:: wikimiki.org ::

Cultura

Cultura

Cultura ve de l'arrel llatina colere, que vol dir habitar, cultivar o honorar. S'utilitza per referir-se a molts tipus diferents d'activitats humanes. Algunes de les definicions més habituals de cultura són les següents,
- Conjunt dels coneixements que permeten desenvolupar un judici crític.
- Conjunt de les coneixences literàries, històriques, científiques o de qualsevol altra mena que hom posseeix com a fruit de l'estudi, de les lectures, de viatges, de l'experiència, etc.
- Conjunt de les coneixences, tradicions i formes de vida materials i espirituals característiques d'un poble, d'una societat o de tota la humanitat (vegeu cultura popular).
- Cultura de masses que, difosa pels mitjans de comunicació de massa, pretén aconseguir l'acceptació de la major part de la societat (vegeu pop). L'Organització de les Nacions Unides per a l'Educació, la Ciència i la Cultura (UNESCO), ha proposat un pla de protecció dels béns culturals del món, a través de la "Convenció sobre la Protecció del Patrimoni Mundial Cultural i Natural", aprovat el 1972. Presenta un llistat de béns que pertanyen al Patrimoni Mundial, més conegut com a Patrimoni de la humanitat. Categoria:Cultura ja:文化 simple:Culture zh-min-nan:Bûn-hoà

Llatí

El llatí és una llengua indoeuropea de la branca itàlica, parlada antigament pels romans. A partir de l'evolució de la seva versió vulgar en sorgiren les llengües romàniques que sobreviuen avui dia. Tot i que el llatí clàssic va desaparèixer com a llengua habitual de comunicació després de la caiguda de l'Imperi Romà, el llatí vulgar que es parlava als diversos territoris de l'Imperi va evolucionar cap a les llengües romàniques actuals. D'altra banda, el llatí clàssic es va mantenir com a llengua de cultura a Europa durant molts segles. La majoria de llengües europees, sobretot les romàniques i l'anglès, han manllevat molt de vocabulari directament del llatí clàssic, sobretot per termes d'ús tècnic. El llatí també s'utilitza en la classificació taxonòmica dels éssers vius. El llatí també es va mantenir com a llengua de culte de l'Església Catòlica fins al Concili Vaticà Segon. Avui, no hi ha parlants nadius del llati, però, és l'idioma oficial de l'estat del Vaticà, i per això, no es pot considerar una llengua completament morta.

Enllaços externs

Existeix una Viquipèdia en llatí: [http://la.wikipedia.org (pàgina principal)]
- [http://www.freelang.net/espanol/diccionario/catalan.html Diccionari Freelang] - Diccionari llatí-català/català-llatí / castellano-català/català-castellano. Categoria:Llatí als:Latein ja:ラテン語 ko:라틴어 simple:Latin language th:ภาษาละติน zh-min-nan:Latin-gí

Literatura

Etimològicament, la literatura és l'art d'escriure. Generalment, però, s'entén com a literatura una col·lecció de textos, generalment pertanyents a un grup lingüístic o nacional determinat (per exemple, literatura catalana, espanyola o nord-americana), o bé associats a un tema, una època o un context social determinat (literatura noucentista, feminista, gai, etc). Òbviament, les classificacions literàries són subjectives, i poden ser controvertides en molts casos. També se sol classificar (o subclassificar) la literatura en gèneres literaris. En general, es pot entendre com a literatura qualsevol tipus de text. Fins i tot hi ha qui defensa que es pot incloure qualsevol tipus de treball basat en símbols (còmic, imatges, escultura...). Habitualment, però, es consideren com a literatura només els textos escrits d'una certa qualitat, excloent algunes formes populars com el còmic o certes novel·les de gènere (novel·la rosa, de lladres i serenos, etc).

Gèneres literaris

- Narrativa
- Novel·la
- Conte
- Faula
- Epopeia
- Poesia
- Teatre
- Comèdia
- Tragèdia
- Assaig
- Biografia
- Autobiografia o memòries
- Crònica
- Diari personal
- Còmic
- Manga
- Sermó

Literatura en detall de diferents idiomes

- Alemany
- Anglès
- Castellà
- Català
- Francès
- Hongarès
- Italià
- Japonès
- Occità

Alguns períodes de la literatura occidental

- Literatura clàssica
- Literatura medieval
- Literatura renaixentista
- Literatura barroca
- Literatura neoclàssica
- Literatura romàntica
- Literatura realista
- Literatura modernista
- Literatura avantguardista Categoria:Literatura ja:文学 ko:문학 nb:Litteratur simple:Literature

Història

La història és el camp de coneixement que narra el passat de les societats humanes d'acord amb els testimonis escrits. Es contraposa a la prehistòria, que és la disciplina que estudia el passat humà previ a l'aparició de l'escriptura. També s'anomena història el passat humà mateix narrat per la disciplina històrica. En un sentit més general, el terme Història també es pot utilitzar per designar la Informació sobre el passat (per exemple, Història Natural, o Història Geològica de la Terra).

Etimologia

El terme català "història" prové del llatí historia, que significa "narrativa, relat", i aquest del grec antic ἱστορία historía, que significa "un aprenentatge o coneixement per investigació, història, registres o narrativa", del verb ἱστορεῖν historeîn "investigar," i aquest derivat de ἵστωρ hístōr "savi", "testimoni" o "jutge".

Classificació d'història

Termes cronològics

- època
- mil·lenni
- segle
- dècada
- any

Ciències auxiliars de la Història

La història fa servir ciències auxiliars per obtenir les dades que elabora. Aquestes en són algunes:
- Arqueologia
- Biografia
- Genealogia
- Heràldica
- Historiografia
- Numismàtica
- Vexil·lologia

Vegeu també

- Esdeveniments classificats segons el dia de l'any Categoria:Història fiu-vro:Aolugu ja:歴史 ko:역사 ms:Sejarah simple:History th:ประวัติศาสตร์ zh-min-nan:Le̍k-sú

Nació

Una nació és un grup de gent que comparteix alguns trets característics, com la llengua, la cultura o l'origen ètnic. El terme nació té el seu origen en el mot llatí natio, que s'utilitzava originalment a la Universitat de París per referir-se a un grup d'estudiants originaris d'un determinat país, que parlaven la mateixa llengua i es regien per les seves lleis pròpies. Tot i que moltes nacions coincideixen avui en dia amb estats independents, aquest no és el cas més freqüent. Moltes nacions, com el Kurdistan, no tenen un estat propi, i molts estats, com Espanya, comprenen diversos grups nacionals (vegeu: nacions sense estat). De fet, el concepte d'estat-nació va sorgir en els segles XVIII i XIX. Els estats-nació tenen un sentiment nacional homogeni en tot el territori, sovint acompanyat d'una uniformitat lingüística, legal i cultural. Habitualment, els estat-nació s'han creat a partir del domini d'un grup nacional en front d'altres de minoritaris o sense accés a les estructures de poder. El cas de França n'és l'exemple més típic. Freqüentment, s'utilitzen els termes nacional i internacional per referir-se als estats i a les seves relacions. El sentiment de pertinença a una comunitat nacional se sol expressar amb símbols comuns, com ara una bandera, una cançó especial (l'himne nacional) o un dia de festa que commemora algun fet històric important per a la col.lectivitat (festa nacional). Les nacions es diferencien de les ètnies per dos elements principals:
- Tenen un grau més elevat d'organització.
- La població no sol ser tan homogènia. A diferència de les ètnies, el fet de pertànyer a una nació i de sentir-se membre d'aquesta no tan sols té l'origen en la circumstància d'haver nascut dins del seu territori, sinó que també es pot trobar en la voluntat o el desig personal de sentir-s'hi identificat, encara que no s'hi hagi nascut. Per referir-se a una nació sovint s'utilitza com a sinònim el mot país. Avui dia es pensa que per tal que un grup humà pugui ser considerat nacional cal que compleixi tres condicions bàsiques formades al llarg del temps:
- Que aquesta comunitat de persones habiti en un espai geogràfic concret i ben delimitat.
- Que hi tingui unes diferències o senyals d'identitat (com ara la llengua), algunes tradicions i lleis, algun element físic (una muntanya o un paisatge determinats, per exemple) que es puguin considerar emblemàtics, i fins i tot certes maneres de ser col.lectives marcades per una cultura comuna.
- Que hi hagi una consciència de grup, també anomenada consciència nacional, en el sentit de posseir de manera permanent el sentiment i la voluntat de pertànyer a un grup de persones, a una col.lectivitat concreta.

Enllaços externs

- [http://www.uvic.es/central/campus/gabinet/aulass/ca/albareda.html Estat i nació a l'Europa moderna] Conferència de Joaquim Albareda categoria:Política ja:国民 simple:Nation

1972

Esdeveniments:

:PAÏSOS CATALANS
- 11 de febrer - Vandellòs (el Baix Camp): hi entra en funcionament la central nuclear Vandellòs I. :MÓN
- 7 de març - Madrid (Espanya): la Conferència Episcopal espanyola elegeix com a president el cardenal Vicent Enrique i Tarancón.
- 6 de setembre - Munic (Baviera, Alemanya): cinc activistes del grup terrorista Setembre Negre segresta i deprés assassina 11 atletes i entrenadors israelians que participaven en els Jocs Olímpics (massacre de Munic).

Naixements:

:PAÏSOS CATALANS :MÓN

Necrològiques:

:PAÏSOS CATALANS :MÓN

Pàgines que s'hi relacionen

- Calendari d'esdeveniments
- Taula anual del segle XX ---- Un any abans / Un any després Categoria:Segle XX als:1972 ja:1972年 ko:1972년 ms:1972 simple:1972 th:พ.ศ. 2515

Categoria:Cultura

categoria:Principal ja:Category:文化 ko:분류:문화

Велика Фермаова теорема

Фермаова последња теорема (позната и као Фермаова велика теорема) је једна од најпознатијих теорема у историји математике. Она тврди да: :Не постоје позитивни цели бројеви a, b, и c такви да

a^n + b^n = c^n \;

где је n природан број већи од 2. природан број Математичар из 17. века Пјер де Ферма је писао о овој теореми 1637. године у својој копији Клод-Гаспар Башетовог превода познате Диофантове Аритметике: "Открио сам заиста невероватан доказ ове теореме који не може да стане на маргину ове стране". (Оригинал латински: "Cuius rei demonstrationem mirabilem sane detexi hanc marginis exiguitas non caperet.") Без обзира на то, ниједан коректан доказ није пронађен следећих 357 година. Ова тврдња је значајна јер су све друге Фермаове теореме биле утемељене, било помоћу доказа које је он дао, или помоћу доказа који су пронађени касније. Теорема није последња коју је Ферма дао, него последња која треба бити доказана. Теорема се уопштено сматра математичком поставком која је испровоцирала највећи број нетачних математичких доказа.

Математички контекст

Последња Фермаова теорема је генерализација Диофантинове једначине a² + b² = c², која је повезана са Питагорином теоремом. Стари Грци и Вавилонци су знали да ова једначина има решења, као што су (3,4,5) (3² + 4² = 5²) или (5,12,13). Ова решења су позната као Питагорине тројке. Док теорема сама по себи нема директну употребу (не користи се као доказ ни у једној другој теореми), показано је да је повезана са другим математичким темама.

Рана историја

Теорему треба доказати за n=4 и за случај када је n прост број. Доказано је још давно да теорема важи за неке специјалне случајеве n, али општи случај је остао недокучив. Сам Ферма је доказао случај n=4, док је Ојлер доказао теорему за n=3. Случај n=5 су доказали Дирихле и Лежандр 1825. године, а случај n=7 Габријел Ламе 1839. године. Герд Фалтингс је 1983. године доказао Морделову претпоставку да за свако n > 2 постоји коначно много узајамно простих бројева a, b и c таквих да важи aⁿ + bⁿ = cⁿ.

Доказ

Користећи софистициране алате алгебарске геометрије (посебно елиптичне криве и модуларне форме), теорију Галоа и Хеке алгебре, енглески математичар Ендру Вилс, са Универзитета Принстон, уз помоћ свог бившег студента Ричарда Тејлора, извео доказ Фермаове последње теореме и објавио је 1995. године у часопису Annals of Mathematics Кен Рибет је 1986. године доказао Герхард Фрејеву епсилон претпоставку да сваки контрапример aⁿ + bⁿ = cⁿ последњој Фермаовој теореми води ка елиптичној кривој дефинисаној са:

y^2 = x \cdot (x - a^n) \cdot (x + b^n),

што даје контрапример претпоставци Танијама-Шимура. Последња претпоставка нуди дубоку везу између елиптичних кривих и модуларних форми. Вилс и Тејлор су дали посебан случај Танијама-Шимура претпоставке довољан да искључи такве контрапримере који настају из Фермаове последње теореме. Прича о доказу је занимљива колико и мистерија која прати саму теорему. Вилс је провео седам година разрађујући све детаље самостално у апсолутној тајности (сем завршне фазе прегледа за шта је замолио помоћ Ника Каца, колеге са Принстона). Када је објавио доказ на три предавања одржаним на Кембриџу 21-23 јуна 1993. године, запањио је слушаоце бројем идеја и конструкција у свом доказу. Нажалост, детаљнијом провером је пронађена озбиљна грешка која је оборила првобитан доказ. Вилс и Тејлор су потом провели годину дана у тражењу новог пута ка доказу. Септембра 1994. је доказ поново објављен са донекле измењеним техникама у односу на оне које је Вилс користио у првом покушају.

Да ли је Ферма заиста имао доказ?

Цитат на латинском:

Cubum autem in duos cubos, aut quadratoquadratorum in duos quadratoquadratos,
et generaliter nullam in infinitum ultra quadratum patestatem in duos euisdem
nominis fas est dividere cuius rei demonstrationem mirabilem sane detexi.
Hanc marginis exigitas non caperet.

(Немогуће је раздвојити куб на два куба, или
четврти степен на два четврта степена, или уопштено,
било који степен већи од два на иста таква два.
Открих уистину предиван доказ овога,
но не нађох на маргини места, те га не написах овде. )

Постоје значајне сумње у Фермаову изјаву "Открих уистину предиван доказ". Вилсов доказ је дугачак 200 страна и његово разумевање захтева знања ван домашаја многих математичара данас. Могуће је да постоји доказ који је значајно краћи и користи елементарније методе. Обично први докази нису ни најкраћи ни најдиректнији. Методе које је Вилс користио су биле непознате у Фермаово време, и многи верују да је мало вероватно да је Ферма успео да изведе све неопходне предуслове за извођење дотичног доказа. Према речима Ендрју Вилса: "То је немогуће, ово је доказ 20 века". Алтернатива је да постоји једноставнији доказ који су сви математичари до сада превидели или је Ферма погрешио. Претпоставља се да је Ферма извео погрешан, али наизглед прихватљив, доказ. Изведен је из погрешне претпоставке да постоји јединствена факторизација у свим прстеновима са природним бројевима у пољима алгебарских бројева. Ово је прихватљиво објашњење за многе стручњаке у теорији бројева, на темељу тога што су и многи изузетни математичари из ове области следили сличан пут. Чињеница да Ферма никад није објавио овај доказ, нити јавно објавио да га има, наводи да је касније размислио и једноставно занемарио личну белешку на маргинама књиге. Касније, током живота, Ферма је објавио доказ за случај :

a^4 + b^4 = c^4

. Ако је стварно дошао до доказа за општу теорему, мало је вероватно да би објављивао доказ само за посебан случај. Мада, академске конвенције његовог доба нису исте као и оне после половине 18. столећа. Стога се овај аргумент не може узети као коначан.

Фермаова последња теорема у фикцији

У епизоди "The Royale", серијала Звездане стазе: Следећа генерација, капетан Пикард наводи да теорема није решена 800 година. Вилс је објавио доказ пет година по емитовању ове епизоде. Потом је у другом серијалу Звездане стазе: Дубоки свемир Девет у епизоди Facets из јуна 1995. године лик Џадзиа Дакс коментарише да је нешто најоригиналнији приступ доказивању још од Вилса, пре 300 година. То фанови схватају као танану исправку претходној омашки.

Белешке

- Постоји бесконачно много природних бројева a, b, и c таквих да је

a^n + b^n = c^ \;

где је n природан број.
- Ако n није прост број, нити 4, има за делиоце један од следећих. Нека је p такав делилац, и нека је m једнако n/p. Сада можемо једначину написати као

(a^m)^p + (b^m)^p = (c^m)^p

. Ако можемо доказати случај за степен p, степен n је једноставно подскуп претходног случаја.

Погледај такође

- Ојлерова претпоставка
- Фермаова мала теорема
- Софи Жермен прости бројеви
- Вол-Сун-Сун прости бројеви

Спољашње повезнице

- Wiles, Andrew (1995). [http://math.stanford.edu/~lekheng/flt/wiles.pdf Модуларне елиптичне криве и Фермаова последња теорема], Annals of Mathematics (141) (3), 443-551.
- Taylor, Richard & Wiles, Andrew (1995). [http://www.math.harvard.edu/~rtaylor/hecke.ps Теоретске особине прстена извесних Хикових алгебри], Annals of Mathematics (141) (3), 553-572.
- Faltings, Gerd (1995). [http://www.ams.org/notices/199507/faltings.pdf Доказ Фермаове последње теореме Р. Тејлор и A. Вилс], Notices of the AMS (42) (7), 743-746.
- Daney, Charles (2003). [http://cgd.best.vwh.net/home/flt/flt01.htm Математика Фермаове последње теореме]. Пронађено 5, Авг. 2004.
- O'Connor, J. J. & and Robertson, E. F. (1996). [http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/Fermat%27s_last_theorem.html Фермаова последња теорема. Историја проблема]. Пронађено 5, Авг. 2004.
- Shay, David (2003). [http://fermat.workjoke.com/ Фермаова последња теорема. Прича, историја и мистерија]. Пронађено 5, Авг. 2004.
- The Moment of Proof : Mathematical Epiphanies, by Donald C. Benson; Oxford University Press; ISBN 0195139194 (меке корице, 1999)
- Jay Dillon, "Fermat's Last Theorem: Proof Based on Generalized Pythagorean Diagram," WSEAS Transactions on Mathematics, issue 3, volume 3 (July 2004). Ово је нови доказ, користи угнеждене Питагорине конструкције и извођење система једначина/кривих.

Библиографија

- Fermat's Enigma (претходно објављено под насловом Fermat's Last Theorem), аутор Simon Singh; Bantam Books; ISBN 0802713319 (чврст повез, Септембар 1998)
- Fermat's Last Theorem: Unlocking the Secret of an Ancient Mathematical Problem, Amir D. Aczel
- The Last Problem, E. T. Bell 1961. Категорија:Теореме ja:フェルマーの最終定理 ko:페르마의 마지막 정리 th:ทฤษฎีบทสุดท้ายของแฟร์มาต์

drugi Forex Darmowe gry online WARSAW gry zr�czno�ciowe

:: RELATED NEWS ::

Aries River
:For other uses, see Aries (disambiguation) Aries (20px, Latin for Ram) is one of the constellations of the zodiac. It lies between Pisces to the west and Taurus to the

Cultura

Llatí

Enllaços externs

Literatura

Gèneres literaris

Literatura en detall de diferents idiomes

Alguns períodes de la literatura occidental

Història

Etimologia

Classificació d'història

Termes cronològics

Classificació per període

Classificació geogràfica

Classificació per àrea d'estudi

Ciències auxiliars de la Història

Vegeu també

Nació

Enllaços externs

1972

Esdeveniments:

Naixements:

Necrològiques:

Pàgines que s'hi relacionen

Categoria:Cultura

Велика Фермаова теорема

Математички контекст

Рана историја

Доказ

Да ли је Ферма заиста имао доказ?

Фермаова последња теорема у фикцији

Белешке

Погледај такође

Спољашње повезнице

Библиографија