Принц Ото фон Бизмарк (Otto von Bismarck), војвода од Лауенбурга (1. април, 1815 – 30. јул1898) је један од најважнијих вођа у деветнаестом веку; као премијер пруског краљевства (1862 - 1890.) ујединио је Немачку серијом победоносних ратова после којих постаје први канцелар (1871-1890) немачког царства.
У почетку је био јункерски политичар дубоко конзервативних, аристократских и монархистичких гледишта, који се борио против растућег социјал-демократског покрета у осмој деценији XIX века, ставио је ван закона више организација и прагматично увео старосне пензије, здравствено осигурање, као и радничко осигурање у случају несреће. Постаје познат под надимком Челични канцелар и сматра се једном од најважнијих фигура у немачкој историји.
Младост и долазак на власт
Бизмарк је рођен као Ото Едуард Леополд гроф фон Бизмарк (Otto Eduard Leopold Graf (grof) von Bismarck) у Шонхаусену. Студирао је право на универзитетима у Гетингену и Хумболту, као и на Универзитету у Берлину. Оженио се са Јоханом фон Путкамер 1847. године. У њиховом дугом и сретном браку је рођено троје деце.
Одушевљен због пропасти револуционарних покрета 1848. године у немачким државама, изабран је у пруски парламент1849. године. Постављен да представља Пруску у Франкфурту на Мајни, Бизмарк постаје све више убеђен да је уједињена немачка нација, коју би предводила Пруска, важан циљ што се у то време сматрало либералним циљем. После овог положаја, био је постављен за амбасадора у Петрограду, у коме се спријатељио са својим будућим противником, Александром Горхаковим, и у Паризу. Године 1862, пруски краљ Вилхелм I поставио га је за премијера и министра спољних послова Пруске, као решење конфликта између све либералнијег парламента и краља.
Уједињење Немачке
Величина улоге Бизмарка као ујединитеља Немачке веома је контроверзна тема међу историчарима. Такође, постоји много расправа да ли је то било уједињење Немачке, или експанзија Пруске. Оно што је извесно, Бизмарк је делимично одговоран за почетак више ратова који су водили до драматичне промене у политичкој структури Немачке. Прво, уз сарадњу Аустрије, Шлезвиг и Холштајн су отцепљени од Данске у Другом слејвиском рату. Мировни уговор је закључен у Бечу 30. октобра, 1864. Већ 1865. Аустрија приморана да препусти Пруској контролу над овим северним земљама 1866. Бизмарк напада Аустрију и брзо побеђује у бици код Кениграца, прикључивши Хановер, Хесен-Касел, Насау и Франкфурт Пруској и формирајући Северно немачку конфедерацију.
Франкфурт
Пошто је Бизмарк испровоцирао Француску, којом је у то време владао Наполеон, француско-пруски рат је избио 1870. године, током којег су јужно немачке државе, које су сматрале Француску агресором, придружиле Северно немачкој конфедерацији у борби против Француске. Франуска је претрпела понижавајући пораз, и Вилхелм I бива крунисан као немачки император у дворани огледала (Фр. Galerie des Glaces, Нем. Spiegelsaal) у Версају, која је служила као штаб пруске армије, 18. Јануара, 1871. Бизмарк је тиме легално створио Немачку империју под вођством Пруске, уз искључење Аустрије.
Канцелар
Слављен као национални херој, Бизмарк постаје први канцелар новог немачког царства. У спољној политици, посвећује се очувању мира између европских сила Француске, Аустрије, Немачке и Русије. Бизмарк је веровао да централна позиција Немачке у Европи може бити узрок њеног разарања у случају било којег рата.
Русије
На унутрашњем плану, био је забринут појављивањем двeју нових политичких партија: Католичке партије центра, и Социјал-демократске партије Немачке. Кампања против католицизма која је започела 1872. године, под именом "Културна борба" (Kulturkampf) је углавном била промашај. Бизмарк је напао социјал-демократе на два фронта: социјалдемократска партија и њене организације су стављене ван закона, док је радничкој класи удељено веома прогресивно законодавство које је гарантовало здравствено осигурање, осигурање у случају несреће на раду, као и старосне пензије.
На изборима у 1890. години и Католичка партија центра и социјал-демократи су освојили много гласова, а Бизмарк даје оставку на инсистирање немачког цара (кајзера) Вилхема II, који је дошао на трон 1888. године. Бизмарк је провео своје последње године пишући мемоаре (Gedanken und Erinnerungen; "Размишљања и сећања"). Умро је у 83. години живота 1898. године, у Фредрихсруху. Сахрањен је у Бизмарк-маузолеју у истом месту.
За вријеме Другог светског рата Немачка ратна морнарица имала је ратни брод именован у његову част Бизмарк, као и Немачка империјална морнарица чија су два брода носила његово име. Такође, место Бизмарк, Северна Дакота, носи његово име, као и Архипелаг Бизмарк и Бизмарково море код бивше Немачке колоније Нова Гвинеја, али и више улица и школа у Немачкој.
History of Slovakia
This article discusses the history of Slovakia.
Archeology and Prehistory
Carbon-dating puts the oldest surviving archeological artifacts from Slovakia - found near Nové Mesto nad Váhom - at 270,000 BCE, in the Early Paleolithic Era. These ancient tools were made by the Clactonian technique, and are a potent reminder of the ancient habitation of Slovakia.
Other stone tools from the
Geography of Slovakia
Location:
Central Europe, south of PolandImage:Lo-map.pngGeographic coordinates:
Map references:
Europe
Area:
total:
48,845 km²
land:
48,800 km²
water:
45 km²
Area - comparative:
about twice the size of New Hampshire
Land boundaries:
total:
1,355 km
border countries:Austria 91 km,
Demographics of Slovakia
The majority of the 5.3 million inhabitants of Slovakia are Slovak (85.8%). Hungarians are the largest ethnic minority (9.7%) and are concentrated in the southern and eastern regions of Slovakia. Other ethnic groups include Roma, Czechs, Rusyns, Ukrainians, Slovakia's highest legislative body is the 150-seat unicameral National Council of the Slovak Republic. Delegates are elected for 4-year terms on the basis of proportional representation. The Slovak political scene supports a wide spectrum of political parties, including several social democratic parties and the nationalistic Slovak National Party (S
Economy of Slovakia This article is out of date.
----
Overview
Slovakia continues the difficult transition from a centrally planned economy to a modern market economy (a reform slowed in the 1994-98 period due to the crony capitalism and other fiscal policies of Prime Minister Vladimir Meciar's government). While economic growth and other fundamentals improved steadily during Meciar's term, p
Telephones - main lines in use:
:1,294,700 (2003)
Telephones - mobile cellular:
:3,678,800 (2003)
:providers: T-Mobile (former name Eurotel), Orange (former name Globtel)
Telephone system:
- general assessment: a modernization and privatization program has increased accessibility to telephone service, reduced the waiting time for new subscribers to zero, and generally improved service quality
- domestic: predominantly an analog system that is now receiving digital equipment and is being enlarged with fiber-optic cable, especially in the larger c
Transportation in Slovakia
Railways:
total:
3,660 km
broad gauge:
102 km 1.520-m gauge
standard gauge:
3,507 km 1.435-m gauge (1505 km electrified; 1,011 km double track)
narrow gauge:
51 km (46 km 1,000-m gauge; 5 km 0.750-m gauge) (1998)
Highways:
total:
17,710 km
paved:
17,533 km (including 288 km of expressways)
unpaved:
177 km (1998 est.)
Waterways:
172 km on the Danube
Pipelines:
petroleum products NA
Military of Slovakia
The armed forces of the Slovak Republic number about 27,000 uniformed personnel and comprise:
- Land Forces - largely made up of two mechanized infantrybrigades, one artillery brigade, and an immediate reaction battalion - Air and Air Defense Forces - comprising one
