:: wikimiki.org ::
| КСТ |
КСТКлуб Студената Технике (скраћено КСТ) је клуб - дискотека у Београду у згради техничких факултета - Архитектонског, Електротехничког и Грађевинског. Налази се у ширем центру града у улици Булевар Краља Александра 73. Данас познат по тематским вечерима и сталном програму као једно од омиљених места за излазке београдске "алтернативне" омладине која жели да избегне скупа и помодна места и ужива у тврђем звуку гитарске музике. Од 2003. године такође постаје познат и по врло посећеним вечерима популарне Диско музике и музике 80их година.
Спољашње повезнице
- [http://www.kst.org.yu www.kst.org.yu]
Категорија:Студентске организације
Београд
Београд () (44.83° северно, 20.50° источно) је административни центар Државне Заједнице Србија и Црна Гора и главни град Републике Србије и састоји се од 17 општина. У Београду живи, према попису из 2002. године, 1,2 милиона становника на простору насеља и 1,7 на читавом
простору града.
Налази се на ушћу Саве у Дунав. Главни је град Србије од 1403. године.
Дунав
Историја
Дунав
Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.
Остаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Чукарице - Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интезитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.
Винча крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода. Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и Винчи потврђују претпоставке да је подручје Београда било интезивно насељено и да се његово становништво бавило плужном земљорадњом и другим пратећим привредним делатностима. На овим локалитетима откривене су некрополе бронзаног и металног доба као и докази различитих културних утицаја.
Географија
Београд се налази у северном делу централне Србије на ушћу Саве у Дунав, окружен Војводином са три стране. Старо каменито утврђење на самом ушћу зове се Калемегдан. Центар Београда налази се на десној обали Дунава, а са леве стране почиње Банатска равница са слабо насељеним предграђима. Између Дунава и Саве налази се нови део града Нови Београд, а узводно је Земун, бивша граница Хабзбуршког царства са Турском.
Клима
Клима Београда припада прелазу из континенталне у умерено континенталну, што значи да се познају и сва четири годишња доба. Током зиме, а неретко и у јесен, честа појава је изразито јак југоисточни ветар звани Кошава, који дува из предела Африке, преко Средоземља и наших простора према Мађарској. Дужина трајања Кошаве је углавном три до седам дана. Зимске температуре се најчешће крећу између -5 и +2 степена Целзијуса. Са друге стране лета су веома топла и жива у термометру иде и преко тридесет степени.
Политика Београда
Скупштина града Београда
Кошава
Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.
Градоначелник
Градоначелник Београда представља и заступа Град и врши извршну функцију у Граду Београду.
Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем, на време од четири године, у складу са законом. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града.
:Тренутни градоначелник Београда је Ненад Богдановић
Градско веће
Градско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.
Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.
Градска управа
Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.
Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.
Градске општине
Градска општина је део територије града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.
Градске општине су условно (у односу на географски положај и надлежности) подељене на 10 градских и 7 приградских:
Београдске општине
Ненад Богдановић
#Барајево
#Вождовац
#Врачар
#Гроцка
#Звездара
#Земун
#Лазаревац
#Младеновац
#Нови Београд
#Обреновац
#Палилула
#Раковица
#Савски венац
#Сопот
#Стари град
#Сурчин
#Чукарица
Градске општине:
Чукарица,
Нови Београд,
Палилула,
Раковица,
Савски венац,
Стари град,
Вождовац,
Врачар,
Земун,
Звездара,
Приградске општине:
Барајево,
Гроцка,
Лазаревац,
Младеновац,
Обреновац,
Сопот,
Сурчин,
Образовне установе
Највиша образовна установа Београда и Србије, Београдски универзитет има 30 факултета, 8 научних института и библиотеку. Корене вуче још из 1808. године, када је основана Велика школа у Београду. Први српски Универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. године и то са три факултета: Филозофским, Правним и Техничким. Цео Универзитет радио је у здању које је капетан Миша Анастасијевић поклонио "своме отечеству". У тој згради налази се и данас Ректорат Универзитета у Београду.
Погледајте и чланак о Математичкој гимназији, јединственој и светски познатој београдској специјализованој средњој школи.
Архитектура
Математичкој гимназији
Београдска архитектура је веома различита. Од типично војвођанске у Земуну, преко старих турских здања у старом делу града до модерне архитектуре Новог Београда.
Грађевине
Неке од најпознатијих зграда у Београду су:
Зграде државних институција
- Савезна скупштина
Пословни објекти
- Београђанка
- Западне капије Београда (кула "Генекс")
- Палата "Албанија"
- кула Ушће, бивша зграда Централног комитета
- Меркатор
Стамбени објекти
- Источне капије Београда
- Западне капије Београда (кула "Генекс")Западне капије Београда
Културно-историјски споменици
- Бели двор
- Конак кнегиње Љубице
- Милошев конак
Црквене грађевине
Грађевине Српске православне цркве
Милошев конак
- Храм Светог Саве
- Богородична Црква Ружица
- Капела Свете Петке
- Вазнесењска Црква
- Николајевска Црква
- Светог Александра Невског Црква
- Светог Марка Црква
- Светог Василија Острошког Црква
Грађевине осталих верских заједница
- Бајракли џамија
Улице
Неке од најзначајнијих улица и тргова су:
- Булевар краља Александра (Револуције) - најдужа улица у БеоградуБулевар краља Александра
- Кнез Михаилова
- Скадарлија
- Трг Славија
- Теразије
- Трг Републике
Амбасаде
Знаменитости
Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:
- Авала (излетиште),
- Авалски ТВ торањ (1965-1999),
- Калемегдан
- Београдска тврђава
- Стари двор
- Сава центар
- Кућа Цвећа (маузолеј) Јосипа Броза Тита
- Винча
- Скадарлија
Имена кроз историју
Следи табела са историјским именима Београда
| Име | Објашњење
|
|---|
| Сингидун | ово име му је дало келтско племе Скордиска; 279. пне.
| | Сингидунум | Романизoвано келтско име
| | Alba Bulgarica | 824. г. кад је Београд био бугарски
| | Београд | Словенско име; прво појављивање 878. у писму Папе Јована VIII Борису Бугарском
| | Alba Graeca | латински превод
| | Fehervar | мађарско име
| | Weissenburg | немачко име
| | Castelbianco | италијанско име
| | Nandoralba | Средњовековно мађарско име
| | Nandorfehervar | Средњовековно мађарско име
| | Landorfehervar | Средњовековно мађарско име
| | Veligradon | Византијско име
| | Veligrada | Отоманско име
| | Belogrados poleos | Грчко име
| | Prinz Eugen Stadt | нацистичко име
|
Саобраћај
Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезана су ауто превозником Ласта.
Београдска подземна железница, Беовоз, има 3 линије које углавном повезују предграђа са центром. У овом тренутку у центру града постоје само три подземне станице. У плану је и изградња лаког метроа до 2008. године.
Београдски аеродром, међународног карактера, налази се у близини Сурчина на 12 km од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авио компанија.
Медији у Београду
Радио станице:
Радио Београд
Радио Београд 202
Радио 101
Радио Б92
Радио Барајево
Радио Голф
Радио Индекс
Радио Југославија
Радио Лазаревац
Радио Новости
Радио Носталгија
Радио Пингвин
Радио Политика
Радио Топ ФМ
Радио С
Радио Студио Б
Телевизијске станице:
ТВ Арт
РТС-Телевизија Београд
ТВ Б92
ТВ БК
ТВ Канал Д
ТВ Кошава
ТВ Метрополис
ТВ Пинк
ТВ Политика
ТВ СОС канал
ТВ Станком
ТВ Студио Б
ТВ Трећи канал - 3К
Хепи ТВ
Продукцијске куће:
Продукцијска група Мрежа
Видео недељник ВИН
Адванце
ДТВ продукција
Новинске агенције:
Танјуг
ФоНет
Бета
Тикер
Спорт
Београд је спортски центар не само Србије и Црне Горе, већ и целог региона, имајући у виду број и величину спортских објеката који се у њему налазе. Београд је био домаћин великом броју спортских догађања, што самостално, што у сарадњни са другим градовима:
- Европско првенство у фудбалу од ... до ... .
- ...
- ...
- ...
Београд ће бити организатор следећих спортских манифестација:
- Од 15. до 15. септембра 2005., Београд ће бити домаћин финала [http://www.ep2005.co.yu Европског превенства у кошарци]. Поред Београда у Србији, градови домаћини ће бити још Нови Сад и Вршац, а у Црној Гори њен главни град Подгорица .
- Београд ће бити домаћин град летње универзијаде 2009. године.
Видети такође:
- Ада Циганлија
Спортски објекти у Београду:
Ада Циганлија
- Београдска арена - највећа спортска дворана у Европи;
- Стадион Маракана - стадион ФК Црвена Звезда;
- Стадион Партизан - стадион ФК Партизан;
- Хала Пионир - спортска дворана;
Познати о Београду
- Деспот Стефан Лазаревић
(при проглашењу Београда за престоницу 1403. године):
:"Дошавши, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, сазидах га и просветих пресветој Богоматери."
----
- Иво Андрић
о Београду:
:"Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава."
Спољашње повезнице
- [http://www.beograd.org.yu Званични сајт града Београда]
- [http://www.geonames.de/coucs.html Назив Београда - Србије & Црне Горе на страном језику]
- [http://www.belgradetourism.org.yu Туристичка организација Београда]
Категорија:Градови у Србији
Београд
Категорија:Насељена места у Србији
ja:ベオグラード
ko:베오그라드
Електротехнички факултетЕлектротехнички факултет Универзитета у Београду је најстарија установа такве врсте у Србији.
Историја
Развој Електротехничког факултета у блиској је вези са историјом универзитетског образовања у Србији. Прво високошколско предавање из области електротехнике одржано је давне 1894. Професор Стеван Марковић био је први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду. Само четири године касније, професор Марковић је основао и електроинжењерску лабораторију. Од тада, електротехничке теме су се изучавале на Великој школи, а затим и на београдском Универзитету који је из ње настао 1905. Прве дипломе додељене су 1922 године.
Образовање електроинжењера битно је проширено после реорганизације Инжењерског одељења, 1935. Машински одсек постао је Машинско-електротехнички одсек, на ком су до почетка 1937. оформљена су четири смера - машински, аеронаутички, енергетски и телекомуникациони. Због недостатка лабораторијске опреме, отварање четвротг смера (телекомуникације) је одлагано све до краја Другог светског рата. Године 1946. установљено је електротехничко одељење, које је 1948. прерасло у Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације. 1955. године основан је нови смер - Физичка електроника.
Током година, смер Телекомуникације је прошириван областима електронике, аутоматике и рачунарства. Четврти смер - Рачунарство и информатика - установљен је 1987. године.
Руководеће тело Факултета
факултетом руководи Савет Факултета, којег чине чланови из наставног и ненаставног особља Факултета, представници студената и представници Владе Републике Србије, која је оснивач Факултета.
Чланови Савета су:
- мр Синиша Давитков, директор ИРИТЕЛ-а
- Бошко Буха, директор ТЕНТ-а
- др Весна Живковић, директор Института Михајло Пупин - Рачунарски системи
- дипл. инг Љубомир Стојановић, помоћник генералног директора за телекомуникације и информациону технологију ЈП ПТТ Србије
- проф. др Мирослав Дукић, ЕТФ, председник Савета
- проф. др Рифат Рамовић, ЕТФ
- проф. др Витомир Милановић, ЕТФ
- проф. др Радослав Радосављевић, ЕТФ
- др Предраг Пејовић, ЕТФ
- проф. др Милан Савић, ЕТФ
- мр Радивоје Ђурић, ЕТФ
- др Милена Славић, ЕТФ
- проф. др Зоран Радосављевић, ЕТФ
- доц. др Владимир Петровић, ЕТФ
- проф. др Миомир Мијић, ЕТФ
- проф. др Слободан Вукосавић, ЕТФ
- Ранко Средојевић, студент
- Мирослав Пајић, студент
- Саша Нинковић, студент
- Драгана Треневски, референт за ПДС, ЕТФ
- Бранислав Букоровић, лаборант, ЕТФ
Научно-наставно веће
Научно-истраживачким радом и наставом руководи [http://nnv.etf.bg.ac.yu/?lang=sr Научно-наставно веће] Факултета. Њега чине сви професори, доценти и асистенти Факултета.
Фото галерија
Image:Fakultet elektrotehnicki u beogradu ulaz.jpg|Улаз у факултет
Слика:etf-beograd.jpg|Београдски Електротехнички факултет
Слика:etf-beograd2.jpg|Београдски Електротехнички факултет Зграда
Слика:etf-beograd-zgrada-izunutra.jpg|Београдски Електротехнички факултет изнутра
Слика:etf-beograd-zgrada-izunutra2.jpg|Београдски Електротехнички факултет изнутра
Image:spomenik_tesla_ispred_etfa.jpg|Споменик Николи Тесли испред ЕТФа у Београду
Спољашње повезнице
- [http://www.etf.bg.ac.yu Електротехнички факултет]
- [http://alumni.etf.bg.ac.yu/?lang=sr Алумни пријатељи Факултета]
Категорија:Универзитети London Underground 2005 Stock
Very little is currently known about the 2005 tube stock. It is currently in production by Bombardier for London Underground's Victoria Line, to replace the ageing 1967 tube stock. It will have ATO (Automatic train operation), and the first of two pre-production is expected to be delivered to London Underground in late 2006 for testing on the Victoria Line during engineering hours, after having been tested at Bombardier's site in Derby. It will also be used for driver and maintenance training and familiarisation. They are expected to commence passenger service in 2009, with the remainder of the fleet of 47 being delivered between 2009 and 2011.
The new trains will provide, along with new signalling, improved reliability and journey times, an increase in capacity, more comfortable rides, wider doors to decrease dwell times, and more facilities for the disabled, including space for wheelchairs.
2005
online casinos Forex nauka Hotel in Sofia wagi elektroniczne
|
|
|
|
