Стефан Првовенчани – Стефан Немањић. Српски жупан 1196-1217 и краљ 1217-1228. Син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, и Ане. Имао је двојицу браће, старијег Вукана и млађег Растка. После српског пораза у бици на Морави 1190. и немоћи Византије да Србији наметне неповољан мир и одрицање од територија, утврђен је брак између Стефана и Евдокије, синовице византиског цара Исака II Анђела. На Државном сабору у Дежеву 1196. Стефан Немања се одрекао престола остављајући га средњем сину Стефану. Старији син Вукан постаје удеони кнез Дукље, док се млађи, Растко, замонашио примивши име Сава. Вукан је себе прогласио за краља Дукље (титула коју су носили стари дукљански владари почевши од 1077), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (Метохије). Уз помоћ угарског краља Емерика, Вукан је збацио Стефана са власти и владао Србијом 1202-1204. године. Крсташи Четвртом крсташког рата су освојили Цариград, те слаби византијска моћ, али расте бугарска. Када су Бугари почели да освајају српске територије око Ниша, Вукану је ослабила власт. Године 1205. Стефан и Вукан су потписали споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез "југозападне Србије". Стефан је протерао Евдокију после пада Цариграда и оженио се кћерком млетачког дужда, Аном Дандоло. За време сукоба Бугара са крсташима, Стефан је освојио Ниш, Врање и Полог. Бугарска и Латинско царство улазе у савез против Србије, али су претрпели пораз. Са југа је напао епирски владар Михајло I Анђео, али га је слуга убио у кревету. Стефан је потом осигурао свој престо. Бугари и Латини му нису представљали опасност, са Угарском је имао пријатељске односе. Једина опасност је претила са југа од Епира. Стефан је своју сестру удао за Манојла, брата епирског деспота Теодора Анђела, и на тај начин осигурао јужне границе. Стефан тражио од папе Хонорија III венац(круну) како би Србија постала краљевина. Сава је овенчао(крунисао) Стефана за краља 4. јануара 1217. године у манастиру Жича због чега је познат и као Стефан Првовенчани. Папска круна је представљала међународноправно признање Србије за независну државу. Имао је четири сина: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Наследио га је најстарији син Радослав 1228.

Погледати

- Биографије Стефана Првовенчаног
- [http://www.rodoslovlje.com Средњовековна Србија на Родословље] Категорија:100 најзнаменитијих Срба Категорија:Историја Србије Категорија:Немањићи Категорија:Српска историја Н

Стефан Владислав

а Милешева]] Стефан Владислав – Владислав Немањић. Српски краљ 1234-1243. Наследио брата краља Стефана Радослава 1234. Након што је Бугарска постала најснажнија држава на Балкану, Владислав се оженио Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена. Ктитор је манастира Милешева, у ком је сахрањен свети Сава. За време његове владавине Татари су опустошили Србију 1241. начинивши мању штету, а потом срушили бугарску државу. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед краља Владислава се смањио. Лишен је власти 1243. када га наслеђује полубрат Урош. Категорија:Историја Србије Категорија:Немањићи Категорија:Српска историја

Стефан Урош I

Стефан Урош I – Урош I Немањић. Српски краљ 1243-1276. Син Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло, кћерке млетачког дужда. Са Епиром је нападао Никеју. После смрти никејског цара Теодора II Ласкариса на власт је дошао Михајло VIII Палеолог, с ким је Урош успоставио пријатељске односе, а на тај начин уједно и са Угарском. Српска војска је напала Мачванску бановину у Угарској, након чега је Урош заробљен. Склопио је брак између свог старијег сина Драгутина и Кателине, кћерке угарског краља Стефана V. После неуспелог брака између млађег сина Милутина и Ане, кћерке Михајла VIII Палеолога, Урош се окреће византијским противницима, краљу Сицилије, Карлу Анжујскoм. Урош је укинуо владарске титуле великог кнеза Дукље и Хума и завео централистичку власт. Томе се успротивио Драгутин који је напао оца и поразио га 1276. Урош се замонашио у Хуму и убрзо умро. Сва три потомка Стефанова сменила су се на српском трону. И док су владавине прве двојице биле сразмерно кратке, Урош је на власти остао више од тридесет година (1243-1276). Оно што је посебно занимљиво за ово раздобље српске историје јесте појава немачких рудара, познатих под именом Саси. Они су стигли у Србију негде почетком четврте деценије тринаестог столећа. Са собом су донели нове технике проналажења и прераде руда племенитих метала, пре свега сребра, бакра и олова. Њихово знање и способност оживеле су производњу метала и широм отворили врата медитеранског тржишта српској привреди. Саси су развили руднике у Брскову, Трепчи, Руднику, Рогозни, Новом Брду и у другим рударским местима. Развој рударства у Србији покренуо је читаво коло привредних и трговачких веза са приморјем и јужном Италијом. Ако би се то дуго време Урошеве владавине сагледало једним погледом, ма како то било и сложено и опасно, онда би се могло закључити да је Урошево доба било доба бескрвне равнотеже. Урош је имао ту срећу да су му спољашње околности ишле на руку. Везе са угарским краљем и зближавање са сицилијанским краљем Карлом Анжујским упутиле су га против Византије. Урошева жена Јелена, била је из рода Анжујског, рођака Карлова. Од тих великих планова коалиције и акције уперене против Цариграда није се много остварило, мада је Урош добар део свога времена и пажње управио ка том циљу. Читаву деценију Урош је припремао напад на Византију, али се до краја своје владавине није усудио да направи одлучујући корак. Тиме је његова дугогодишња влада у Србији остала некако незавршена и недоречена. Категорија:Историја Србије Категорија:Немањићи Категорија:Српска историја

Свети Сава

Свети Сава био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, његово световно име је било Растко. Не зна се тачно година његовог рођења, обично се помиње 1169. или 1174. (некад и 1175.). Као младић побегао је у Свету Гору и замонашио се, тада је добио монашко име Сава. После неколико година, његов отац се одрекао престола и замонашио се. Њих двојица су заједно сазидали манастир Хиландар на Светој Гори. Свети Сава је издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве и постао њен први архиепископ 1219. године. По повратку из ходочашћа у Јерусалим, свратио је у Бугарску. Ту је преминуо 12. јануара 1236. и био сахрањен у бугарској престоници Трнову. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана пренео његове мошти из Трнова у манастир Милешеву. Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их није Синан-паша није одатле узео и однео у Београд и спалио их на Врачару 27. априла 1594. После ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву. Као светитељ празнује се 27. јануара, или 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве - Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији.

Књижевни рад светог Саве

Књижевни рад св. Саве намењен је организацији манастира. У типику студеничком описао je живот ктитора тога манастира, свога оца Стефана Немање, у монаштву названог Симеона (касније свети Симеон Мироточиви). Житије св. Симеона је најважније Савино дело. Световни живот Немањин описан је кратко, а монашки са више детаља. Под утицајем ове биографије развио се потпуно самосталан књижевни род житија српских владалаца и архиепископа.
- Немањин силазак са престола
- Одлазак Св. Симеона у Свету Гору
- Смрт Св. Симеона

Види још

- Улица која носи његово име у Београду

Спољашње повезнице

- [http://www.bijeljina.net/svsava/srpski/ Сајт посвећен св. Сави]
- [http://www.spcobern.ch/PagesStrane/Srpski/SvetiSava/SvetiSavaGlavna.htm и још један сајт о св. Сави] Категорија:100 најзнаменитијих Срба Категорија:Историја Србије Категорија:Немањићи Категорија:Православље Категорија:Светитељи Категорија:Српска историја С

1263

----

Догађаји

-

Рођења

-

Смрти

-

Дани сећања

-

Литература

- ---- Види такође: године - дани
Категорија:1260-е 61263 ko:1263년

1271

----

Догађаји

-

Рођења

-

Смрти

-

Дани сећања

-

Литература

- ---- Види такође: године - дани
Категорија:1270-е 71271 ko:1271년

Категорија:Немањићи

Списак страница које су посвећене династији Немањића Категорија:Историја Србије Категорија:Српска историја Категорија:Српске династије

ISO 3166-2:EE

ISO 3166-2 données pour l'Estonie (depuis en:ISO 3166-2:EE)

Comtés

EE-37 Harjumaa EE-39 Hiiumaa EE-44 Ida-Virumaa EE-49 Jõgevamaa EE-51 Järvamaa EE-57 Läänemaa EE-59 Lääne-Virumaa EE-65 Põlvamaa EE-67 Pärnumaa EE-70 Raplamaa EE-74 Saaremaa EE-78 Tartumaa EE-82 Valgamaa EE-84 Viljandimaa EE-86 Võrumaa Catégorie:ISO 3166 Catégorie:Estonie

�mieszne filmy accommodation in Glasgow xsongs.info House hosting