:: wikimiki.org ::

Charles Babbage

Charles Babbage

Charles Babbage (Čarls Bebiđ) (26. decembar 1791 - 18. oktobar 1871) je bio engleski matematičar, izumitelj i ekonom. Njegov najvažniji rad je konstrukcija mehaničkih računarskih strojeva. Prva mašina je napravljena 1822. (difference engine) i mogla je samo sabirati koristeći dekadni brojni sistem. Bilo je moguče i oduzimati, množiti ili djeliti ali samo ukoliko je računicu bilo moguče svesti na sabiranje. Model napravljen 1832. je bila prva mašina sa kojom su se mogle rješavati kvadratne funkcije. Nakon toga Babbage nastavlja rad ali ovaj put želi konstruisati jednu univerzalnu mašinu za opšte potrebe koja se ne ograničava samo na prosto računanje. 1837 Babbage je opisao rad jedne takve mašine i nazvao je analytical engine. Sa njom je ušao u povjest kao pionir moderne informatike, jer je u konceptu ta mašina već imala osobine modernih računarskih sistema. Iako bi mašina radila još uvijek sa dekadnim sistemom, što je atipično za računarske sisteme, bilo bi moguče i sljedeće:
- kontrola mašine kroz razrađen program koji bi se mogao mijenjati (programiranje)
- funkcija pamčenja potrebnih vrjednosti (radna memorija)
- razultati jedne računice bi se mogli koristiti za sljedeču računicu
- razultati računice bi bili izbačeni na eksterni aparat (npr. štampač). Potrebno je dodati da je na konceptu programiranja jedne takve mašine radila zajedno sa njim i Ada Lovelace (Ejda Lovlejs) koja je time ušla u historiju kao prva programerka. Pored toga Babbage je radio i na ekonomskim istraživanjima. Poznato je npr. njegovo djelo Economy of machinery and manufactures (1832.) [http://www.gutenberg.org/etext/1216] koje je utjecalo i na Marxovu ekonomsku analizu. =Linkovi=
- opširna biografija i pregled njegovog rada [http://ei.cs.vt.edu/~history/Babbage.html] (engleski). Category:Informatika Category:Osoba ja:チャールズ・バベッジ ko:찰스 배비지 th:ชาร์ลส แบบเบจ

Matematika

Matematika (od grčkog korijena mathema što znači nauka), je nauka koja izučava aksiomatski definisane apstraktne strukture koristeći logiku. Izučavane strukture najčešće potiču iz drugih prirodnih nauka, najčešće fizike, ali neke od struktura su definisane i izučavane radi internih razloga. Istorijski, matematika se razvila iz potrebe da se obavljaju proračuni u trgovini, vrše mjerenja zemljišta i predviđaju astronomski događaji, i ove tri primjene se mogu dovesti u vezu sa grubom podjelom matematike u izučavanje strukture, prostora i izmjena. Izučavanje strukture počinje sa brojevima, u početku sa prirodnim brojevima i cijelim brojevima. Osnovna pravila za aritmetičke operacije su definisana u osnovnoj algebri a dodatna svojstva cijelih brojeva se izučavaju u teoriji brojeva. Izučavanje metoda za rješavanje jednačina je dovelo do razvoja apstraktne algebre koja između ostalog izučava prstenove i polja, strukture koje generalizuju osobine koje posjeduju brojevi. Fizikalno važan koncept vektora se izučava u linearnoj algebri. Izučavanje prostora je počelo sa geometrijom, prvo Euklidovom geometrijom i trigonometrijom u pojmljivom trodimenzionalnom prostoru, ali se kasnije proširila na ne-Euklidske geometrije koje imaju centralnu ulogu u opštoj relativnosti. Moderna polja geometrije su diferencijalna geometrija i algebarska geometrija. Teorija grupa izučava koncept simetrije, i predstavlja vezu u u izučavanju prostora i strukture. Topologija povezuje izučavanje prostora i izmjene fokusirajući se na koncept kontinuiteta. Razumjevanje i opisivanje izmjena mjerljivih varijabli je glavna značajka prirodnih nauka, i diferencijalni račun je razvijen u te svrhe. Centralni koncept kojim se opisuje promjena varijable je funkcija. Mnogi prirodni problemi su vodili uspostavljanju veze između vrijednosti i količine izmjene, i metodi razvijeni pri tome, se izučavaju u diferencijalnim jednačinama. Brojevi koji predstavljaju kontinualne veličine su realni brojevi, i detaljno izučavanje njihovih svojstava i funkcija je predmet analize. Zbog matematskih razloga, uveden je koncept kompleksnih brojeva koji se izučavaju u kompleksnoj analizi. Funkcionalna analiza je skoncetrisana na n-dimenzionalne prostore funkcija postavljajući time osnovu za izučavanje kvantne mehanike. Radi pojašnjavanja i izučavanja osnova matematike, razvijene su oblasti teorija skupova, matematička logika i teorija modela. Važna oblast primjenjene matematike je vjerovatnoća i statistika koja se bavi izučavanjem i predviđanjem slučajnosti i slučajnih pojava. Numerička analiza izučava numeričke metode izračunavanja a diskretna matematika je zajedničko ime za oblasti matematike koje se koriste u računarskim naukama. ja:数学 ko:수학 ms:Matematik nb:Matematikk simple:Mathematics th:คณิตศาสตร์

Ekonomija

Ekonomija je naučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodijelila ih među ljudima. U osnovi gore navedene definicije su dvije ključne zamisli u ekonomiji.
- Prvo: Sva su dobra oskudna. Ne postoji način da neka zemlja može proizvoditi beskonačne količine dobara. Iz toga proizlazi da bez obzira na to koliko ekonomija neke zemlje bila razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti čak i mali broj želja svih svojih stanovnika.
- Pošto su želje neograničene, a dobra ograničena ekonomija mora pronaći način da dobra proizvodi na najefikasniji mogući način. Efikasnost je, dakle, druga bitna odrednica savremenih ekonomija. Iz ove dvije zamisli se javljaju tri problema ekonomije. To su šta, zašto i za koga. Odnosno svako društvo mora izabrati koje će robe proizvoditi, na koji način (više ili manje efikasno) i kako će dobra biti raspodijeljena. Ta tri problema su centralni problemi oko kojih se vrti ekonomija bilo kojeg društva u svijetu. Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.

Oblasti izučavanja ekonomije

Predmet izučavanja ekonomije je podijeljen na dvije glavne oblasti: mikroekonomiju, i makroekonomiju. Mikroekonomija potiče od grčkih riječi micros (mali) i oikonomia (privreda),ona proučava pojedinačne privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća). Mikroekonomija se sastoji od brojnih naučnih disciplina kao npr. Marketing, Management, Strateški management, Računovodstvo, Poslovna organizacija, Vanjsko trgovinsko poslovanje, Operacijska istraživanja, Istraživanje tržišta, Ekonomika preduzeća, Međunarodni marketing, Međunarodna ekonomija, itd. Makroekonomija potiče od grčkih reči macros (veliki) i oikonomia (privreda), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. To znači da proučava privredu u cjelini i sveukopne mogućnosti ekonomije, i unutar toga pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi, te ekonomija države i svjetska ekonomija itd. Moguće su i druge podjele, a postoje i dijelovi ekonomije koji ovdje nisu zasebno spomenuti. Finansije su, primjera radi, tradicionalno ubrajane u ekonomsku disciplinu, a danas se sve više izdvajaju kao zasebna disciplina, naravno usko vezana za ekonomiju.

Istorijska geneza razvoja ekonomije

Ekonomija je doživjela dugi razvojni put, zavisno od promjena ekonomske rezvijenosti i društvenih odnosa. Ekonomska misao započinje učenjem antičkih filozofa Ksenofonta, Platona i Aristotela, a nastavljaju je srednjovjekovni skolastici i kanonisti, od kojih je najpoznatiji bio sveti Toma Akvinski. Opšta karakteristika tog razdoblja bio je nomartivizam, o čemu govore stavovi o trgovini, kamati, pravednoj cijeni itd., što je u vezi sa vrijednostima i ciljevima, za razliku od pozitivne ekonomije koja predstavlja skup sintetizovanih znanja o onome što postoji u praksi – životu. Prvi ekonomski teoretičari bili su merkantilisti (od 15. do 18. vijeka), koji su se zalagali za pozitivan platni bilans zemlje u međunarodnoj trgovini, koji bi se ostvarivao uz snažnu intervenciju države. Na osnovu kritike državnog intervencionizma, merkantilisti su razvili teorije ekonomskog liberalizma u Francuskoj (fiziokrati) i Engleskoj (klasičari).

Vrste tržišta

Kao što smo već rekli jedan od ključnih zadataka ekonomije je da odgovori na tri pitanja (šta, kako i za koga). Društva imaju različite ekonomske sisteme koji na različit način odgovaraju na ta pitanja. Tako imamo društva sa naredbodavnom ekonomijom i društva sa tržišnom ekonomijom. U današnjem svijetu niti jedno društvo nije u potpunosti usvojilo jedan od ovih sistema, već je to mješavina između njih, pa za sva ta društva kažemo da imaju mješovite ekonomije.

Teorije ekonomije su:

#Klasična politička ekonomija; #Neoklasična politička ekonomija; #Keynes-ov model; #Monetaristička teorija; #Nova klasična ekonomija; #Institucionalizam; #Novi Keynes-ijaizam.

Vidjeti takođe

Korisni linkovi

- [http://www.worldbank.org/data/ Svjetska banka statistički podaci]
- [http://www.wto.org/ Svjetska trgovačka organizacija]
- [http://unstats.un.org/unsd/ Statistički odjel Ujedinjenih nacija] Category:Ekonomija ja:経済学 ko:경제학 simple:Economics

1822

Događaji

1822. u temama

Rođenja

Smrti

ko:1822년 ms:1822 simple:1822

Dekadni sistem

Dekadni ili decimalni brojevni sistem je sistem na bazi 10. To je sistem sa 10 cifara koji svakodnevno koristimo. Više o ovoj tematici čes nači u članku brojevni sistem. Category:Matematika Category:Računarstvo

1837

Događaji

1837. u temama

Rođenja

Smrti

ko:1837년 ms:1837 simple:1837 th:พ.ศ. 2380

Programiranje

Programiranje ili računarsko programiranje (eng. Programming) je vještina pomoću koje korisnik stvara i izvršava algoritme koriteći određene programske jezike da bi napravio računarski program. Programiranje sadrži elemente umjetnosti, nauke, matematike i konstruisanja.

Programski jezici

Glavni članak: Programski jezik Svaki programer piše programski kod u nekom programskom jeziku. Različiti programski jezici podržavaju različite stilove programiranja (programska paradigma). Različiti programski jezici zahtjevaju različite nivoe znanja, umijeća i detalja koje programer treba posjedovati. Jedini programski jezik koji računar može direktno izvršavati je mašinski jezik (mašinski kod ili binarni kod). U počecima računarstva programeri su pisali u mašinskom kodu, što je bilo vrlo komplikovano i zamorno, zato su stručnjaci stvorili programske jezike pomoću kojih pišu izvorni kod koje u mašinski kod prevodi kompajler.

Razvoj softvera

Glavni članak: Softverski razvoj Stvaranje nekog programa uključuje:
- Analizu potreba
- Tehnički opis
- Dizajn i ArhitekturuDesign and Architecture
- Kodiranje
- Prevođenje
- Isprobavanje
- Dokumentaciju
- Održavanje

Vanjski linkovi

- [http://www.techbooksforfree.com/ Knjige vezane za programiranje, besplatne za skidanje]
- [http://www.gamemaker.nl/ Game Maker] Category: Računarstvo Category: Softver Category: Programiranje

1832

Događaji

- Turska vojska potpomognuta od hercegovačkih begova, potukla bosansku vojsku Husein Kapetana.

1832. u temama

Rođenja

Smrti

ko:1832년 ms:1832 simple:1832

Karl Marx

Karl Heinrich Marx (Karl Marks; Trier, Njemačka 5. maj 1818. – London, 14. mart 1883.), njemački filozof Karl Heinrich Marx bio je utjecajan njemački filozof, politički ekonomist, te revolucionar, organizator "Međunarodne udruge radnika". U svojim razmišljanjima dotiče široku lepezu pitanja, no najpoznatiji je po svojoj analizi historije u terminima borbe klasa, sažetoj u poznatoj uvodnoj misli uvodnika u Komunističkom manifestu: "Historija svih do sada postojećih društava je historija borbe klasa."

Relevantni članci

- Filozofija
- Savremena filozofija
- Friedrich Engels Category:Filozofija ja:カール・マルクス ko:카를 마르크스 ms:Karl Marx simple:Karl Marx th:คาร์ล มาร์กซ zh-min-nan:Karl Marx

Category:Osoba

th:Category:บุคคล

Geoff Keezer

Geoff Keezer (
- 21. November 1970 in Eau Clair, Wisconsin (USA)) ist ein US-amerikanischer Jazzpianist und -komponist.

Biographie

Keezer ist ein Kind klavierspielender und -lehrender Eltern und wurde von James Williams 17-jährig als Pianist Art Blakey für seine Jazz Messengers vorgeschlagen, deren letzter er 1988-90 war. Darüber sagt er: "Er (Blakey) hat eine Art. deinen Klang aufzuschließen, egal was für ein Instrument du spielst. Er war dreimal so alt wie ich, aber es war schwer mit ihm mitzuhalten." Danach spielte er live und nahm mit Art Farmer und anderen auf. Für Roy Hargrove komponierte er Proclamation und hat auch schon einige eigenen Alben eingespielt. Er ist jüngstes Mitglied des Contemporary Piano Ensemble.

Musik

Keezer hat bei Blakey einen härteren, jugendlich steifen Klang, die Technik der zweihändig paralell geführten Oktaven in der Art Phineas Newborns, als Muß für noch junge Pianisten von James Williams eingeführt. Dieser Stil erinnert an rhythmisch prägnante Teile (Takte 43-57 und 137-151) des Presto in Beethovens Mondscheinsonate in der gleichen Technik. Im Solo- oder Triospiel gelingt ihm ein sehr voller, teils schon ruppiger Klavierklang, er spielt schöne Glissandi und kontinuierliche Arpeggios. Er benutzt auch Newborns Solotechnik und spielt Timmons Moaning dem Komponisten mehr als ebenbürtig und sehr, sehr schwer, mit rhythmisch lustigen Einschüben mit Blakey zusammen, doppelthändigem parallelstimmig geführtem Stil, in doppeltes Tempo fallender Rhapsodik und gutem Bluesgefühl. Als Begleiter hat er ein akzentuiertes leichtes Spiel. Seine jugendliche Melodik ist noch nicht einfallsreich aber witzig. Im September/Oktober 2005 tourte er mit Lizz Wright und David Sandborn durch Deutschland. Die Sängerin Lizz Wright begleitete er unaufdringlich, in der Band des Saxphonisten David Sondborn lieferte er sich lustige Duelle mit dem Schlagzeuger.

Diskographie

- Mit Art Blakeys Jazz Messengers 1988-90.
- The Art of Jazz, aufgenommen 1989, in + out. ZDF Geburtsagsparty für Blakey mit seinen Oldsters
- Here And Now, 1990 Blue Note. Quartett mit Steve Nelson, Billy Higgins zusätzlich Donald Harrison und Eigenkompositionen

Link

[http://www.geoffreykeezer.com www.geoffreykeezer.com] Keezer,Geoff Keezer, Geoff

katpar �yciorys slots niusy Muzyczne gry online

:: RELATED NEWS ::

Matrei (Brenner)
Matrei am Brenner is een gemeente in het district Innsbruck Land van de Oostenrijkse deelstaat Tirol.
- Inwoneraantal: 1004 (2003)
- Oppervlakte: 0,4 km²
- Ligging: 992 m boven zeeniveau Matrei ligt in het noordelijke deel van het Wipptal, ongeveer 17 kilometer ten zuiden van