Равна Гора се налази на крајњем југозападу Сувобора на 997 m надморске висине. Како само име каже то је зараван на овој легендарној планини. Равна Гора постаје опште позната од лета 1941. када се ту стационира пуковник Драгољуб Михаиловић и организује покрет отпора касније по овом месту назван Равногорски покрет. За кратко време Равна Гора постаје симбол отпора и слободарства. Учестали напади на овај епицентар српског отпора нису уродили плодом. У даљем току Другог светског рата долази и до грађанског рата 1941-1945 између партизана и четника. Тада Равна Гора постаје уједно симбол антифашизма и антикомунизма. Равногорски покрет суверено је владао Србијом, изузев већих градова и важнијих саобраћајних чворишта. Равна Гора је заувек пала у руке комуниста септембра 1944. године после партизанксог пробијања фронта на Јеловој гори септембра. Тако је и Врховна команда ЈВуО одсечена од главнине и прешла у повлачење пут северне Босне преко Мачве. Равна Гора била је природно најпогоднији бастион четништва и четничког ратовања. Обрасла у густу буковну шуму са две велике пећине (Мокра и Сува пећина) у којима су били смештени делови Врховне команде била је Богом дана за организовање отпора у илегали. Као такву, Равну Гору је пуковнику Михаиловићу препоручио његов класни друг, мајор Александар Мишић (син војводе Живојина Мишића). Шуму и сво растиње комунисти су посекли и оголили Равну Гору. Престала је да буде центар Равногорства које се током 1945. преселило у непроходне планине Источне и Средње Босне. За Равну Гору везано је доста народних песама које су после пада комунизма поново изашле на површину током 90-их година 20. века. У исто време поново почиње оживљавање успомена на херојски отпор Равногораца током Другог светског рата. Равна Гора је тада искоришћена за политичке циљеве Српског покрета обнове (СПО) што је одраз великог непоштовања према културно-историјским местима као што је ово место. Ипак, уз помоћ СПО-а на Равној Гори су подигнути црква, споменик генералу Михаиловићу, а пре коју годину и споменик Крсти Кљајићу, који је сахрањен на Равној Гори 1943. године. Данас се у време од 8. до 12. маја на овом месту одржавају Дани Равне Горе и на поклоњење генералу Михаиловићу долази преко 100.000 људи само у периоду од ова 5 дана. Једна од најраспрострањенијих крилатица или можемо рећи парола везаних за Равну Гору је "РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ МОРА". Категорија:Географија Србије Категорија:Историја Србије Категорија:Планине Категорија:Српска историја

1941

----

Догађаји

Јануар-Март

- 27. март - Велике демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту.

Април-Јун

- 6. април - Напад Немачке на Југославију
- 10. април - Основана Независна Држава Хрватска
- 12. април - Немачка окупира Београд
- 17. април - безуслона капитулација Краљевине Југославије

Јул-Септембар

Октобар-Децембар

Датум непознат

Рођења

- 20. август - Слободан Милошевић.

Смрти

-

Дани сећања

-

Нобелове награде

- Физика -
- Хемија -
- Медицина -
- Књижевност -
- Мир -

Литература

- ---- Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
Категорија:1940-е 41941 ja:1941年 ko:1941년 ms:1941 simple:1941 th:พ.ศ. 2484

Дража Михаиловић

Драгољуб Дража Михаиловић (
- 27. април, 1893., Ивањица - †17. јул, 1946., Београд), познат и као Чича, био је српски генерал који је постао ратни херој у Првом светском рату и који је после водио југословенску краљевску војску у отаџбини, познатију као Четнике у Другом светском рату. Након рата стрељан је од југославенских Партизана под оптужбу да је сурађивао с окупатором.

Биографија

Нешто пре поноћи, како је записано у протоколу крштених, 27. априла 1893, у Ивањици, покрај реке Моравице, рођен је Драгољуб Дража Михаиловић. Дражин отац звао се Михаило, а мајка Смиљана. После Драже, Михаило и Смиљана су добили две ћерке - Милицу 1894 и Јелицу 1895. Милица је преминула млада, 1905. године. Јелица је дипломирала архитектуру у Београду, чим је овај факултет основан, и запослила се у општини града Београда. Стрељана је после уласка комунистичке војске у Београд. Дража, Милица и Јелица рано су остали без родитеља. Отац Михаило је умро од туберкулозе одмах по Јеличином рођењу а мајка Смиљана пет година касније. Старање о сирочићима преузео је један од четворице стричева, Владимир. Пошто је завршио четири разреда основне школе, Дража је ујесен 1904. године уписан у први разред Треће мушке гимназије. У овој гимназији завршио је прва три разреда, а следећа три у Другој београдској гимназији. У обе гимназије био је међу најбољим ђацима. Првог септембра 1910. године Дража је ступио у 43. класу Ниже школе војне академије у Београду. После шест месеци, 1. марта 1911. године био је унапређен у чин питомца-каплара, а после две године, 1. септембра 1912, у чин питомца-поднаредника. Али уместо на трећу годину студија, тог септембра 1912, 43. класа Ниже школе војне академије морала је у рат против Турака, а одмах потом, почетком 1913, и у рат против Бугара. Дража је био у 2. прекобројном пуку Дринске дивизије, на дужности ађутанта у 1. батаљону, па је био упућен на бојиште. Други прекобројни пук био је у саставу Дринске дивизије, али је придодат Дунавској дивизији 2. позива која се тако састојала од четири пешадијска пука и учествовала је у бици код Куманова. После Кумановске битке Дража је унапређен за наредника и био је одликован сребрном медаљом за храброст. У Другом балканском рату 1913, против Бугара, 2. прекобројни пук је опет био у саставу Дунавске дивизије 2. позива, на правцу од Страчина до Криве Паланке, али је убрзо одвојен и додан Моравској дивизији 2. позива и учестовао је у борбама на Злетовској реци и даље на Кочанима. Дража Михаиловић је у овој бици учестовао, не као ађутант, већ водник једне пешадијске чете. Био је рањен и одликован златном медаљом за храброст, а убрзо после битке, 18. јула, произведен је, заједно са целом својом класом, у чин потпоручника. Одмор после два рата кратко је трајао пошто је избила арнаутска побуна па је Михаиловић кренуо пут Рашке области. После неколико месеци враћен је у Београд на дошколовање. Али већ наредног лета поново замењује школу за ров и из пешадије не прелазаи у артиљерију. У Први светски рат Дража Михаиловић је ступио у 3. прекобројном пешадијском пуку 1.позива, који је припадао Дринској дивизији. У Церској бици учестовао је као водник 3. чете 1. батаљона. Већ 9. септембра постао је и заступник рањеног командира 2. чете 3. батаљона, капетана 2. класе Чедомира Станојловића. Потпоручник, водник 3. чете 1. батаљона Драгољуб Михаиловић: у борби хладан и присебан нарочито 24. и 25. октобра на Костајнику и 7. новембра на Пламомишту где је остао на положају иако му је батаљон одступио: предлог златне медаље за храброст. Ратну 1915. годину Дражин 3. прекобројни пешадијски пук започео је код Шапца, почетком јула, да би крајем септембра наставио борбу против Немаца у околини Пожаревца. Ту је добио нову дужност: командир 4. чете 3. батаљона. Због великих губитака, Дражин батаљон је расформиран 10. октобра. Тада је Дража прекомандован у пуковско митраљеско одељење, које је имало четири митраљеза заплењена од Аустроугара. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Половином тог месеца отпочела је албанска голгота. У саставу свог митраљеског одељења, Дража се повлачио на потезу Беране-Подгорица-Скадар. Дражин 3. прекобројни пук је 9. фебруара 1916. прекомандован у Вардарску дивизију, да би следећег дана био упућен у логор Ипсос. Од 15. фебруара 1916. године Дража је у саставу митраљеског одељења 2. батаљона 23. пешадијског пука Вардарске дивизије. Овај пук је настао спајањем 3. и 2. прекобројног пешадијског пука и позива. Бродом Абда Михаиловићева јединица је 22. априла напустила Крф и кренула пут Солунског фронта. На Солунском фронту Дража је учестовао у борбама на Островском језеру, Горницеву, код Жиове, на котама 1050 и 1368, на Сокоцу, Зеленом брду, Говедарском камену и Добром пољу. У бици код села Неокази и Доње Врбине, 11. септембра 1916, Дража је тешко рањен. Лекарска комисија у Солуну проценила је да због последица рањавања потпоручник Михаиловић више није за строј, па му је понудила службу у позадини. Међутим, Дража је то одбио. После опоравка, вратио се на прву линију фронта, у своју јединицу, априла 1917. године. Почетком следеће године, Дража је са својим митраљеским одељењем пребачен у новоосновани и југословенски пешадијски пук Југословенске дивизије. У саставу те дивизије учестовао је у пробоју Солунског фронта. На Солунском фронту Дража је унапређен у чин поручника, 25. јануара 1918. године. Дража је у одликовањима био испред многих. Орден белог орла са мачевима 2. реда добио је 14. јануара 1918. године, за стечене заслуге и показану храброст у рату. Друго митраљеско одељење 23. пука, једино је у целом пуку одликовано златном медаљом за храброст. Најзад, Михаиловић је, једини у дивизији, добио и Енглески војни крст и то одлуком команданта дивизије. Ослобађање Србије поново није донело крај рата. Као и 1913, он је и сада упућен у гушење арнаутске побуне. На Косову и Метохији је боравио од краја септембра 1918, па све до краја зиме 1919. године. Његово прво мирнодопско одредиште је касарна Краљ Петар I у Скопљу. Као најбољег официра у пуку, командант га је предложио за прелазак у краљеву гарду у Београд. У јесен 1919. године поручник Михаиловић је постао водник 3. чете 1. батаљона пешадијског пука краљеве гарде. Али Дража се није дуго задржао у краљевој гарди, због једног инцидента у кафани Слобода, уочи поноћи 31. децембра. Његов друг, гардијски поручник Стефан Бухоњицки, припит је држао здравицу, у којој је похвално споменуо бољшевичку револуцију. Када су Бохоњицком због тога упућене претње, Дража је извадио пиштољ, репетирао и ставио на сто, рекавши: Да видимо ко је бољи Србин од мене!. Добио је 15 дана затвора, а онда је већ 25. јануара 1920, враћен у 28. пешадијски пук у Скопље. Само неколико месеци после свог првог боравка у затвору, Дража је, 11. априла, још једном одликован златном медаљом за храброст. Следећег месеца почиње и његова наставничка каријера: 11. маја је постављен за водника митраљеског одељења у 3. подофицирској школи у Скопљу. Следило је унапређење у чин капетана 2. класе, 14. октобра, и још једно одликовање, Орден белог орла са мачевима 5 реда, које му је уручено 1. децембра 1920. године. Те, 1920. године, Дража се оженио са Јелицом Бранковић, ћерком пуковника Јеврема Бранковића. Јелица и Дража су изродили четворо деце: синове Бранка 1921, Љубивоја 1922 и Војислава 1924 и ћерку Гордану 1927. Бранко је умро 1995, у Београду, Љубивоје је преминуо у првој години живота, а Војислав је погинуо поред свог оца, маја 1945. године на Зеленгори. Гордана је дечији лекар радиолог у пензији и данас живи у Београду. Следеће, 1921. године, Дража Михаиловић је накратко, од 7. јула до 30. септембра, службовао у Сарајеву. Био је наставник у Другој подофицирској пешадијској школи. Вратио се у Београд пошто је примљен за полазника 23. класе Више школе војне академије. Две године касније дипломирао је са одличним успехом. У међувремену, 5. новембра 1921. године Дража Михаиловић је одликован Албанском споменицом, а 24. октобра 1922. унапређен је у чин капетана 1. класе. Као капетан 1. класе Дража је годину и по дана радио у обавештајном одељењу, а шест месеци у наставном одељењу. Мајорски испит је положио 16. марта 1925. године, да би у чин мајора био унапређен крајем те године, 17. децембра. Следи превођење у ђенералштабну струку, 24. фебруара 1926, која се може поредити са данашњом титулом доктора војних наука. 1926 Тако је мајор Драгољуб Михаиловић завршио највише домаће војне школе и стао у ред најелитнијих официра тадашње Краљевине. У то доба Краљевина Југославије је своје најбоље официре слала у Француску на специјализацију, па се и Дража обрео у Паризу 1930. године. Пре него што ће отици у дипломатију, Дража је обављао више дужности у земљи. За помоћника начелника штаба Дунавске дивизије у Београду постављен је 19. марта 1926. године. Поред тога, за 1926. годину био је стални члан испитне комисије за чин потпоручника економске струке. На ђенералштабне послове у штабу краљеве гарде премештен је 19. јануара 1927. године. У гарди је био помоћник начелника штаба, вршилац дужности начелника штаба, и најзад начелник штаба, а једно време је командовао 3. батаљоном пешадијског пука краљеве гарде. Истовремено, Дража је био члан више испитних комисија, као и наставник стратегије у Нижој школи интендантске академије. Просветни Орден Светог Саве 2. реда добио је 25. јануара 1928. године, а 17. децембра 1933. униформу је украсио још једним одличјем: Орденом југословенске круне 2. реда. Чин пуковника добио је на Васкрс 1930. године. Службовање у краљевој гарди потпуковник Михаиловић завршио је 14. фебруара 1935, када је прекомандован у организацијско одељење ђенералштаба министарства војске и морнарице. Ту је остао само до 28. маја, кад је стигла наредба за одлазак у Софију, на место војног аташеа Краљевине Југославије. Тамо је научио и бугарски језик и добио два бугарска одличја: Орден Александра Невског 3. степена, који му је уручио лично цар Борис приликом одласка, и Орден крста Светог Александра, који ће стићи три године касније, 1939. За време службе у Софији добио је и пуковнички чин, 6. септембра 1935, поводом рођендана престолонаследника Петра Карађорђевића. Михаиловић је маја 1936. године повучен из Софије и премештен за војног аташеа у Прагу. Пуковник Дража Михаиловић стигао је у Праг 22. маја 1936. године, да ту остане до маја наредне године. У Прагу се није бавио политиком већ бројним војним питањима, као што су набавка чехословачких авиона, панцир прслука, упутстава за противоклопно ратовање итд. На опроштајном пријему, председник Чехословачке уручио је Дражи Михаиловићу Орден белог лава 3. реда. Маја 1937. године пуковник Дража Михаиловић постављен је за начелника штаба Дравске дивизијске области у Љубљани. Његово ново радно место налазило се у касарни Војвода Мишић. Ту је, 1. децембра 1937, на груди прикачио још једно одличје: Орден југословенске круне 3. реда. Априла следеће, 1938. године, Дража прелази за команданта 39. пешадијског пука у Цељу, који је припадао истој дивизионој области. После тачно годину дана, априла 1939. године, Дража се враћа у Љубљану, овог пута за начелника штаба утврђивања. Ту остаје свега неколико месеци, до августа, кад је постављен за сталног наставника Војне академије у Београду. Током 1940. године више пута су забележени Дражини јавни антихитлеровски испади. Најзад, после његовог напада на Хитлера на једном пријему у енглеској амбасади, немачки посланик Фон Херн упутио је протест југословенском министру иностраних послова Цинцар-Марковићу. Зато генерал Недић још једном кажњава Михаиловића са 30 дана затвора. Казну издржава у Мостару, где је, такође по казни, упућен за помоћника начелника ђенералштаба приморске армијске области, 23. октобра 1940. године. Дража ће управо из Мостара, 6. априла 1941, кренути у четврти рат у своме животу. Ратни распоред је гласио: начелник оперативног одељења Друге армије. Мобилизацијско место: Кисељак код Сарајева. Сарајева По потписивању капитулације, краљ и влада су напустили земљу. А у Скопљу генерал Недић је одржао следећи говор: "Краљ и влада напустили су Београд. Вероватно су до сад већ напустили земљу. Врховна команда југословенске војске више не постоји. Ја немам никаквих вести ни веза. Никаква упуства и наређења вам не могу дати. Наша војска је свуда у расулу. Непријатељска војска је ушла у нашу земљу и не постоји сила која би је могла зауставити. Нека сваки од вас узме иницијативу у своје руке. Свако може поступити онако како му савест и дужност налаже и нека сноси одговорност за оно што је урадио". У исто време, на другом крају земље, Дражина реакција је била сасвим другачија. На вест о капитулацији, он је окупљеним војницима, подофицирима и официрима, одржао следећи говор: "Јунаци!!! Наша је влада, као што видите из ових летака, срамно потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацију не признајем. Жив се Немцима нећу предати. Немачка мора да изгуби овај рат. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима. Када наши савезници Енглези буду чули за наше постојање, они ће нас помоћи!" Напомена: Текст преузет са сајта http://www.rcp-brcko.com/ Михаиловић, Дража Михаиловић, Дража Категорија:Историја Србије Михаиловић, Дража Категорија:Српска историја Михаиловић, Дража

Други светски рат

Други светски рат је отпочео 1. септембра, 1939. нападом Немачке на Пољску

Учесници

Уобичајена класификација зараћених страна у Другом светском рату је на Савезничке снаге и Силе Осовине.

Лидери зараћених страна

- Винстон Черчил (Уједињено Краљевство)
- Френклин Делано Рузвелт (САД)
- Хари С. Труман (САД)
- Шарл де Гол (Француска)
- Јосиф Стаљин (СССР)
- Јосип Броз Тито (Југославија)
- Адолф Хитлер (Немачка)
- Бенито Мусолини (Италија)

Други светски рат у Југославији

Немачки напад на Југославију је познат и као Априлски рат у Југославији. Немачка је напала Краљевину Југославију 6. априла, 1941, јер је народ демонстрацијама изиграо договор који је Југославија склопила са Немачком. Немачка војска је била бројчано и технички надмоћна, и користећи стратегију блицкрига, је за само 12 дана поразила југословенску армију, присиливши је на капитулацију. Ово је била најјефтинија победа немачке са само 151 мртвим, 15 несталих и 392 рањена немачка војника. 1945. Југославију су ослободили партизани и Црвена Армија СССР-а.

Напад на СССР

Пре почетка другог светског рата, Хитлер и Стаљин су договорили савезништво Немачке и СССР-а (Споразум Рибентроп-Молотов). Заблуда је веровање да СССР није очекивао напад, чак шта више постоје (узези ипак са резервом) мишљења да је и сам планирао напад на немачку у наредним годинама Како нису извршене опсежне припреме за одбрану, немачки Вермахт је силовито продирао кроз совјетску територију. Неспособности Црвене армије да се значајније супротстави немачкој инвазији је допринела и техничка заосталост која је на почетку рата карактерисала совјетску армију, као и неискусан командни састав који је био последица стаљинових чистки.

Улазак Америке у рат

(главни чланак: Перл Харбор) 7. децембра, 1941, јапанска војска је бомбардовала америчку војну луку Перл Харбор на Хавајима, и нанела велике губитке америчкој флоти која је била укотвљена у овој луци. У нападу су учествовали јапански борбени авиони и пет подморница. Америчка војска није очекивала овај напад. Он је изазвао изразит револт у америчкој јавности. Напад на Перл Харбор је био непосредан повод за улазак Америке у други светски рат, а самим тим и једна од прекретница овог рата.

Прекретнице

У сукобу магнитуде какве је био Други светски рат је тешко рећи који је догађај дефинитивно одредио исход рата. Једино што је сигурно је да је таквих догађаја било више. Као главне прекретнице би се могле узети:
- Напад на Перл Харбор и улазак Америке у рат
- Стаљинградска битка

Крај рата

Стаљинградска битка Други светски рат је у Европи завршен предајом Немачке, 8. маја 1945, али су борбе настављене у Азији и на Пацифику, све до нуклеарног бомбардовања јапанских градова Хирошиме и Нагасакија, и коначне предаје Јапана, која је уследила 2. септембра 1945.

Битке

Велике битке Другог светског рата су:
- Стаљинградска битка
- Битка за Иво Џиму
- Битка за Окинаву
- Курска битка
- Московска битка
- Битка за Монте Касино
- Битка за Крит
- Берлинска битка

Одбрамбене линије

Иако ће Други светски рат остати запамћен по новој немачкој тактици ратовања познатој под називом блицкриг (муњевити рат) током читавог Другог светског рата статичко ратовање које подразумева изградњу утврђених одбрамбених линија биће присутно на скоро сваком ратишту. Неке од најпознатијих одбрамбених линија у Другом светском рату биле се:
- Мажино линија
- Зигфрид линија (Западни бедем)
- Густав линија
- Марет линија
- Атлантски бедем
- Метаксасова линија

Види још

- Наоружање земаља учесница у Другом светском рату

Спољашње повезнице

- [http://www.vojska.net/ww2/default-sr.asp Други светски рат у Југославији]
- [http://www.svetskirat.net Сајт о другом светском рату] (имамо дозволу да користимо текстове са њега) Категорија:Други светски рат als:Zweiter Weltkrieg ja:第二次世界大戦 ko:제2차 세계 대전 ms:Perang Dunia II simple:World War II th:สงครามโลกครั้งที่สอง

Србија

Србија је држава лоцирана у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији), која заједно са Црном Гором чини Државну заједницу Србија и Црна Гора. У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Главни град је Београд.

Историја

Београд Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Оснивач средњевековне српске државе је Стефан Немања, велики српски жупан који је живео у XII веку. Године 1220, под Стефаном Првовенчаним, Србија постаје краљевина, а 1346. године прераста у царство, под Стефаном Душаном. У периоду од 1459. до 1804. је била под влашћу Османлијског царства. Године 1804. српски народ као и већина народа у Европи у то време, почиње да ствара модерну државу и под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе започиње борбу за промену власти и система који су наметнули Турци у вишевековној окупацији Србије. Од 1813 до 1903 српску државу предводи династија Обреновића , када је на трону смењује династија Карађорђевића, потомци Ђорђа Петровића-Карађорђа. Борба за савремено друштво, људска права и националну државу трајала је скоро три деценије и окончала се доношењем Сретењског устава 15. фебруара 1835. године. После 1918. Србија је као оснивач, уз Црну Гору једина уносећи свој суверенитет, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије. Од 1992, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Географија

Србија се налази на Балкану (региону југоисточне Европе) и у Панонској низији (региону средње Европе). Србија се граничи са Румунијом, Хрватском, Мађарском, Бугарском, Албанијом, Републиком Македонијом, Босном и Херцеговином (односно Републиком Српском) и Црном Гором, са којом чини државну заједницу Србија и Црна Гора.

Територијална организација

Србија и Црна Гора Види још: Региони Србије, Окрузи Србије У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:
- Војводина (Главни град: Нови Сад)
- Косово и Метохија (Главни град: Приштина) Напомена: део територије Републике Србије, који се налази изван територије аутономних покрајина назива се Централна Србија. Међутим, Централна Србија не представља посебну административно-управну јединицу и директно је подређена републичким властима. Поред тога, целокупна територија Србије је подељена на 29 округа и територију града Београда. На подручју аутономне покрајине Војводине налази се 7 округа, на подручју аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју Централне Србије налази 17 округа и територија града Београда. Сваки округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од месних заједница.

Становништво

Главни чланак: Демографија Србије Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника.

Националност

Демографија Србије Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82% те Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси и други. Чеси

Језик

Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су албански, српски и енглески.

Вероисповест

Најбројнија религија је православна, те следе муслимани (сунити), римокатолици, протестанти и атеисти.

Градови

атеисти атеисти Највећи градови Србије су: Београд (1.280.600), Нови Сад (215.600), Приштина (200.000), Ниш (173.400), Крагујевац (146.000), Призрен (121.000) и Суботица (99.500). Највећи градови Централне Србије (по подацима из 2002.):
- Београд = 1.280.600
- Ниш = 173.400
- Крагујевац = 146.000
- Чачак = 73.200
- Лесковац = 63.100
- Смедерево = 62.700
- Ваљево = 61.400
- Краљево = 57.800
- Крушевац = 57.400
- Ужице = 55.000
- Врање = 55.000
- Шабац = 54.800
- Нови Пазар = 54.600
- Пожаревац = 41.900
- Пирот = 40.600
- Зајечар = 39.700
- Бор = 39.400
- Јагодина = 35.500
- Борча = 35.000
- Прокупље = 27.000
- Параћин = 25.300
- Смедеревска Паланка = 25.300
- Аранђеловац = 24.300
- Горњи Милановац = 23.900
- Лазаревац = 23.600
- Обреновац = 23.600
- Калуђерица = 22.200
- Младеновац = 22.100
- Лозница = 20.700
- Ћуприја = 20.400
- Прибој = 19.500 Највећи градови Војводине (по подацима из 2002.):
- Нови Сад = 215.600
- Суботица = 99.500
- Зрењанин = 79.500
- Панчево = 76.100
- Сомбор = 51.000
- Кикинда = 41.800
- Сремска Митровица = 39.000
- Вршац = 36.000
- Рума = 32.100
- Бачка Паланка = 29.400
- Инђија = 26.200
- Врбас = 25.900
- Бечеј = 25.700
- Сента = 20.400
- Кула = 19.300
- Апатин = 19.300
- Темерин = 19.100 Највећи градови Косова и Метохије (по подацима из 2002.):
- Приштина = 200.000
- Призрен = 121.000
- Пећ = 80.600
- Ђаковица = 74.900
- Косовска Митровица = 74.600
- Гњилане = 67.600
- Урошевац = 39.800
- Косово Поље = 27.900
- Ораховац = 23.400

Државни симболи

Ораховац Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије "Боже правде", уз унеколико прoмењен текст. Грб Републике Србије је грб из доба Краљевине Србије из 1882. године и садржи двоглавог белог орла са штитом на грудима на коме су и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића. Република Србија има Народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне,постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.
- види и чланак Грб Србије

Политика

Садашњи председник Србије је Борис Тадић који је победио на председничким изборима 2004, са 53% освојених гласова. Од марта 2004. премијер је Војислав Коштуница, који се налази на челу мањинске Владе коју чини коалиција између странака: ДСС, Г17+, СПО-НС, а уз парламентарну подршку СПС.

Правосуђе

Саобраћај

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни правац који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса. Важни саобраћајни правци кроз Србију су: Ибарска и Јадранска магистрала, ауто-пут Београд-Ниш и пруга Београд-Бар.

Привреда

Главни чланак: Привреда Србије Српска привреда је била у колапсу почетком деведесетих година XX века. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД. Основу привреде чини пољопривреда и индустрија. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом. Стопа незапослености у Србији је 18%, а стопа инфлационог раста 13.7%. Главни економски партнери Србије су бивше совјетске и источноевропске републике, Европска унија (највише Немачка и Италија), Република Српска и Република Македонија.

Наука и култура

- Српска академија наука и уметности
- Матица српска
- Институт за нуклеарне науке Винча
- Институт Михаило Пупин

Празници

- 1. и 2. јануар - Нова година
- 1. и 2. мај - Празник рада
- 27. јануар - Дан духовности
- 15. фебруар - Дан државности
- 28. јун - Дан Срба палих за отаџбину

Сродни чланци

- Србија и Црна Гора
- Региони Србије
- Окрузи Србије
- Општине Србије
- Централна Србија
- Војводина
- Косово и Метохија
- Златибор

Спољашње повезнице

- [http://www.srbija.sr.gov.yu/ Влада Републике Србије]
- [http://www.parlament.sr.gov.yu/ Народна Скупштина Републике Србије]
- [http://www.rastko.org.yu/istorija/ Историја Србије] ! Категорија:Србија и Црна Гора als:Serbien ja:セルビア ko:세르비아 simple:Serbia

11. септембар

----

Догађаји

- 1709. англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског победиле Французе у бици код Малплакеа, последњој великој бици у Рату за шпанско наслеђе.
- 1855. после 11 месеци опсаде, британске, француске и турске трупе заузеле Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме окончана највећа операција у Кримском рату.
- 1870. краљ Сардиније Виктор Емануел напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.
- 1922. Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином.
- 1962. британска група „Битлс“ снимила први сингл „Лове Ме До“.
- 1974. у Гилфорду основан британски састав Стренглерси.
- 1995. на хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.
- 1997. Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.
- 2000. руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици.
- 2001. у самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи. Два торња СТЦ, висине 410 метара, у њујоршкој пословној четврти Менхетн потпуно срушена, а зграда Пентагона знатно оштећена. Оптуживши Осаму бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, за организовање напада, САД 7. октобра почеле бомбардовање Авганистана. (више на Напади 11. септембра 2001.)

Рођења

- 1524. рођен француски писац Пјер де Ронсар, најзначајнији песник ренесансне песничке школе „Плејада“, која је извршила преокрет у француској поезији и утемељила нов поетски израз и језик.
- 1880. рођен српски глумац Добрица Милутиновић, првак Драме националног театра више од пола века. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије 1980. установили награду за животно дело у области глуме која је по њему названа „Добричин прстен“.
- 1883. рођен руски револуционар Григориј Јевсејевич Зиновјев, један од бољшевичких лидера и организатора Октобарске револуције. Од 1919. до 1926. био председник Извршног комитета Коминтерне. Стрељан 1936. у Стаљиновим чисткама.
- 1885. рођен енглески писац Дејвид Херберт Лоренс, који се сматра носиоцем духовне опозиције викторијанским начелима британског друштва. Његов роман „Љубавник леди Четрли“ скандализовао пуританско британско друштво и дуго био забрањен у земљама енглеског говорног подручја.
- 1914. рођен српски патријарх Павле, поглавар Српске православне цркве
- 1917. рођен филипински државник Фердинанд Маркос. Један од најпопуларнијих председника Филипина када је изабран 1965, завео 1972, пре истека другог мандата, ванредно стање и диктатуру у земљи. Збачен са власти 1986, умро 989. у избеглиштву на Хавајима.

Смрти

- 1773. убијен Шћепан Мали, лажни руски цар Петар III, који се наметнуо Црногорцима као владар. Током владавине од 1767. измирио племена, увео суд, почео попис становништва и имовине и почео да гради путеве. Према предању убио га слуга, млетачко-турски агент, по налогу скадарског паше.
- 1971. умро руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964, који је почео процес дестаљинизације у Совјетском Савезу. С Јосипом Брозом Титом, председником Југославије, 1955. потписао Београдску, а 1956. Московску декларацију, којима су нормализовани односи Југославије и СССР после периода Информбироа.
- 1973. у Чилеу у војном удару убијен председник Чилеа Салвадор Аљенде, први левичар-марксиста изабран на изборима за шефа државе у западној хемисфери. Власт, уз подршку САД, преузела војна хунта на челу са Аугустом Пиночеом, који је владао Чилеом 17 година. Према званичном саопштењу, Аљенде извршио самоубиство одбијајући да се преда пучистима.
- 1979. током посете Москви умро анголски државник и песник Агостино Нето, први председник Анголе, предводник борбе за ослобођење земље од португалске колонијалне власти, успешно окончане 1975.

Празници и дани сећања

- 1830. проглашена република Еквадор као део конфедерације Колумбије.
- 1921. основан Југословенски атлетски савез.

Литература

- http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=11&mm=9&yyyy=2003 ---- Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
ja:9月11日 ko:9월 11일 ms:11 September simple:September 11 th:11 กันยายน

1944

----

Догађаји

Јануар-Март

Април-Јун

- 25. мај - Десант на Дрвар

Јул-Септембар

- јули - Курска битка
- 1. август - почетак Варшавског устанка

Октобар-Децембар

- 20. октобар - Ослобођење Београда ослободила Народноослободилачка војска Југославије уз помоћ руске Црвене армије.

Датум непознат

- Американци и остали савезници бомбардују Београд.
- Нове комунистичке власти хапсе и ликвидирају политичке противнике.
- Београдску омладину мобилишу за одлазак на Сремски фронт.

Рођења

-

Смрти

-

Дани сећања

-

Нобелове награде

- Физика -
- Хемија -
- Медицина -
- Књижевност -
- Мир -

Литература

- ---- Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
Категорија:1940-е 41944 ja:1944年 ko:1944년 ms:1944 simple:1944 th:พ.ศ. 2487

Југословенска Војска у Отаџбини