједињене Државе, када је прекршен договор о ненападању Немачке на САД, од стране Хитлера (11. децембap 1941). Од 1941. до 1945. нацистичка Немачка, уз помоћ суседних колаборациониста, систематски је убила 6 милиона Јевреја у Холокаусту. Режим је исто тако убијао Словене, Цигане, хомосексуалце и ментално ретардиране особе и друге неспособне људе, али и политички неподобне грађане (нарочито комунисте и социјалисте, али и религиозне вође). 8. маја 1945. године Немачка је капитулирала после окупације Берлина од стране руске Црвене Армије. Пре уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.
Послератна Немачка
Рат је резултирао великим губитком територије, етнички је очишћено 15 милиона Немаца са тих простора, 45-огодишњу окупацију током које је некадашња територија Рајха подељена у Аустрију, Западну Немачку и Источну Немачку. 1948. и 1949. током Берлинске блокаде, савезничка војска допремала је храну и сировине у Западни Берлин, који је током Хладног рата посао енклава окружена руском гвозденом завесом.
Грађани Западног Берлина су постали проамерички орјентисани. То је био резултат многих чињеница, укључујући и јак немачки антикомунизам, амерички Маршалов план за реконструкцију Европе после рата, оснивање Европске уније, и генерално подржавање присуства западне војске у Западном Берлину. Реконструисана Западна Немачка је поново постала светска највећа економска сила.
Совјети су контролисали Немачку Демократску Републику, која је била једна у низу социјалистичких сателита Совјетског Савеза и чланица Варшавског пакта, са контролом слободног кретања њених становника. Изненадно, 13. августа 1961. године, Источна Немачка је поставила Берлински зид између Источног и Западног Берлина, и потпуно затворила границу према Западној Немачкој што је онемогућило нормално циркулисање људи. Вили Брант, западноберлински градоначелник и западнонемачки канцелар, су покушали да смире тензије, али његово практично признавање губитка историјске Источне Немачке је довело до контроверзи, неки Немци су сматрали да је издајник, док су многи други (нарочито млади људи) мислили да је херој.
После пада комунизма у Европи, Немачка се поново ујединила (1990), што је довело до економских проблема који се осећају и данас. Берлин је поново постао главни град. Породице, које су биле дуги низ година растављене, поново су се спојиле. Као део посткомунистичког процеса, отворени су досијеи тајне полиције.
Заједно са Француском, нова Немачка игра главну улогу у Европској унији. Немачка је држава која се залаже за заједничку европску политику, одбрану и сигурност. Канцелар се константно позива на састанке Савета безбедности Уједињених нација.
Политика
Немачка је уставна савезна република, чији се политички систем заснива на Уставу из 1949. године (Grundgesetz – основни закон). У њој влада парламентарни систем у којој канцелар игра најважнију улогу, а кога бира парламент.
1949
Парламент (Bundestag), се бира сваке пете године комбинованим системом непосредног и пропорционалног бирања. Шеснаест покрајина представља федерални ниво Бундесрата (Федерални Савет), који је изазвао много полемика на рачун односа са Бундестагом због неусглашености приликом доношења одлука и једног и другог тела, што политички систем чини врло компликованим.
Функција шефа државе је поверена председнику, коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезнтативне дужности. Али он има право да одбаци потписивање закона и да га врати назад у парламентарну процедуру. Поред тога задужен је за расписивање избора и отпуштање парламента (Bundestag). Председника бирају парламент (Бундестаг) и савезни савет (Бундесрат) заједно. А тај скуп за избор председника се зове савезни скуп (Bundesversammlung).
Судску власт укључује Савезни уставни суд Немачке (Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд (Budesgerichtshof), Савезни административни суд (Bundesverwaltungsgericht) и неколико савезних судова, одговорних за контролисање нижих судова. Сви нижи судови су направљени од стране савезних држава.
Као чланица Европске Уније, Немачка подлеже и европским судовима. Ту је пре свега Европски суд у Луксембургу (Europäischer Gerichtshof).
Немачке државе (републике)
Немачка је подељена у шеснаест покрајина-држава (република) (у Немачкој се њих 14 називају Bundesländer, а Баварска и Саксонија - Freistaat), које су подељене у 439 дистрикта и градова (2004).
Парламент
Географија
Парламент
Немачка се протеже од високих планина Алпа (највиша тачка Цугшпиц 2.962 m) на југу до обала Северног и Балтичког мора на северу. Између њих, у центалном делу налазе се планине умерених висина, док су на северу преовлађујућа ниска поља (најнижа тачка је Neuendorfer/Wilstermarsch на -3.54 m). Кроз Немачку теку неке од највећих река: Рајна, Дунав и Елба.
Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Немачке осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле.
Економија
Елба
Немачка је трећа економска сила на свету после САД-а и Јапана, али економски далеко најјача држава Европе.
Немачка поседује трећу по реду највећу економију на свету одмах после САД-а и Јапана и део је светске највеће економије – Европске уније. Док је спољна трговина врло успешна, локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Незапосленост је један од главних проблема последњих деценија.
Недавно усвајање заједничке европске валуте и општа политичка и економска интеграција у Европу требало би да донесу велике економске промене.
Становништво
Немци - види: Германски народи
У Немачкој живи најмање 7 милиона страних држављана, у које спадају избеглице, инострани радници (Gastarbeiter) и њихове породице. Са простора бивше Југославије живи 528.000 грађана из Србије и Црне Горе, 236.600 из Хрватске и 167.100 из Босне и Херцеговине. Досељавањем се створила и знатна турска мањина са око 2 милиона грађана. Остале значајне мањине су Руси, Срби, Хрвати, Италијани и Пољаци.
На северу живи данска мањина, док у савезној држави Бранденбург живи малобројна словенска мањина по имену Лужички Срби. Фригијски језик, који се сматра најсроднијим енглеском,
говори као матерњи око 12.000 људи у Немачкој. У сеоским подручјима северне Немачке раширен је доњосаски језик.
Немачка је међу првим земљама у свету по образовању, технолошком развитку и привредној производњи.
Од краја 2. светског рата, број младих који уписују факултете порастао је више од три пута, а занатске и техничке школе у Немачкој спадају у сам светски врх. С приходима од 25.000 евра по глави становника, Немачка је друштво средње класе. Широкогрудан систем социјалног осигурања омогућује бесплатно здравство, накнаде за незапосленост и остале социјалне предности. Немци су велики туристи - сваке године милиони Немаца путују у иностранство.
Немачка је главни циљ политичких и економских бегунаца из многих земаља у развоју.
Култура
социјалног осигурања
Немачка је много допринела светској култури. У Немачкој су рођени композитори Бетовен, Бах, Брамс и Вагнер; песници Гете и Шилер; уметници Дирер, Ернст, Бојс и Баселиц; филозофи Кант, Хегел, Маркс и Ниче;
те научници Ајнштајн, Борн и Планк.
Немачки језик, који има много дијалеката, у 19. веку је био lingua franca средње, источне и северне Европе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Многи великани нису били Немци али су деловали под утицајем немачке културе, нпр. Моцарт, Кафка и Никола Коперник.
Однедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним Берлином, те новом музиком и уметношћу. Између осталог, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.
Религије
Берлин
Берлин
Немачки устав, Grundgesetz, јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминисати због вере.
Католичанство је била главна религија у Немачкој до 16. века, кад је реформација драстично променила стање.
Мартин Лутер се 1517. супроставио католичкој цркви и основао протестантизам. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангелистичку цркву.
Око 30% становника су протестанти и око 30% католици, 30% оних који се нису изјаснили као верници.
Преосталих 10% становништва чини 3.3 милиона муслимана, 1.2 милиона православаца, милион осталих хришћана, милион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница,
150.000 Јевреја, 150.000 будиста и 100.000 хиндуиста. (Извор: Goethe Institut, http://www.goethe.de/kug/ges/rel/ein/en23778.htm)
Вањске повезнице
- [http://www.deutschland.de/en Deutschland.de] - Службени портал Немачке
- [http://www.statistikportal.de/ Statistikportal.de] - Службени статистички подаци
- [http://www.bundesregierung.de/en Bundesregierung Deutschland] - Службена страница савезне владе
- [http://eng.bundespraesident.de/ Bundespräsident] - Службена страница председника Немачке
- [http://www.bundestag.de/htdocs_e/ Bundestag] - Службена страница немачког парламента
- [http://www.bundesrat.de/Site/Inhalt/EN/index,templateId=renderStartseiteKomplett.html Bundesrat] - Савезни савет
- [http://www.bundesverfassungsgericht.de/ Bundesverfassungsgericht] - Савезни уставни суд
- [http://www.bundesgerichtshof.de/ Bundesgerichtshof] - Савезни суд
- [http://www.bundesverwaltungsgericht.de/enid/f562eeb3b2e127aed096c35b3c6849f8,0/Aktuelles/Aktuelles_b3.html Bundesverwaltungsgericht] - Савезни административни суд
- [http://www.dhm.de/ENGLISH/index.html Deutsches Historisches Museum] - Немачки историјски музеј
- [http://www.deutschegeschichten.de/indexplus.asp Deutsche Geschichten] - Немачке приче
- [http://www.dailysoft.com/berlinwall/ Berliner Mauer Online] - Берлински зид
- [http://www.goethe.de/enindex.htm Goethe Institut] - Гете институт
- [http://www.belgrad.diplo.de/sr/Startseite.html Deutsche Botschaft Belgrad] - Немачка амбасада у Београду
Напомена:
Чланак је са Википедије на енглеском језику превео корисник Покрајац и због тога се у њему могу наћи евентуалне стилске и граматичке грешке.
Категорија:Европска унија
Категорија:Немачка
Категорија:Градови у Немачкој
fiu-vro:S'aksamaa
als:Deutschland
ja:ドイツ
ko:독일
ms:Jerman
roa-rup:Ghirmânii
simple:Germany
th:สหพันธ์สาธารณรัฐเยอรมนี
zh-min-nan:Tek-kok
1792
----
Догађаји
Јануар-Март
Април-Јун
Јул-Септембар
Октобар-Децембар
Датум непознат
Рођења
-
Смрти
-
Дани сећања
-
Литература
-
----
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
Категорија:1790-е
ko:1792년
ms:1792
simple:1792
th:พ.ศ. 2335
1787
----
Догађаји
Јануар-Март
Април-Јун
Јул-Септембар
Октобар-Децембар
Датум непознат
Рођења
- рођен Вук Стефановић Караџић
Смрти
- 13. фебруара - Руђер Бошковић (
- 1711)
Дани сећања
-
Литература
-
----
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
Категорија:1780-е
ko:1787년
ms:1787
simple:1787
Волфганг Амадеус Моцарт
Волфганг Амадеус Моцарт (Wolfgang Amadeus Mozart) (27. јануар, 1756 – 5. децембар, 1791) је био један од најзначајнијих и најутицајнијих свјетских композитора класичне музике.
Биографија
Моцарт је рођен у Салцбургу, данас у Аустрија, тада главном граду независне надбискупије у светом римском царству. Моцарт је крштен дан након рођења у катедрали св. Руперта са именом Јохан Крисостомус Волфгангус Теофилус Моцарт.
Моцартова музичка вештина је била видљива чак кад је имао само пар година. Отац му је био Леополд Моцарт, један од водећих европских наставника музике, чија је утицајна књига Версуцх еинер грундлицхен Виолинсцхуле ("писани чланак о основама свирања виолине") била објављена године кад је Моцарт рођен. Моцартов отац га је научио да свира и виолину и клавир. Моцарт је брзо учио и написао је своје прве композиције кад је био тек пет година стар.
Леополд је убрзо схватио да може зарадити много новца ако представи свог сина Европским дворовима као чудо од детета. Мозартова старија сестра, Мариа Ана, звана Нанер, је била вешта пијанистица и често је пратила свог брата на Леополдевим турама. Једанпут кад је Моцарт био болестан, Леополд је изразио више брине о губитку прихода него о добробити свог сина. Стално кретање и хладна клима је можда допринела Моцартовој болести касније у животу.
Током формативних година, Мозарт је неколико пута путовао кроз Европу, почевши са концертом 1762. године на двору принца Баварије у Минхену, онда у истој години на царском двору у Бечу. Дуга концертска тура га је однела, заједно са оцем, на дворове у Минхену, Манхајму, Паризу, Лондону, Хагу, поново у Паризу, и онда натраг дому кроз Цирих и Минхен. Отишли су у Беч поново при крају 1767. године и остали су ту до децембра 1768. године.
Категорија:Композитори
ja:ヴォルフガング・アマデウス・モーツァルト
ko:볼프강 아마데우스 모차르트
ms:Wolfgang Amadeus Mozart
simple:Wolfgang Amadeus Mozart
th:โวล์ฟกัง อะมาเดอุส โมซาร์ท
Категорија:Композитори
Категорија:Музичари
ja:Category:作曲家
ko:분류:작곡가
ИродианеИродиане — упоминаемая в евангелиях партия враждебно относившаяся к Иисусу Христу (Марк. III, 6; XII, 13; Матф. XX, 16).
Судя по её действиям, можно думать, что к ней принадлежали приверженцы ненавистного иудеям Иродова дома, сторонники политической зависимости от Рима. Именно они предлагали Христу коварный вопрос: можно ли платить дань кесарю? Христос предостерегал своих учеников от иродиан наравне с фарисеями и саддукеями.
Category:Библейские персонажи
gry rpg Sklep wdkarski hotels edinburgh uk prace magisterskie cukrzyca
|
|
|
| :: RELATED NEWS :: |
Nestorian schism
The Nestorian Schism was the split between the Byzantine church of the West and the Assyrian church of the East in the 5th century.
Nestorius was a student of Theodore of Mopsuestia at the middle School of Antioch before he became bishop of Constantinople. He was condemned by Read More... |
Aoni Production
Aoni Production (青二プロダクション) is a Japanese talent agency representing a fair number of seiyū and other Japanese entertainers.
Seiyū currently affiliated with Aoni
All names are in Western order (given name followed by family/last name).
-
|
East African Oryx
The East African Oryx (Oryx beisa, also known as the Beisa Oryx) found in steppe and semi-desert throughout the Horn of Africa and in parts of Tanzania. Some taxonimists make it a sub-species of the Gemsbok (Oryx gazella).
East African Oryx stand just over a metre at the shoulder and weigh
|
Andrew Villeneuve
Permanent Defense is a grassroots political organization in the U.S. state of Washington which opposes Tim Eyman's anti-tax initiatives and works to advance an agenda of tax reform and healthy public services.
History
Permanent Defense was founded b
|
Soul theorem
In mathematics, the soul theorem is a classical theorem of Riemannian geometry. It can be stated as follows:
:If (M,g) is a complete non-compact Riemannian manifold with sectional curvature , then (M,g) has a
The Nilgiris or Blue Mountains, often called The Queen of Hills are a range of mountains and a district in the south-Indian states of Tamil Nadu and Kerala. The highest point is the mountain of Dodda Betta (also written Doddabetta), with a height of 2637m.
Kerala
<
|
Burrowing water beetle
Phreatodytinae
Phreatodytes
Noterinae
Notomicrus
Neohydrocoptus
Suphis
Noterus
Re
|
Noteridae
Phreatodytinae
Phreatodytes
Noterinae
Notomicrus
Neohydrocoptus
Suphis
Noterus
Re
|
Folktronica
Folktronica is a genre derivative of and combining both folk music and electronica.
The Name
The label "folktronica" seems to have originated in the British press, although (as with the almost non-term post-rock) it has come to encompass performers and bands that include elements of ambient electronica, folk, jazz, political party in Seychelles. It was founded by Sir James Mancham in 1964, and governed the country from 1976 to 1977. After a time in exile in the United Kingdom, Mancham returned to the islands following the S
|
|
