Шаблон:Корисник:Саша.Стефановић/Да ли сте знали

Да ли сте знали...

• ...да постоји две врсте Обућара, они који праве нове ципеле, и они који поправљају старе ципеле (тзв. крпе)?
• ...да су многе реакције полимеризације почеле да се користе у индустији тек од тридесетих година 20. века?
• ...да су основни алати ковача чекић и наковањ?
• ...да НЛО означава било какав летећи објекат или оптички феномен?
• ...да је пророковано да ће Едип убити свог оца и оженити се са својом мајком?
• ...да је језик вечерњег лептира дугачак 25 cm. самим тим то је и најдужи језик на свету?
  Архива – Почните нови чланак
  
  
  

  Обућар

  Обућар се бавио ципелама. Било је две врсте обућара:
  - они који су правили нове ципеле "по последњој моди"
  - они који су се бавили поправкама, такозвани "Крпе" јер су крпили обућу.
  - Они који су се бавили израдом нових ципела су обично у некој главној - прометној улици имали радњу. Ти обућари су били "Газде". Они су комуницирали са муштеријом, која имала дубљи џеп, чим је куповала у главној улици. Газди је био посао да забављајући муштерију, са муштеријом из неког модног магазина одаберу модел и узму меру, стопала. Онда би се на основу величине купчевог стопала одабрао дрвени калуп око кога би се радила ципела. Сталне муштерије су имале "свој" калуп, а на калуп, се по потреби додавале лепљењем и додавањем аномалије стопала купца, на пример чукљеви. Ципелу је обично радио неки мајстор у задњем делу радње али још чешће у свом стану. Тај илегални рад у сопственом стану се звао "рад на сиц" јер радник није био пријављен и на њега Газда није имао издатке за порез, осигурање и сл. Ципела се састојала од доњег дела званог "ђон" и горњег дела по имену "лице". Оба дела су се радила од чисте коже. Прво се шило лице а онда се зашивало, ручно за ђон. Тај тип ручно спојеног лица и ђона специјалним концем се звало "рам шивен ђон". Људи скромнијих могућности су на ђон стављали "блокеје" комад метала закован на ђон на местима испод прстију и пете ципеле.
  - "Крпе" су се бавиле поправкама ципела. Седели су на троношцу испред себе имали низак сточић. Испод сточића је била посуда са водом, где су пре започињања поправке, на мах квасили ђон да се не би дизала прашина док по ђону ударају чекићем. Постоји посебан обућарски алат - Козлић, метално помагало на које се ставља ципела док се у њу нпр. закивају ексери. ексер Обућарски алат је обућарски чекић. Обућарски чекић има савијени, предњи део за вађење ексера и задњи прошрен да се теже промаши ексер код закуцавања. Ту је потом шило којим се разбушују рупе на ђону пре него што се у њега укуца дрвени ексер. Дрвени ексер, јер не рђа и боље подноси влагу. Ту је и лепак тзв "ћириш" којим се лепила кожа. Еснафска болест "Крпа" су биле стомачне болести због савијеног положаја током рада. Ципеле су се чистиле "Ималином" а имати прљаве ципеле је била срамота. "Погледај му обућу, па га пусти у кућу". шило И овде је индустријска производња учинила своје. Производња ципела по мери више готово да не постоји а и "крпа" је све мање јер су нови ђонови од синтетичких материјала веома издржљиви. Данас се још само ту и тамо залепи по нека потпетица јер је готово јефтиније купити нову ципелу него поправљати стару. А и те старе нису као оне ... некад. Тако да је трајност поправљене ципеле релативно кратка. Наравно ни блокеји више нико не ставља. Обућа настала од тениских патика је у многоме потиснула класичну ципелу. Категорија:Стари занати
  
  

  20. век

  ---Sidenote START---
  20. век је почео 1. јануара 1901. и завршио се 31. децембра 2000.

  Друштво и политика

  
  - Први светски рат (1914-1918)
  - Социјалистичка и комунистичка револуција у Европи и Азији.
  - Други светски рат (1939-1945)
  - Хладни рат (1945-1991)
    - Рат у Кореји
    - Криза на Куби (1962)
    - Рат у Вијетнаму (1964-1975)

  Економија

  
  - Бил Гејтс
  - Хенри Форд
  - Филип Најт
  - Акио Морита

  Наука и технологија

  
  -

  Открића

  
  - рачунарски чип
  - структура ДНК ланца
  - авион
  - генетски инжењеринг
  - Интернет
  - телевизија
  - мобилни телефон

  Култура

  Књижевност

  
  -

  Музика

  
  -

  Сликарство

  
  -

  Сценске уметности

  
  -

  Синкретичке уметности

  
  -

  Масовна култура

  
  - џез
  - рок
  - хеви метал
  - панк
  - поп
  - реп
  - хип-хоп
  - техно

  Личности

  Политичари

  Азија
  - Махатма Ганди
  - Индира Ганди
  - Мао Цетунг
  - Пол Пот
  - Хо Ши Мин Африка
  - Кенет Каунда
  - Нелсон Мендела
  - Роберт Мугабе Америка
  - Фидел Кастро
  - Хуан Перон
  - Ева Перон
  - Двајт Ајзенхауер
  - Теодор Рузвелт
  - Џон Кенеди
  - Роналд Реган
  - Линдон Џонсон
  - Хари Труман
  - Бил Клинтон
  - Џорџ Буш Европа
  - Јосип Броз Тито
  - Адолф Хитлер
  - Слободан Милошевић
  - Маргарет Тачер
  - Јосиф Стаљин
  - Михаил Горбачов
  - Винстон Черчил
  - Фрањо Туђман
  - Шарл де Гол
  - Франсоа Митеран
  - Хелмут Кол
  - Герхард Шредер
  - Бенито Мусолини
  - Милан Кучан
  - Фелипе Гонзалес
  - Мустафа Кемал Ататурк
  - Тони Блер Аустралија и Океанија
  - Едмунд Бартон

  Научници и проналазачи

  
  - Алберт Ајнштајн
  - Макс Планк
  - Ноам Чомски
  - Џејмс Вотсон
  - Пјер Кири
  - Марија Кири
  - Стенли Милер
  - Александар Флеминг
  - Нилс Бор
  - Зигмунд Фројд
  - Карл Јунг
  - Иван Павлов

  Уметници

  Писци

  
  - Ернест Хемингвеј
  - Херман Хесе
  - Франц Кафка
  - Томас Ман
  - Салман Рушди
  - Артур Милер
  - Жан Пол Сартр
  - Стивен Кинг
  - Умберто Еко
  - Пауло Коељо
  - Иво Андрић

  Композиротир и музичари

  
  - Рудолф Бручи
  - Петар Коњовић
  - Густав Малер
  - Светомир Настасијевић
  - Микис Теодоракис
  - Рихард Штраус

  Сликари

  
  - Пабло Пикасо
  - Енди Ворхол
  - Салвадор Дали

  Сценски уметници

  
  -

  Уметници синкретичких уметности

  
  -

  Уметници масовне културе

  
  - Beatles
  - Rolling Stones
  - ABBA
  - Bob Marley
  - David Bowie
  - Elvis Presley
  - Eurythmics
  - Frank Sinatra
  - Frank Zappa
  - Janis Joplin
  - Jimi Hendrix
  - Led Zeppelin
  - Madonna
  - Metallica
  - Michael Jackson
  - Nirvana
  - Pink Floyd
  - Queen
  - Ray Charles
  - Doors
  - Ramones
  - Red Hot Chilli Peppers

  Српски културни простори

  Друштво и политика

  
  -

  Економија

  
  -

  Наука и технологија

  
  -

  Култура

  
  -

  Личности

  
  - ---- Види такође: космолошка доба, геолошки еони, геолошке ере, геолошка доба, геолошке епохе, развој човека, развој цивилизације, миленији, векови године, дани
  ja:20世紀 ko:20세기 simple:20th century
  
  

  НЛО

  НЛО или неидентификовани летећи објекат означава у оригиналном и буквалном смислу било какав летећи објекат или оптички феномен, опажен визуелно или путем радара, а чија природа није позната у првом моменту опажања. Интересовање за ове објекте лежи у аргументима да неки од њих исказују аномалне особине, а поготово непрекидна спекулација да неки од њих могу бити производи ванземаљске интелигенције. Можда је најбољу научно признату дефиницију НЛО-а дао покојни астроном др Џ. Ален Хајнек : НЛО је пријављено опажање неког објекта или светлости на небу чија појава, путања, динамичко и светлосно понашање не указују на логичко, конвенционално објашњење и које не само да збуњује првобитног посматрача, већ остаје необјашњено и после помног разматрања свих расположивих доказа од стране особа које су технички способне за здраворазумску идентификацију.

  Историја

  Стране неидентификоване појаве на небу и на земљи биле су забележаване кроз историју. Древни римски записи су повремено бележили спомињање штитова, па чак и армија виђених на небу. Година 1896-97, неидентификовани мистериозни бродови су били примећивани у Сједињеним Државама, мада се данас зна да су неки од ових извештаја биле намерне обмане. Мистериозне летелице су биле виђане широм Велике Британије 1909., као и између 1912. и 1913.године. Веровало се да су то немачки цепелини који шпијунирају земљу уочи инвазије. Иста страховања су изазвале сличне појаве на Новом Зеланду и у Аустралији. Летелице и мистериозни ваздухоплови су такође могли да се виде и у Сједињеним Државама 1909. и 1910. За њих се веровало да су творевине Валаса Тилингхаста, иако је то било веома сумњиво. Током Првог светског рата долазило је до појава мистериозних летелица у Јужној Африци, Канади, Великој Британији и Сједињеним Државама. Већина ових појава се могла приписати погрешном тумачењу трепераве светлости звезда, делу обмањивача и њиховој промоцији у медијима. Појаве ових фантомских летелица су детаљно обрађене у The Scareship Mystery, под уредништвом Најџела Вотсона. У свом путопису Алтај-Хималаја, руски уметник и мистик Николај Рерих је пријавио опажање овалног објекта шљаштеће површине који је летео изнад Амда, у источном Тибету, 1926.године. Иако се Рерих није изјашњавао о свом ставу шта је то видео, у наредним пасусима свог путописа дискутује о технологијама древних цивилизација које се помињу у теософским списима. 1930их година у скандинавским земљама је било неколико извештаја о опажањима неидентификованих ваздухоплова. Током Другог светског рата тзв. фу-ловце (светлеће лопте које су пратиле авионе) су опажали и савезнички и фашистички пилоти. 1946. године изнад Скандинавије су могли да се примете тзв. сабласне ракете. сабласне ракете Савремена фаза у НЛО феноменологији је отпочела наводним опажањем америчког бизнисмена Кенета Арнолда (Kenneth Arnold), 24. јуна 1947. године, близу брда Реинир у држави Вашингтон. Арнолд је казао да је видео 9 светлећих објеката који су летели невероватном брзином при висини од ока 10,000 стопа. Иако НЛО који је Арнолд опазио није био по стриктној дефиницији тањирастог облика, он је описао његово кретање као слично ономе када тањир поскакује преко воде - отуда и потиче назив летећи тањир. Арнолдове тврдње су потом добиле значајну пажњу медија и публике. Почетком 1950их почињу да се појављују спиритуалне секте у вези са НЛО. Друштво Етеријус је један од ранијих примера; касније су се појавиле секте Раел и Аштар Команда. Уопштено говорећи, ванземаљци, који су спонзорисали такве групе, у својој добронамерности су упозоравали човечанство на опасности од нуклеарног рат или су позивали Земљу да се прикључи међупланетарној федерацији. Током 1970их, јавно мнење (нарочито после филмова Блиски сусрети треће врсте и E.T. ) је веровало да су НЛО --ако уопште постоје-- ванземаљске летелице, и да су ванземаљци пријатељски настројени. Овај модел се променио током 1980их, након објављивања књига Витлија Стрибера (Whitley Strieber) (прва књига у низу је била Причешће (Communion)) и Жака Валеа (Jacques Vallee) (између осталих, књига Пасош за Магонију (Passport to Magonia)). Стрибер, писац хорора, је веровао да га ванземаљци опседају и да су одговорни за рупе у времену током којих је био подвргаван непознатим експериментима. Насловна страна књиге Причешће довела је до новог стандарда у приказивању главе ванземаљаца (то је касније било сатиризовано у Шва уметности (Schwa art). И Стрибер и Вале су сумњали да су ова бића ванземаљци, како се то обично мислило, видећи у њима неку везу са причама о вилама и вилењацима. (упореди Јунгово поређење са анђеоским визијама у његовом чланку Летећи тањири: Савремени мит о стварима које се виде на небу.) Овај новији мрачнији модел се може видети и у потоњем таласу литературе о отмицама ванземаљаца, као и у позадинском митосу Досијеа Икс.

  Етимологија

  25. јануара 1878. Денисонске дневне новине су написале да је Џон Мартин (John Martin), локални фармер, претходног дана пријавио да је опазио велики, тамни, округли летећи објекат налик на балон који лети запањујућом брзином, а такође је да би га описао користио и реч тањир. [http://www.ufoarea.com/keyhoe_flying_saucers_are_real_ch_7.html] Ово је прва позната употреба речи тањир да би се описао један неидентификовани летећи објекат. Седамдесетак година касније, 1947., медији су употребили израз летећи тањир како би описали опажање Кенета Арнолда. 1947 Девет објеката које је Кенет Арнолд видео нису били стриктно тањирастог облика. Арнолд је прво описао, а потом и нацртао слику, осам објеката који су били танки и равни, округли напред и усечени позади. Други цртеж је представљао девети, нешто већи, објекат облика полумесеца или бумеранга. Ипак, неколико година касније, Арнолд је рекао да је њихово кретање описао као неку врсту поскакивања, као када тањир поскакује по води. Пожалио се да га је штампа погрешно цитирала, користећи израз летећи тањир уместо као тањир. Летећи дискови је био други израз који су медији користили током касних 1940их и раних 1950их да би описали ову врсту објеката. Средином 1950их, Галупово испитивање је открило да се термин летећи тањир, толико одомаћио у америчком говору, да је 94% интервјуисаних било упознато са њим, чинећи га најпознатијим термином који се уобичајено појављује у новинама, далеко испред термина као што су општа војна обука (75%), или хладан рат (58%). Холивудски научнофантастични филмови 1950их, као што су Дан када је Земља стала (The Day the Earth Stood Still) (1951), Забрањена планета (Forbidden Planet) (1956), и Земља против летећих тањира приказују летелице у облику тањира, чиме још више утврђују термин као културну икону. То су чиниле и популарне књиге на ту тему као књиге Френка Скалија (Frank Scully) - Иза летећих тањира (Behind the Flying Saucers)(1950), Доналда Кихуа - Летећи тањири су стварни (The Flying Saucers Are Real)(1950) и Летећи тањири из свемира (Flying Saucers From Outer Space)(1953), као и књиге оријентисане на контакт попут књиге Џорџа Адамског(George Adamski)- Летећи тањири су слетели (Flying Saucers Have Landed)(1953). Летећи тањири је био најуобичајенији термин за већину неидентификованих ‎појава на небу од 1940их до 1960их, па чак и за оне које уопште нису имале ‎облик тањира. Крајем 1960их, термин НЛО је почео да се користи све чешће. ‎Употребу речи НЛО уместо летећи тањир је 1952. први предложио капетан ‎‎Едвард Џ. Рупелт (Edward J. Ruppelt), први директор ‎‎Пројекта Плава књига америчког ваздухопловства, јер је ‎сматрао да је термин летећи тањир недовољно широк да би се под њим ‎обухватиле све необјашњиве појаве и феномени. Његов предлог је у ‎ваздухопловству био врло брзо прихваћен (и термин НЛОБ је био накратко ‎коришћен, све до 1954.). Рупелт је описао искуства са Пројектом Плава књига у ‎својим мемоарима Извештај о неидентификованим летећим објектима (1956.). [http://www.nicap.dabsol.co.uk/Rufo.htm]. ‎ Невиђена тешкоћа у вези са термином НЛО је да често доводи до семантичких ‎дебата између подржаваоца и противника истог. Скептици често коментаришу да ‎‎НЛО просто значи да је објекат неидентификован од стране оних који су видели ‎објекат, што не значи да је сам објекат необјашњив, а још мање да је ‎‎ванземаљски. Са друге стране, истраживачи попут Хајнека су ‎предлагали да употребу термина треба строго ограничити на она опажања која су ‎била испитивана интезивно, али се и даље косе са конвенционалним објашњењима, ‎шта је, уствари, и била стварна дефиниција ваздухопловства у званичним ‎директивама из 1950их. ‎ 1950их На пример Правилник ваздухопловних снага 200-2, издат 1954., дефинише ‎НЛОБ као било који ваздухопловни објекат који по перформансама, ‎аеродинамичким карактеристикама, или необичним изгледом, није подударан ни са ‎једном познатом летилицом или пројектилом, или који се не може са сигурношћу ‎идентификовати као познати објекат. Чак, штавише, за истраживање НЛОБ-а је ‎наведено да је у циљу националне безбедности, као и ради откривања техничких ‎аспеката. Очигледно је да се овакве забринутости нису односиле на уобичајена ‎објашњења већине НЛО појава, као што су природни феномени или људском ‎руком створени објекти, осим, можда, претходно непознате стране летелице.‎ Стога Н у НЛО уместо за неидентификовани би више одговарало да стоји ‎‎необјашњени или неконвенционални, као што је 1970их бивши ‎ваздухопловни инжењер НАСА-е, Пол Хил (Paul Hill) насловио своју књигу на ‎ову тему: Неконвенционални летећи објекти.‎ На енглеском акроним за НЛО је UFO (Unindentified Flying Object), а на шпанском, ‎португалском и француском OVNI (нпр. на шпанском Objeto Volador No ‎Identificado, на француском, Objet volant Non Identifié). ‎

  НЛО и популарна култура

  Без обзира на крајње објашњење, НЛО-и представљају међународни културни ‎феномен последњих 50-ак година. Од средине 1990их, НЛО-и су били предмет ‎интересовања великог броја књига, играних филмова, ‎‎песама, документараца и других медија. НЛО теме су ‎биле међу најпопуларнијим на раним компјутерским ‎‎билтенским системима, и милиони људи имају некакав ниво ‎интересовања за тему. Такође је било и познатих обмана у вези са извештајима о ‎НЛО-има, од којих су неке добиле значајну пажњу масовних ‎медија. НЛО-и су одиграли улогу у развоју туризма, као нпр. у ‎‎ Розвелу, у Новом Мексику, месту наводног пада НЛО-а. ‎‎(види Розвелски НЛО инцидент) ‎ Розвелски НЛО инцидент Према Галуповом истраживању из 1996. 71% становника Сједињених ‎Држава је веровало да је влада Сједињених Држава прикривала информације о ‎НЛО-има, а према истраживању из 2001. 33% становника верује да су ‎ванземаљци посећивали Земљу у прошлости. ‎‎[http://www.csicop.org/klassfiles/Home.html] Ова два истарживања могу изгледати ‎збуњујуће, ако се разматра само хипотеза о ванземаљцима као једино ‎објашњење за НЛО. Резултати истраживања могу такође само да сугеришу да већи ‎проценат интервјуисаних верује да је америчка влада врло мало узимала у обзир ‎постојање НЛО-а. ‎ ‎Роперово истраживање из 2002. за Научно-фантастични канал (Sci Fi ‎Channel) је показало сличне резултате, али са већим процентом оних који верују да ‎су НЛО-и ванземаљске летелице. Поново је око 70% веровало да влада није ‎открила све познате чињенице у вези са НЛО-има или ванземаљским животом. Али, ‎‎56% је веровало да су НЛО-и стварне летелице и 48% да су НЛО-и посетили Земљу. ‎Што су испитаници били млађи све већи проценат их је веровао у ово. ‎‎[http://www.scifi.com/ufo/roper/]‎ ‎[http://www.mufon.com/znews_publicopinion.html]‎

  Типичне карактеристике НЛО-а

  
  - Летелица налик на тањир или диск, без видљивог или чујног погона (појављује ‎се и дању и ноћу).‎
  - Брзопокретна светла или светла са очевидном способношћу да брзо мењају ‎правац (најраније спомињање њиховог кретања је описано са као тањири који ‎поскакују по води).‎
  - Велике троугласте летелице или светла у облику троугла.‎
  - Летелице у облику цигаре са прозорима из којих избија светлост (метеоритско ‎камење је понекад било пријављивано на овај начин).‎ Број различитих облика, величина и својстава наводних НЛО-а је огроман – ‎помињу се правоугли троуглови, латинична слова V, лопте, купе, ромбови, ‎безобличне црне масе, јаја и цилиндри. Скептици објашњавају ову разнородност ‎облика, величина и својстава помоћу социјално-психолошких објашњења. Други ‎истраживачи разматрају могућност да баш тако велика разноликост указује на ‎могуће парафизичко порекло, а неки и да постоји велика разноликост у облицима и ‎величинама људских летелица, која указује на различито порекло, на различите ‎погоне и на различите сврхе, тако да разнородност НЛО-а није нипошто ‎неочекивана нити необјашњива. ‎ Други аргумент је да стварни облик, у неким случајевима, може бити прикривен ‎или измењен јонизацијом ваздуха око објекта, што би биле ‎карактеристике погонског уређаја, у шта верују и НАСА-ини инжењери Пол Хил ‎‎(Paul Hill) и Џејмс Мек Кембел (James McCampbell). Јонизовање ваздуха може ‎такође да објасни разлике у бојама, пошто различити молекули ваздуха мењају ‎своју структуру на различитим енергетским нивоима, као и електрично светлуцање ‎налик на неонску светлост, које се често виђа око објеката – то слично се дешава и ‎са поларном светлошћу. Према другом тумачењу, облик се ‎може прикрити или изобличити услед промена у космичком времену, које потичу ‎од антигравитационог погонског система. Ипак, неки верују да су такве ‎спекулације преурањене због чињенице да је теза да су НЛО-и ванземаљске ‎летелице проблематична сама по себи.‎ Други на ово одговарају, користећи се неконвенционалним тумачењима, да је обим ‎примећених појава толико огроман (структура очевидаца се креће од пилота авиона, ‎па све до председника Сједињених Држава; појаве се повремено бележе и на видеу ‎и на радарима) да се не може просто објаснити помоћу земаљских феномена (као ‎што су метеоролошки балони, летелице, планета Венера итд.).‎ ‎ ‎ Један писац тврди да су масовне појаве НЛО-а основа за првобитно необичне ‎појаве, окружене са много погрешних тумачења,жеља и неразумевања. ‎ [http://www.strangemag.com/invadersfromelsewhere1.html]‎ Други истраживачи, попут Жака Валеа, мисле да су опажања НЛО-а ‎мотивисана неким механизмом кроз који публика може да се ослободи скривених ‎страхова и задовољи психолошку потребу за маштањем, јер, забога, ‎зашто се таласи НЛО појављивања нису подударали са таквим ‎научнофантастичним остварењима као што су радио извођење Рата ‎светова из 1938. Орсона Велса или филмским верзијама ‎‎Флеша Гордона из 1936. и 1937.? Вале истиче да се ‎теорија према којој јавност гледа на извештаје о НЛО-има као на начин за ‎ослобађење од психолошких напетости, оповргава одсуством корелације између ‎приметних периода интересовања за научном фантастиком и главних врхунаца ‎активнисти НЛО-а. Требало би обратити пажњу и на чињеницу да до сада није ‎била предложена ниједна свеобухватна психолошка теорија која би објаснила ‎настанак свих извештаја о НЛО-има. Значајан покушај, заснован на основу његове ‎теорије о архетипима, начинио је швајцарски психијатар Карл Јунг у књизи ‎‎Летећи тањири из 1959. Међутим, и сам Јунг је веровао да су бар неки НЛО-и ‎истинске летелице, позивајући се на материјалне доказе до којих се дошло ‎симултаним радарским осматрањима. ‎ 1959

  Научне теренске студије о НЛО

  Норвешка

  Види Пројекат у Хесдалену - норвешка научна истраживачка ‎станица која се бави праћењем НЛО-а, укључујући и аномална светла.‎

  САД

  Потакнут идејом да објасни појаве неидентификованих светала и светлећих ‎феномена на брдима око Пијемонта у Мисурију, др Харли Ратлиџ (Dr. Harley ‎Rutledge) је 1973., у циљу прикупљања научних података, основао Пројекат ‎идентификација (Project Identification). ‎

  Званичне студије влада

  Канада

  Раних 1950их био је покренут и Пројекат Магнет (Project Magnet) с циљем да се ‎истраже могућности постојања дискова који се крећу помоћу магнетног погона. ‎Била је конструисана опрема за откривање гама зрака, магнетних флуктуација, ‎радио буке и промена у маси или гравитацији атмосфере. Једна од оваквих станица ‎за посматрање је била смештена у Ширли Беју (Shirley Bay) у Канади. ‎

  САД

  У одговору на талас појављивања НЛО-а јуна и јула 1947., и на њихов ‎публицитет, влада Сједињених Држава је отпочела бројне званичне студије о НЛО-‎има.‎
  - Од 9. до 30. јула 1947. обавештајна служба ваздухопловства је проучавала 16 ‎најбољих НЛО појава из претходног месеца, углавном оне које су пријавили војни ‎и цивилни пилоти, закључивши да ситуација у вези са летећим тањирима није ни ‎имагинарна нити одговарајуће објашњена као природни феномен: тамо нешто ‎стварно лети унаоколо. ‎
  - У одговору на претходну студију, инжењеријски и обавештајни сектори Команде ‎ваздухопловства за материјале (Air Force Materiаl Command) ваздушне базе Рајт-‎Петерсон (Wright-Patterson Air Force Base), под вођством генерала ‎‎Нејтана Твингинга (Nathan Twining), је разматрала даље ‎податке. Твингингов меморандум од 23.септембра 1947. је такође потврдио да ‎су летелице стварне, даље дефинисао њихове описане карактеристике и ургирао да ‎се предмет третира озбиљно, укључујући и званичну истрагу од стране различитих ‎владиних агенција, осим обавештајних агенција ваздухопловства. Студије и ‎ваздухопловне обавештајне службе и Команде за материјале које су потврдиле да ‎су тањир реалност, биле су означене као строго поверљиве и непознате јавности ‎дуги низ година. ‎
  - Твингингов меморандум је условио да ваздухопловство Сједињених Држава ‎крајем 1947. покрене Пројекат Знак (Project Sign), прву јавности познату ‎владину студију о НЛО-има. Знак је довео до објављивања ‎‎Процене ситуације (Estimate of the Situation) лета 1948., ‎са тврдњама да летећи тањири нису само стварни, већ вероватно и ‎међупланетарног порекла. Шеф особља америчког ваздухопловства, генерал Хојт С. ‎Ванденберг (Hoyt S. Vandenberg) је наредио да се извештај уништи наводећи ‎недостатак материјалних доказа. Крајем 1948. Пројекат Знак је преименован у ‎‎Пројекат Негодовање (Project Grudge). Он је био активан до прве половине ‎‎1952., када је и он преименован и унапређен у статусу од стране Пентагона, ‎поставши Пројекат Плава књига. 1956., први директор Плаве књиге, Едвард ‎Џ. Рупелт (Edward J. Ruppelt) је означио претходну епоху Негодовања као ‎‎мрачно доба студија америчког ваздухопловства о НЛО-има. Према Рупелту, ‎веома утицајни генерали Пентагона су били огорчени умањивањем значаја НЛО-а ‎од стране Пројекта Негодовање, што је и довело до његове замене Плавом књигом. ‎После 1969., када је Пројекат Плава књига био распуштен, влада Сједињених ‎Држава је тврдила да више није имала никаквих званичних студија о НЛО-има. 1969
  - Децембра 1948. мистериозне зелене ватрене лопте су биле примећиване ‎изнад осетљивих војних и владиних истраживачких комплекса у ‎‎Новом Мексику, као што је Национална лабораторија у Лос ‎Аламосу. Др Линколн Ла Паз (Lincoln LaPaz), астроном и истакнути експерт за ‎метеоре, истраживао је за ваздухопловство уз широку помоћ војне обавештајне ‎службе и Савезне обавештајне службе / ФБИ (FBI). Проучавајући ‎карактеристике примећених објеката, Ла Паз је брзо закључио да ватрене лопте ‎нису природне, наводећи да су то можда руске шпијунске летелице. На ‎хитни захтев Научног саветодавног одбора ваздухопловства (Air Force Scientific ‎Advisory Board), годину дана касније, ваздухопловство је покренуло мањи програм ‎за праћење, по имену Пројекат Треперење ( Project Twinkle). На основу Ла ‎Пазових примедби, Треперење је 1951. закључило да ватрене лопте ипак могу ‎бити неки природни феномен. Међутим, у исто време, научници из Лос Аламоса су ‎испричали новом шефу Пројекта Плава књига, Едварду Џ. Рупелту, да мисле да су ‎ватрене лопте сонде ванземаљаца из свемирских бродова који круже изнад Земље.‎
  - Робертсонов панел (Robertson Panel) је крајем 1952. био основан од стране ‎Централне обавештајне агенције / ЦИА (Central Intelligence Agency), у одговору ‎на талас НЛО појављивања, поготово у области престонице Вашингтон (град) ‎‎(Washington DC), укључујући у штампи врло запажена радарска опажања и ‎пресретања од стране млазних авиона. После кратке студије, панел је закључио да ‎је већина НЛО-а била прозаична и предложила смањење интересовања јавности ‎преко кампања за односе са јавношћу, користећи се ‎познатим личностима и личностима од ауторитета, као и медијским гигантима ‎попут корпорације Волт Дизни. Такође су ‎предложили шпијунирање грађанских НЛО удружења, због њиховог утицаја на ‎јавност. Убрзо после Робертсоновог панела, Пројекат Плава књига је био ‎деградиран од стране ваздухопловства – са једне стране је било забрањено да се у ‎јавности објављују информације у вези са необјашњеним случајевима, а са друге ‎стране је наређено да се број необјашњених случајева сведе на минимум (са преко ‎‎20%, смањен је на само 3%). ‎
  - Специјални извештај Пројекта Плава књига бр. 14 (Project Blue Book Special ‎Report # 14) је била обимна научна статистичка студија о свим НЛО извештајима ‎Плаве књиге, коју је за потребе ваздухопловства, у периоду од 1951. до 1954., ‎израдио Бателов меморијални институт (Battelle Memorial Institute). Њихове ‎статистике наводе да је 22% извештаја остало необјашњено, чак је и после строгих ‎анализа установљено да извештаји највишег квалитета остају у већој мери ‎неразјашњени, за разлику од извештаја лошијег квалитета (35% према 18%). Такође ‎је утврђено да се 6 проучаваних карактеристика (брзина, трајање, боја итд.) више ‎разликују код мање веродостојних, него код веродостојнијих извештаја.‎
  - Брукингов извештај (Brookings Report) је био НАСА-ина (NASA) студија ‎из 1960., рађена у Брукинговом институту (Brookings ‎Institute). Студија је вредна пажње због закључака у вези са могућим будућим ‎контактом са ванземаљском цивилизацијом, за који се веровало да би био крајње ‎погубан: ... друштва која нису била сигурна о сопственом месту у универзуму била ‎су разорена од стране надмоћнијих друштава.... Религијски фанатици и многи ‎научници се наводе, између осталих, као групе које би имале проблема да се ‎прилагоде новонасталој стварности. Закључци извештаја се нуде као могући мотив ‎за владина прикривања доказа о ванземаљском животу. ‎
  - Кондонов комитет (Condon Report / Condon Committee) ‎од 1966. до 1969., (био је инициран од стране Пројекта Плава књига за време ‎притиска од конгресне истраге, после новог таласа појављивања 1965. и ‎‎1966.), био је важна, али и контроверзна студија која је подржавала објашњења ‎типа погрешна идентификација – варка – обмана, тврдећи да недостатак нових ‎доказа не оправдава даљу научну студију. Закључак је брзо потврдила и ‎‎Национална академија наука / НАН (National Academy of Science / NAS), али је ‎детаљнији преглед ‎‎Америчког института за ‎аеронаутику и астронаутику / АИАИ (American Institute of Aeronautics and ‎Astronautics / AIAA) критиковао рад НАН-а и закључке Кондоновог извештаја, који ‎се нису поклапали са стварним подацима. Око 30% случајева које је испитао ‎Кондонов комитет је по себи било добро документивано, али необјашњиво ‎чинећи упориште НЛО контроверзи.‎ Америчког института за ‎аеронаутику и астронаутику ‎На крају је званични став америчког ваздухопловства био да су извештаји о НЛО-‎има готово у потпуности погрешно тумачење свакодневних ваздушних феномена, ‎варке или обмане. Али, савремени критичари су приметили да су неке студије ‎одрађене траљаво и уз велику дозу предрасуда, или чак да се ради о ‎‎заташкавању. Штавише, званична позиција ваздухопловства је ‎често била у раскораку са поверљивим документима (касније објављеним под ‎‎Актом о слободи информација (Freedom of ‎Information Act) у којима се види да су ову тему ваздухопловство и друге владине ‎агенције, попут ЦИА-е и ФБИ-ја, третирале озбиљније него што је са тиме јавност ‎била упозната. И поврх свега, многи документи остају и даље поверљиви или ‎цензурисани непосредно пре објављивања, као што је то био случај са појединим ‎документима ЦИА-е. ‎

  Истраживачке групе грађана

  Основано је неколико грађанских група за проучавање или објављивање идеја о ‎НЛО-има. Неке су успеле да се пробију до шире јавности, док су поједине и даље ‎веома опскурне.‎ Следеће групе су усвојиле велики број различитих приступа, а самим тим и ‎различит одговор код критике и публике:‎

  САД

  
  - Истраживачка организација за ваздушне феномене (Aerial Phenomena ‎Research Organization / APRO) (1952-1988)‎
  - Национални истраживачки комитет за ваздушне феномене (National ‎Investigations Committee On Aerial Phenomena / NICAP) (1956-1980)
  - Обједињена НЛО мрежа (Mutual UFO Network / MUFON) (1969-садашњост) ‎
  - Центар за НЛО студије (Center for UFO Studies / CUFOS) (1973-садашњост)‎
  - Фонд за НЛО истраживања (Fund for UFO Research / FUFOR) (1976-‎садашњост)‎
  - Национални институт за истраживачку науку (National Institute of Discovery ‎Science / NIDS) (1996-садашњост)‎

  Политичке акционе групе

  
  - Грађани против тајности о НЛО (Citizens Against UFO Secrecy / CAUS) ‎‎(~1978-садашњост): ‎ Ова мала истраживачка и правно оријентисана организација са седиштем у ‎‎Аризони, подноси захтеве и тужбе за скидање ознака поверљивости и ‎објављивање владиних информација о НЛО-има. [http://www.caus.org/home.shtml]‎
  - Истраживачка група Парадигама и Политички акциони комитет за ‎ванземаљске феномене (Paradigm Research Group / PRG & Extraterrestrial ‎Phenomena Political Action Committee / X-PPAC) (1996-садашњост):‎ Ову малу групу из Вашингтона је основао и води је политички активиста / лобиста ‎Стивен Бесет (Stephen Bassett), који се залаже да влада објави податке о НЛО-има. ‎‎[http://www.paradigmclock.com]‎
  - Центар за студије о ванземаљској интелигенцији (Center for the Study of ‎Extraterrestrial Intelligence / CSETI) (1990-садашњост ): ‎ Ову организацију са седиштем у Мериленду је основао и води је др Стивен Грир ‎‎(Dr. Steven Greer). Група се бави едукацијом и лобирањем (види Пројекат ‎Обелодањивање (Disclosure Project)) с циљем да влада обелодани све што зна о ‎НЛО-има. Тврди да тренутно има преко 400 сведока из владе, војске и ‎обавештајних служби. [http://www.cseti.org] ‎

  Наука и НЛО

  Уфологија (од енгл. UFO - Unindentified Flying Object) је наука о НЛО извештајима и доказима у вези са њима. Док већина академика игнорише ову тему, други, укључујући углавном аматерске и понеке професионалне научне истраживаче, настављају са истраживањима. Нажалост, квалитет истраживања истраживача аматера драстично варира. Врло често се погрешно претпоставља да је једино питање које се поставља да ли ‎НЛО-и представљају ванземаљску интелигенцију ( Питер Стурок (Peter Sturrock) је ‎коментарисао да је овај нагласак на хипотези о ‎ванземаљцима сузио поље и ограничио дебату). Остављајући по страни питање ‎физичке ст
  
  

  Едип

  Мит о Едипу

  Едип, херој из грчке митологије, син Лаја, краља Тебе и Јокасте. Пророковано је да ће убити свог оца и оженити се са мајком. Једног дана посетио га је пророк са Делфа и саветовао му да бежи како би избегао несрећу о којој је давно Лај био обавештен. На путу према Теби посвађао се са једним путником и убио га: то је био његов отац. Затим је отишао у Тебу где је Сфинга терорисала становништво и прождирала пролазнике који нису знали да реше њене загонетке. Едип, пошто је знао одговор, послао је Сфингу у смрт. Становници Тебе су га прогласили краљем и дали му Јокасту за жену. Према Софоклу, када је Едип сазнао да је починио инцест као што је пророковао, ископао је себи очи и у пратњи ћерке Антигоне лутао је по свету, а затим се зауставио на Kолону где је и умро. Категорија:грчка митологија
  
  

  Википедија:Да ли сте знали

  На овој страници се налази избор недавно насталих чланака Википедије, који су се појавили на главној страни у рубрици Јесте ли знали да.... Такође погледајте пун списак нових страница.

  Тренутно на главној страни

  [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%94%D0%B0_%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8&action=edit уреди] - [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%94%D0%B0_%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8&action=edit разговор] - [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%94%D0%B0_%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8&action=history историја]

  Додајте и ви занимљивости

  нових страница нових страница
  • ...је 1. децембар светски дан борбе против сиде, а црвена врпца симбол солидарности са оболелима од ХИВ-а...
  • ...постоје две врсте обућара, они који праве нове ципеле, и они који поправљају старе ципеле (тзв. крпе)...
  • ...многе реакције полимеризације су почеле да се користе у индустији тек од тридесетих година 20. века...
  • ...основни алати ковача су чекић и наковањ...
  • ...НЛО означава било какав летећи објекат или оптички феномен...
  • ...пророковано је да ће Едип убити свог оца и оженити се својом мајком...
  • ...језик вечерњег лептира је дугачак 25 cm. Самим тим, то је и најдужи језик на свету...
  • ...у ужичком народном говору не постоје гласови ф и х...
    Категорија:Википедија ru:Википедия:Проект:Знаете ли вы/Архив рубрики th:วิกิพีเดีย:บทความล่าสุด
    
    

    Википедија:Како започети нову страницу

    Најједноставнији начин да започнете нови чланак је да унесете име чланка којег желите да направите у поље испод и кликнете на дугме Направи чланак. Молимо Вас да прво претражите Википедију како би сте били сигурни да тај чланак већ не постоји под тим или неким другим сличним именом. type=create preload=Template:New_page editintro= width=45

    Кратки курс

    Пре него што започнете нову страницу проверите да ли та страница већ постоји користећи претрагу. Увек је пожељно да нову страницу започнете пратећи мртав линк (линк који води на празну страну и који је црвен). Да би започели нову страницу, довољно је да преусмерите интернет претраживач на адресу: http://sr.wikipedia.org/wiki/Име_нове_странице , притиснете enter и затим кликните на опцију edit. Име_нове_странице замените насловом странице коју желите да направите, с тим да размаке треба да попуните знаком _. Пошто на Википедији користимо ћирилицу, тако је неопходно да и ви користите ћирилицу за име нове странице. Након што сте написали нови чланак, потрудите се да га што боље повежете са других страница.

    Дужи курс

    Основни принципи

    
    - Извршите претрагу да би сте видели да ли је неко већ написао исти или сличан чланак какав ви желите написати.
    - Препоручујемо да започнете страницу са постојећег линка. (Такозвани "црвени линкови" - линкови који се појављују у тексту али још увијек не садрже никакав текст).погледај испод за више информација
    - Имајте на уму да би на почетку чланка требало стајати објашњење о чему се у том чланку ради. Ако само следите линк са већ постојеће странице и надовезујете се на контекст без претходног јасног увода корисници који на вашу страницу дођу пратећи неки други линк неће знати о чему се ради.
    - Трудите се да име странице буде кратко и јасно.
    - Имајте на уму да би на почетку чланка требало стајати објашњење о чему се у том чланку ради. Морате имати контекст, тј. написати кратак увод на почетку новог чланка. На примјер, немојте почети чланак ријечима "Ово је његов трећи роман..." -- ви сте можда овамо дошли с повезнице на страници славног писца X, али други корисници можда дођу с неке друге странице, па неће знати о коме се ради. Више о тој теми имате на енглеској страници Wikipedia:Establish context.
    - Доле ћете видети да можете створити страницу која нема повезницу, дакле, можете измислити име странице. Постоје ли конвенције за то? Засад само на енглеском: Wikipedia:Naming conventions. Важно је да паметно изаберете име, јер онда ће други лакше стварати повезнице према вама и нећете морати преименовати страницу.
    - Прва реченица мора бити потпуна. Добро је имати прву реченицу у којој је подебљана реч или реченица која је наслов странице.
    - Започните страницу потпуном реченицом а не само дефиницијом из речника. Трудите се да кључна реч или фраза буде подебљана на самом почетку чланка или реченица која је наслов странице.
    - Трудите се да на самом почетку чланка означите линкове ка другим чланцима , а после по потреби године и слично.
    - Написали би сте сами нови чланак а нисте сигурни о чему, погледајте део који се зове категорија Патрљци, ту су отворене нове стране које чекају да их неко попуни, изаберите неку тему кликните на њу и почните, ускоро та стране неће бити патрљак захваљујући вама.

    Како отворити нову страницу

    # Започните страницу са већ постојеће повезнице # Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе, или # Отворите страницу са странице која се зове Песак

    Отворите страницу с постојеће повезнице

    Кад гледате чланке у Википедији, видећете повезнице на странице које још нису написане. Такве су повезнице црвене боје и подвучене. Кад кликнете на њих, отвара се страница која каже нешто у смислу: :Име странице а испод : Пратили сте везу ка страници која још на постоји. Да бисте створили страницу, почните да куцате у поље испод.... Испод тога је велик простор за уписивање текста. У тај простор упишите свој чланак. Затим обавезно кликните на дугме "Прикажи предпреглед", које је испод прозора за измену. То дугме ће вам приказати како ће изгледати нова страница кад је снимите. Ако нисте задовољни, опет можете мењати страницу, а онда опет кликните "Прикажи предпреглед ". Тек кад сте сигурни да такву страницу желите, кликните на дугме "Сними страницу". Страница ће одмах бити снимљена на Википедију. Може и другачије: ако на некој постојећој страници видите реч или фразу која треба имати своју страницу, претворите ту реч или фразу у повезницу. То се ради овако: на постојећој страници кликните Измени ову страницу, ставите дотичну реч или фразу у двоструке угласте заграде (овако:име ваше странице) и снимите постојећу страницу. Добили сте повезницу. Кликните на повезницу и она ће вас одвести - или на страницу која већ постоји с тим насловом или на празну страницу. То је одличан начин за стварање нових чланака.

    Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе

    Један од најлакших начина да створите нову страницу јест да упишете њено име у прозорчић где пише Интернет адреса: :http://sr.wikipedia.org/wiki/Име_странице Тамо где смо написали Име_странице требате уписати жељено име. Знак _ мора стајати уместо размака. На пример, ако желите створити страницу по имену Болести уха, грла и носа, написаћете: :http://sr.wikipedia.org/wiki/Болести_уха_грла _и_носа Појавиће се страница с тим насловом. Кликните на текст Измени ову страницу и упишите чланак. Међутим, кад створите страницу тим начином, лако је могуће да ћете добити "сироче" - ниједан други чланак неће имати повезнице на ту страницу. Сироче није добра ствар, па зато додајте повезнице оним страницама које имају везе с вашом темом.

    Отворите страницу са странице за вежбање

    Идите на страницу која се зове Песак, кликните Измени ову страницу и упишите повезницу (овако:име ваше странице) и снимите страницу на дугме "Сними страницу".Приметили сте да само додавањем заграда око имена ваше нове странице оно постаје повезница или линк ка новој страници. Ако неможете да нађете заграде на вашој тастатури ни после дужег пробања није проблем да ископирате заграде са неке друге стране и залепите на вашу, то увек ради, за све врсте специјалних знакова.
    - Кликните на повезницу коју сте управо створили и отворит ће се ваша страница у коју ћете уписати текст.

    Остале информације

    Ако намеравате радити веће измене или писати дужи текст, боље је да прво копирате стари текст странице на свој компијутер (у Ворд, Нотепад или неки други програм), тамо га уредите, а затим коначну верзију ископирате у прозор за измену текста странице. То је корисно и зато што онда можете чувати своје текстове на компјутеру и неправите гужву приликом прегледа скорашњих измена које већина сталних корисника прати редовно и по њима се управља, помаже или саветује нове кориснике, а ако ви снимите више пута један исти чланак са ситним променама број редова на тој страни се повећава драстично и отежава рад. Пажња: Википедиjа је енциклопедија отвореног садржаја. Ви доприносите бесплатној, јавности отвореној бази података. Све што објавите на Википедији је аутоматски заштићено ГНУ Слободном Дукументационом Дозволом. Објављивати можете само текстове, слике на које имате ауторска права, односно које сте ви сами написали, створили или који су јавни. Никада не објављујте текстове који су заштићени ауторским правима уколико нисте добили писмену дозволу од власника ауторских права, дозвола би требало да буде додата на страну за разговор артикла на који се односи и обично је соурсе код електронског писма којим вам се дозвољава да објавите нешто Смете преводити чланке из Википедија на другим језицима без икаквих устезања или питања, ово јесте Вики принцип.

    Погледајте још

    
    - Помоћ
    - Упутства Категорија:Помоћ ja:Wikipedia:新しいページを作成する方法

    Yolo Bypass

    The 25,500 acre (103 km²) Yolo Bypass protects Sacramento and other California Central Valley communities from flooding. Weirs connect the bypass to the Sacramento River as well as to Cache Creek. Sacramento experienced several several severe floods prior to its construction. During wet years, it can be completely full of water. The Yolo Bypass contains the "Vic Fazio Yolo Wildlife Area" and was the largest public/private restoration project west of the Florida Everglades. It forms a valuable wetland during many months. In the summer, the bypass is used for agriculture. The bypass separates the cities of Sacramento, California (specifically West Sacramento, California) from Davis, California. It is crossed by the Yolo Causeway, a long highway bridge on Interstate 80.
    
    tablice hostel krakow spielautomaten Doda i Virgin backup software download