U njemu ima 99,98% običnog vodika (procij), 0,02% teškog vodika, atomske mase 2 (deuterij) koji je ujedno i sastavni dio teške vode, i ima ga u superteškom vodiku, atomske mase 3 (tricij), koji je i sastavni dio hidrogenske bombe. Pri normalnom pritisku i temperaturi, vodik je plin bez boje, mirisa i okusa, zagušljiv je ali nije otrovan i lakši je 14,4 puta od zraka. U industriji vodik se najčešće dobiva rastvaranjem vodene pare usijanim ugljikom ili razdvajanjem vode na sastavne elemente elektrolizom.

Rasprostranjenost

U slobodnom stanju vodik je u prirodi vrlo rasprostranjen, ali ne u velikim količinama. Prisutan je u atmosferi, u zemnom plinu itd. Sastavni je dio mnogih organskih spojeva, kiselina i otopina, a s kisikom čini cjelokupnu količinu vode na Zemlji.

Upotreba

Vodik se upotrebljava za sintezu amonijaka i metanola, za proizvodnju goriva za motorna vozila hidrogenacijom ugljika, nafte i katrana. Koristi se i za zavarivanje i topljenje metala, za punjenje zračnih balona i zračnih brodova, za pretvaranje nekih metalnih oksida u metale itd.

Vanjske poveznice

[http://www.ktf-split.hr/periodni/h.html - Vodik] Category:Kemijski element ja:水素 ko:수소 ms:Hidrogen simple:Hydrogen th:ไฮโดรเจน

Kemijski simbol

Kemijski simboli su znakovi za kemijske elemente.

Hrvatski naziv	Latinski naziv	Kemijski simbol
aluminij	aluminium	Al
argon	argon	Ar
srebro	argentum	Ag
ugljik	carboneum	C
kalcij	calcium	Ca
bakar	cuprum	Cu
krom	chromium	Cr
klor	chlorum	Cl
željezo	ferrum	Fe
vodik	hydragenium	H
helij	helium	He
živa	hydragirum	Hg
kalij	kalium	K
kisik	oxygenium	O
natrij	natrium	Na
dušik	nitrogenium	N
neon	neon	Ne
magnezij	magnesium	Mg
fosfor	phosporus	P

category:kemija category:kemijski element ja:元素 ko:화학 원소 ms:Unsur kimia simple:Element th:ธาตุเคมี

Gustoća

Gustoća je po definiciji odnos mase i volumena nekog tijela, a iz toga slijedi da je SI mjerna jedinica kilogram po metru kubnom [kg/m³]. Vrijedi, dakle, ::::

\rho=

Gustoća nam govori kolika je masa neke tvari sadržana u jedinici volumena: što je ta masa veća, kažemo da je tijelo gušće. Gustoća nikada nije nepromjenjiva karakteristika neke tvari, već ovisi ponajprije o temperaturi te to vrijedi za sve tvari u svim agregatnim stanjima. Za plinovito agregatno stanje gustoća ovisi i o tlaku koji vlada u tom plinu. U pravilu, gustoća svih tvari opada s porastom temperature. To neće biti slučaj samo ako je termičko širenje tvari na neki način mehanički spriječeno; tada će se kod plinova povećati pritisak, a kod čvrstih tvari će se pojaviti naprezanje. Tekućine će se ponašati vrlo slično kao i čvrste tvari, ali kod njih termičko rastezanje nema praktičnu važnost s obzirom da je zanemarivo i nema nikakve tehničke primjene - svaka tekućina će početi isparavati prije nego se dogodi znatno povećanje njenog volumena. Jedina poznata tvar u prirodi za koju ne vrijedi navedeno ponašanje gustoće u ovisnosti o temperaturi je voda. Voda je najgušća na temperaturi od 4°C, a u skrućenom stanju (led) ima osjetno manju gustoću nego u tekućem stanju - zbog toga led pluta na vodi. Veličina usko povezana s gustoćom je specifični volumen. Veza specifičnog volumena s gustoćom je slijedeća ::::

v=

Mjerna jedinica specifičnog volumena je [m³/kg]. Ova veličina nam govori koliki volumen zauzima jedinica mase neke tvari. Baratanje specifičnim volumenom je od naročite važnosti u termodinamici. Kategorija:Fizikalne veličine

Plin

Plin je tvar u plinovitom agregatnom stanju. U takvom stanju, molekule tvari imaju dovoljnu unutarnju energiju da se oslobode iz stabilne strukture. Temperatura pri kojoj tvar prelazi u plinovito stanje naziva se vrelište. category:fizika category:kemija ko:기체 ms:Gas ja:気体 simple:Gas

Kemijski element

Kemijski element je tvar koja ne može biti podijeljena u druge tvari ili promijenjena u drugu tvar običnim kemijskim metodama. Dijeljenjem tvari (u idealnom slučaju) došli bi do atoma tog kemijskog elementa. ---- Vidi Periodni sustav elemenata Category:Kemija ja:元素 ko:화학 원소 ms:Unsur kimia simple:Element th:ธาตุเคมี

Atomska masa

Atomska masa je suma masa čestica koje čine atom, tj. protona i neutrona, zajednički zvanih nukleoni. Izražava se preko jedinice u, koja je 1/12 mase jezgre ugljika C12, i iznosi 1.67
- 10^-27 kg. Dakle, atomska masa je relativan bezdimenzionalan broj izražen preko baždarene jedinice u, koja je u kg. Atomska masa navedena u periodnom sustavu elemenata odnosi se na elemente koji se nalaze u prirodi, a oni se često sastoje od nekoliko izotopa zastupljenih u određenim postotcima. Npr. element Bor čine izotopi s 10 i 11 nukleona u prosječnom omjeru 18,83:81,17. Tako se od atomskih masa tih izotopa dobiva navedena vrijednost 10,811. Category: fizika Category: Kemija

Deuterij

Izotop vodika kod kojeg se atomska jezgra sastoji od protona i neutrona, za razliku od najcesce prisutnog izotopa vodika kojemu se jezgra sastoji od samog protona. Category: Kemija

Zrak

Zrak je naziv za mješavinu plinova koji tvore Zemljinu atmosferu. Volumni udio pojedinih plinova u zraku je:
- 78.084% dušik (N₂)
- 20.947% kisik (O₂)
- 0.934% argon (Ar)
- 0.033% ugljični dioksid (CO₂) U zraku se nalaze i slijedeći elementi u tragovima:
- Neon (Ne)
- Helij (He)
- Kripton (Kr)
- Sumpor dioksid (SO₂)
- Metan (CH₄)
- Vodik (H₂)
- Dušični oksid (N₂O)
- Ksenon (Xe)
- Ozon (O₃)
- Dušični dioksid (NO₂)
- Jod (I₂)
- Ugljični monoksid (CO)
- Amonijak (NH₃) Category:Kemija ko:대기 ms:Udara ja:空気 simple:Air

Zemni plin

Zemljani ili prirodni plin je fosilno gorivo koje se najvećim dijelom (85 do 95 posto) sastoji od metana (CH₄), koji je najjednostavniji ugljikovodik bez mirisa i okusa. Nezapaljiv je, ali eksplozivan. Preostali udio (5 do 15 posto) su složeniji ugljikovodici, dušik i ugljični dioksid. Kao fosilno gorivo, prirodni plin ima ograničene zalihe. Procjene su da bi zalihe prirodnog plina, uz današnju razinu iskorištavanja, mogle potrajati još nekih sto godina. Najveći problemi s plinom leže u tome što udio metana u njemu je mijenja od države do države, pa tako na primjer udio metana u prirodnom plinu u Rusiji se kreće oko 98 posto dok je u Nizozemskoj taj udio od 80 do 85 posto. =Upotreba i iskorištenje prirodnog plina= Upotreba prirodnog plina je raznovrsna. Plin se upotrebljava u kućanstvu, koristi se kao sredstvo za grijanje, u industriji itd., ali se u zadnje vrijeme sve više javlja kao i alternativno gorivo prema nafti za pogon motornih vozila, gdje se upotrebljava u jednom od naziva CNG (compressed natural gas) ili ukapljen na temperaturi od minus 162 stupnja LNG (liquefied natural gas). Prednosti upotrebe prirodnog plina za pogon je u tome što motori pogonjeni prirodnim plinom ispuštaju za polovicu manje štetnih plinova od odgovarajućih dizel motora koji ispunjavaju Euro 2 normu. Osim toga, prednost mu se očituje i u činjenici nepostojanja krutih čestica u ispušnoj cijevi, buka je neusporedivo manja kao i niža cijena u odnosu na dizel ili benzin. Prirodni plin je značajan i u pogledu da su autonomija kretanja i nosivost bitno veći nego kod ostalih alternativnih goriva. Budući da CNG ima visoku oktansku vrijednost (120), upotrebljava se kod motora s Ottovim postupkom sagorijevanja, a što ima nešto lošije iskorištenje u odnosu na dizel, ali budući da se koristi u režimu siromašne smjese razlike nisu velike. Danas u svijetu postoji više od milijun komercijalnih vozila koja su bivalentna, odnosno koja osim plina mogu koristiti i benzin, ali vozila pogonjena samo plinom imaju bolju iskoristivost. Jedno od najpoznatijih je Sprinter NTG (Natural Gas Technology), koji je opremljen posebnim sustavom za tkz. sekvencijalno ubrizgavanje plina koje dodatno smanjuje buku i količinu štetnih ispušnih plinova kod motora pogonjenih plinom Category: Geologija

Kisik

Kisik, oznaka O, plin , rednog broja 8 u periodnom sustavu elemenata, atomske mase 16. Kisik se javlja u molekularnom obliku kao spoj dva atoma kisika, kada se molekula obilježava sa O₂) i kao spoj tri atoma kisika, kada se molekula obilježava sa O₃. Molekula O₃ naziva se ozon, ključni dio zemljine atmosfere.

Povijest

Svojstva

Izotopi

Dobivanje

Primjena

Važniji spojevi

Posebne napomene

Vanjske poveznice

Category:Kemijski element als:Sauerstoff ja:酸素 ko:산소 ms:Oksigen simple:Oxygen th:ออกซิเจน

Voda

Voda, kemijski spoj dva atoma vodika i jednog atoma kisika. Kemijska formula vode je H₂O. Ima talište na 0ºC (273K) i vrelište na 100ºC (373K). Na Zemlji tvori oceane, rijeke, oblake i polarne kape. Voda pokriva 71% zemljine površine i čini 80% ljudskog organizma. Category:Kemija Kategorija:vodene mase als:Wasser ja:水 ko:물 ms:Air simple:Water th:น้ำ

Категория:Сирийские цари

Сирия Category:Правители Сирии

WARSAW Venezia alberghi niusy zujer sms

:: RELATED NEWS ::

NAH
Robert A. Wilson (
- 18. Januar 1932) ist ein US-amerikanischer Schriftsteller und Bestsellerautor. Er studierte Mathematik, Elektrotechnik, Englisch, Pädagogik und machte seinen Abschluss in Psychologie. Der schriftstellerische Durchbruch gelang

Wikipedia:Formatvorlage Olympische Spiele
Die Spiele der XXVII. Olympiade fanden vom 15. September bis zum 1. Oktober 2000 im australischen Sydney statt. Sydney wurde 1993 mit der Austragung betraut. Andere Kandidatenstädte waren Peking, Manchester,

HUAC
Das Komitee für unamerikanische Aktivitäten, im Original House Un-American Activities Committee, abgekürzt HUAC, ebenso gerne wie falsch übersetzt mit Ausschuss für unamerikanische Umtriebe war ein 1938 eingerichtetes Gremium beim Repräsentantenhaus der Vereinigten Saaten von Amerika, das ursprünglich mit dem Ziel eingesetzt worden war, solche Personen aus Eishockey-Seiten in der Wikipedia:
Portal:Eishockey, Eishockey, Weltmeisterschaften, Olympisches Eishockey-Turnier, Deutsche Eishockey-Liga, Inter

Angelbachtal
Angelbachtal ist eine Gemeinde im Kraichgau, zwischen Sinsheim und Bruchsal. Der Name Angelbachtal steht einerseits für das Tal des Waldangelbachs, der durch den Kraichgau fließt, andererseits für die gleichnamige Gemeinde.

Geografie

Gemeinde<

Eisenbach
Eisenbach ist der Name
- der Gemeinde Eisenbach (Hochschwarzwald) im Landkreis Breisgau-Hochschwarzwald in Baden-Württemberg
- eines Ortsteils der Stadt Bad Ems im Rhein-Lahn-Kreis in Rheinland-Pfalz
- eines Ortsteils der Gemeinde Selters (Taunus) im Landkreis Limburg-Weilburg in Hessen
- eines Ortsteils der Stadt Obernburg a.Main im Landkreis Milte