:: wikimiki.org ::

Немачка

Немачка

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Историја

Немачки језик и „Германизам“ трају више од хиљаду година, али је држава по имену Немачка формирана као модерна национална држава тек 1871. године, када је Пруска предводила Немачке државе до победе над Француском. Тада је настао други немачки Рајх (Reich), обично препознатљив као Царство. Први Рајх, познатији као Свето Римско Царство Немачке нације, je настао поделом Каролиншког Царства (843), кога je раније основаo Карло Велики. Царство је трајало све до 1806. Током ових хиљаду година, Немци су успешно проширили свој утицај на исток уз помоћ Католичке Цркве, Тевтонског витешког реда и Ханзеатске лиге. Године 1530, покушај протестантске реформације Католичке Цркве је пропао, што је довело до формирања нове, Протестантске цркве, која је постала нова званична религија у многим немачким државама. Ова догађања су довела до Тридесетогодишњег рата (1618), који је, када се завршио Вестфалским миром (1648), учинио да Немачка постане економски исцрпљена и политички нестабилна. Оваква ситуација је неомогућила да Немачкa понуди ефикасан отпор Наполеону и Свето Римско Царство је било укинуто 1806. После пада Наполеонa склопљена је Немачка конфедерација (Deutscher Bund), где је главну реч имала Аустрија. Конфедерација се састојала од 39 малих држава. Амбициозни премијер Пруске, Ото фон Бизмарк, је искористио тежње за националним уједињењем да вештом унутрашњом и спољном политиком наметне доминацију Пруске монархије. Бизмарк је био познат као „културни борац“ против католичанства и борац за социјалне рефoрме. После француског пораза у Француско-Пруском рату (1870), Други Рајх је проглашен у Версају, 18. јануара 1871. 1871 Међутим, у Првом светском рату (1914-1918), када је инвазија на Француску била главни циљ, на крају је победила Француска. Тиме је окончан Други немачки Рајх, када је немачки цар Виљем II био принуђен да абдицира. Послe револуције и одбацивања монархије, конституисана је демократска Вајмарска Република. Велики економски проблеми Немачке изазвани Великом депресијом и диктатима Версајског мира, довели су до одбацивања демократије од стране и лево и десно орјентисаних немачких грађана.

Нацистичка Немачка

На двапут одржаним изборима 1932, Нацисти су добили 37,2% гласова у јулу, а 33% у новембру. 30. јануара 1933, Адолф Хитлер је именован за канцеларa Немачке, а 23. марта 1933. године немачки парламент је укинуо устав Вајмарске Републике. Трећи Рајх је трајао од 1933. до 1945. и био је утемељен на национал-социјализму, односно нацизму. 1934. Хитлер је преузео апсолутну контролу над владом, када је де факто постао и председник Немачке. Након анексије Аустије (1938), политика анектирања суседних територија, довела је до Другог светског рата, који је у Европи отпочео 1. септембра 1939. када је Немачка окупирала Пољску. Немачка и њени савезници су имали велику и добро контролисану војску која преузела контролу над готово целом територијом Европе. После операције Барбароса (напада на Совјетски Савез) 22. јуна 1941. отворен је други фронт на истоку, као и нападa на Сједињене Државе, када је прекршен договор о ненападању Немачке на САД, од стране Хитлера (11. децембap 1941). Од 1941. до 1945. нацистичка Немачка, уз помоћ суседних колаборациониста, систематски је убила 6 милиона Јевреја у Холокаусту. Режим је исто тако убијао Словене, Цигане, хомосексуалце и ментално ретардиране особе и друге неспособне људе, али и политички неподобне грађане (нарочито комунисте и социјалисте, али и религиозне вође). 8. маја 1945. године Немачка је капитулирала после окупације Берлина од стране руске Црвене Армије. Пре уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.

Послератна Немачка

Рат је резултирао великим губитком територије, етнички је очишћено 15 милиона Немаца са тих простора, 45-огодишњу окупацију током које је некадашња територија Рајха подељена у Аустрију, Западну Немачку и Источну Немачку. 1948. и 1949. током Берлинске блокаде, савезничка војска допремала је храну и сировине у Западни Берлин, који је током Хладног рата посао енклава окружена руском гвозденом завесом. Грађани Западног Берлина су постали проамерички орјентисани. То је био резултат многих чињеница, укључујући и јак немачки антикомунизам, амерички Маршалов план за реконструкцију Европе после рата, оснивање Европске уније, и генерално подржавање присуства западне војске у Западном Берлину. Реконструисана Западна Немачка је поново постала светска највећа економска сила. Совјети су контролисали Немачку Демократску Републику, која је била једна у низу социјалистичких сателита Совјетског Савеза и чланица Варшавског пакта, са контролом слободног кретања њених становника. Изненадно, 13. августа 1961. године, Источна Немачка је поставила Берлински зид између Источног и Западног Берлина, и потпуно затворила границу према Западној Немачкој што је онемогућило нормално циркулисање људи. Вили Брант, западноберлински градоначелник и западнонемачки канцелар, су покушали да смире тензије, али његово практично признавање губитка историјске Источне Немачке је довело до контроверзи, неки Немци су сматрали да је издајник, док су многи други (нарочито млади људи) мислили да је херој. После пада комунизма у Европи, Немачка се поново ујединила (1990), што је довело до економских проблема који се осећају и данас. Берлин је поново постао главни град. Породице, које су биле дуги низ година растављене, поново су се спојиле. Као део посткомунистичког процеса, отворени су досијеи тајне полиције. Заједно са Француском, нова Немачка игра главну улогу у Европској унији. Немачка је држава која се залаже за заједничку европску политику, одбрану и сигурност. Канцелар се константно позива на састанке Савета безбедности Уједињених нација.

Политика

Немачка је уставна савезна република, чији се политички систем заснива на Уставу из 1949. године (Grundgesetz – основни закон). У њој влада парламентарни систем у којој канцелар игра најважнију улогу, а кога бира парламент. 1949 Парламент (Bundestag), се бира сваке пете године комбинованим системом непосредног и пропорционалног бирања. Шеснаест покрајина представља федерални ниво Бундесрата (Федерални Савет), који је изазвао много полемика на рачун односа са Бундестагом због неусглашености приликом доношења одлука и једног и другог тела, што политички систем чини врло компликованим. Функција шефа државе је поверена председнику, коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезнтативне дужности. Али он има право да одбаци потписивање закона и да га врати назад у парламентарну процедуру. Поред тога задужен је за расписивање избора и отпуштање парламента (Bundestag). Председника бирају парламент (Бундестаг) и савезни савет (Бундесрат) заједно. А тај скуп за избор председника се зове савезни скуп (Bundesversammlung). Судску власт укључује Савезни уставни суд Немачке (Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд (Budesgerichtshof), Савезни административни суд (Bundesverwaltungsgericht) и неколико савезних судова, одговорних за контролисање нижих судова. Сви нижи судови су направљени од стране савезних држава. Као чланица Европске Уније, Немачка подлеже и европским судовима. Ту је пре свега Европски суд у Луксембургу (Europäischer Gerichtshof).

Немачке државе (републике)

Немачка је подељена у шеснаест покрајина-држава (република) (у Немачкој се њих 14 називају Bundesländer, а Баварска и Саксонија - Freistaat), које су подељене у 439 дистрикта и градова (2004). Парламент

Географија

Парламент Немачка се протеже од високих планина Алпа (највиша тачка Цугшпиц 2.962 m) на југу до обала Северног и Балтичког мора на северу. Између њих, у центалном делу налазе се планине умерених висина, док су на северу преовлађујућа ниска поља (најнижа тачка је Neuendorfer/Wilstermarsch на -3.54 m). Кроз Немачку теку неке од највећих река: Рајна, Дунав и Елба. Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Немачке осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле.

Економија

Елба Немачка је трећа економска сила на свету после САД-а и Јапана, али економски далеко најјача држава Европе. Немачка поседује трећу по реду највећу економију на свету одмах после САД-а и Јапана и део је светске највеће економије – Европске уније. Док је спољна трговина врло успешна, локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Незапосленост је један од главних проблема последњих деценија. Недавно усвајање заједничке европске валуте и општа политичка и економска интеграција у Европу требало би да донесу велике економске промене.

Становништво

Немци - види: Германски народи У Немачкој живи најмање 7 милиона страних држављана, у које спадају избеглице, инострани радници (Gastarbeiter) и њихове породице. Са простора бивше Југославије живи 528.000 грађана из Србије и Црне Горе, 236.600 из Хрватске и 167.100 из Босне и Херцеговине. Досељавањем се створила и знатна турска мањина са око 2 милиона грађана. Остале значајне мањине су Руси, Срби, Хрвати, Италијани и Пољаци. На северу живи данска мањина, док у савезној држави Бранденбург живи малобројна словенска мањина по имену Лужички Срби. Фригијски језик, који се сматра најсроднијим енглеском, говори као матерњи око 12.000 људи у Немачкој. У сеоским подручјима северне Немачке раширен је доњосаски језик. Немачка је међу првим земљама у свету по образовању, технолошком развитку и привредној производњи. Од краја 2. светског рата, број младих који уписују факултете порастао је више од три пута, а занатске и техничке школе у Немачкој спадају у сам светски врх. С приходима од 25.000 евра по глави становника, Немачка је друштво средње класе. Широкогрудан систем социјалног осигурања омогућује бесплатно здравство, накнаде за незапосленост и остале социјалне предности. Немци су велики туристи - сваке године милиони Немаца путују у иностранство. Немачка је главни циљ политичких и економских бегунаца из многих земаља у развоју.

Култура

социјалног осигурања Немачка је много допринела светској култури. У Немачкој су рођени композитори Бетовен, Бах, Брамс и Вагнер; песници Гете и Шилер; уметници Дирер, Ернст, Бојс и Баселиц; филозофи Кант, Хегел, Маркс и Ниче; те научници Ајнштајн, Борн и Планк. Немачки језик, који има много дијалеката, у 19. веку је био lingua franca средње, источне и северне Европе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Многи великани нису били Немци али су деловали под утицајем немачке културе, нпр. Моцарт, Кафка и Никола Коперник. Однедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним Берлином, те новом музиком и уметношћу. Између осталог, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.

Религије

Берлин Берлин Немачки устав, Grundgesetz, јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминисати због вере. Католичанство је била главна религија у Немачкој до 16. века, кад је реформација драстично променила стање. Мартин Лутер се 1517. супроставио католичкој цркви и основао протестантизам. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангелистичку цркву. Око 30% становника су протестанти и око 30% католици, 30% оних који се нису изјаснили као верници. Преосталих 10% становништва чини 3.3 милиона муслимана, 1.2 милиона православаца, милион осталих хришћана, милион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница, 150.000 Јевреја, 150.000 будиста и 100.000 хиндуиста. (Извор: Goethe Institut, http://www.goethe.de/kug/ges/rel/ein/en23778.htm)

Вањске повезнице

- [http://www.deutschland.de/en Deutschland.de] - Службени портал Немачке
- [http://www.statistikportal.de/ Statistikportal.de] - Службени статистички подаци
- [http://www.bundesregierung.de/en Bundesregierung Deutschland] - Службена страница савезне владе
- [http://eng.bundespraesident.de/ Bundespräsident] - Службена страница председника Немачке
- [http://www.bundestag.de/htdocs_e/ Bundestag] - Службена страница немачког парламента
- [http://www.bundesrat.de/Site/Inhalt/EN/index,templateId=renderStartseiteKomplett.html Bundesrat] - Савезни савет
- [http://www.bundesverfassungsgericht.de/ Bundesverfassungsgericht] - Савезни уставни суд
- [http://www.bundesgerichtshof.de/ Bundesgerichtshof] - Савезни суд
- [http://www.bundesverwaltungsgericht.de/enid/f562eeb3b2e127aed096c35b3c6849f8,0/Aktuelles/Aktuelles_b3.html Bundesverwaltungsgericht] - Савезни административни суд
- [http://www.dhm.de/ENGLISH/index.html Deutsches Historisches Museum] - Немачки историјски музеј
- [http://www.deutschegeschichten.de/indexplus.asp Deutsche Geschichten] - Немачке приче
- [http://www.dailysoft.com/berlinwall/ Berliner Mauer Online] - Берлински зид
- [http://www.goethe.de/enindex.htm Goethe Institut] - Гете институт
- [http://www.belgrad.diplo.de/sr/Startseite.html Deutsche Botschaft Belgrad] - Немачка амбасада у Београду Напомена:
Чланак је са Википедије на енглеском језику превео корисник Покрајац и због тога се у њему могу наћи евентуалне стилске и граматичке грешке. Категорија:Европска унија Категорија:Немачка Категорија:Градови у Немачкој fiu-vro:S'aksamaa als:Deutschland ja:ドイツ ko:독일 ms:Jerman roa-rup:Ghirmânii simple:Germany th:สหพันธ์สาธารณรัฐเยอรมนี zh-min-nan:Tek-kok

Немачки језик

Немачки језик (нем. Deutsch), је један од језика западне групе германских језика, и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније. Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске. У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорен (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у задњих четрдесет година. Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунија, Републици Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама. Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у Сједињеним Америчким Државама (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; Амиши, Хатери? и неки Менонити? говоре дијалектима немачког), у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милоне Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки. Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија. Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64.2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД-у (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског). Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод. Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.

Историја

Због премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом Римском Царству. Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме. Када је Мартин Лутер превео библију (Нови Завет 1521, Стари Завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован на северноисточним и дијалектима средње Немачке (околина Хановера) и сачувао је пуно од средњег високог немачког (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од "протестантског Немачког" разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период раног новог високог немачког. Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком Царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага (нем. Prag) и Будимпеште (Будим, нем. Ofen), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе (нем. Pressburg), су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано (нем. Mailand) су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб (нем. Agram), и Љубљана (нем. Laibach), иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици. Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона. Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу). Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис се први пут појавио у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998 године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе. Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.

Класификација и сродни језици

Немачки је члан западно-германске гране германских језика, који је члан индо-европске породице језика.

Суседни језици

Немачки језик, заједно са данским као својим најближим рођаком, формира чврст и добродефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу фризијски и дански језик; на истоку пољски језик, лужичко-српски језик, чешки језик, словачки језик и мађарски језик; на југу словеначки језик, италијански језик, фриулски језик, ладински језик и реторомански језик; на западу француски језик. Сем фризијског, ниједан од ових језика није из западногерманске групе, тако да се јасно разликују од немачког и холандског. Иако је фризијски у блиској вези са немачким и холандским, они нису међусобно разумљиви. Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалект је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: ниски немачки (германски) и високи немачки (германски), према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката ниског немачког. Из политичких разлога, Немачки и Холандски дијалекти почели су да дивергирају током ХХ века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије. Док је немачки језик на много начина сличан холандском, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр: :De kleinste kameleon is volwassen 2 cm groot, de grootste kan wel 80 cm worden. (Холандски) :Das kleinste Chamäleon ist ausgewachsen 2 cm groß, das größte kann gut 80 cm werden. (Немачки) : (Српски: "Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао, је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.") Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре ниским немачким или енглеским углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик.

Званични статус

Стандардни немачки је званични језик у Немачкој, Лихтенштајну и Аустрији; један је од званичних језика Швајцарске (заједно са француским, италијанским и ретороманским језиком) и Луксембурга (заједно са француским и луксембуршким језиком). Користи се као локални званични језик и регионима где се говори немачки у Белгији, Италији, Данској и Пољској. Немачки је један од 20 званичних језика Европске уније. Немачки језик је такође мањински језик у Канади, Француској, Русији, Казахстану, Таџикистану, Пољској, Румунији, Тогоу, Камеруну, Сједињеним Америчким Државама, Намибији, Бразилу, Парагвају, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Холандији, Словенији, Украјини, Хрватској, Молдавији, Аустралији, Летонији, Естонији и Литванији. Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великиим присуством немачких медија на том простору. Немачки је други језик по заступљености на Интернету, више од 8% веб-сајтова је на немачком.

Дијалекти

Израз "немачки" користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД-у). Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива. Немачки и холандски дијалекти се деле не "Ниски немачки" и "Високи немачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли је то високи или ниски немачки. У дијалектима ниског немачког није извршена замена сугласника као у високом немачком. Ниски немачки се дели на две групе, ниски франачки и ниско саксонски. Ниски франачки се састоји из холандског језика и фламанског језика, којим се говори у Холандији и Белгији; ниски саксонски се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама (због тога назив ниски - низијски) и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског. Дијалекти високог немачког деле се на централни немачки језик и горњи немачки језик. Средишњи немачки дијалекти укључују рајнски, луксембуршки, мозел франконски, рајнско франконски, хесенски, тириншки и горње саксонски, и њиме се говори у северноисточној Холандији, источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у немачкој између реке Мајне и северних ниѕија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке. Високи немачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. schwizedeutsch), швапски (нем. schwäbisch), источно франконски (нем. fränkisch), аустро-баварски (нем. bayerisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије. Високи немачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш). Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински). У САД-у, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је кобинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају "амерички немачки" (нем. Amerikanischdeutsch).

Стандардни немачки

Немачки лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не варијетете стандардног немачког. Стандардни немачки је настао не као дијалект неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије) Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни Немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком. У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације. У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.

Граматика

Главни чланак: немачка граматика Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Промена именица

Немачке именице спадају у:
- једну од три деклинације
- један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
- два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
- четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику) Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку речи. Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе). Најдужа званична реч у немачком језику је Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz (Закон о дужностима изласланства и надгледања за обележавање стоке и говеда). Č

Промена глагола

Немачки глаголи се мењају према:
- једној од две коњугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
- три лица: првом, другом и трећем
- два броја: једнини и множини
- три начина: индикатив, кондиционал и императив
- два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
- два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфект, плусквамперфект, футур, футур II) Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса. Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице. Највећи део фонда речи немачког језика потиче из германске гране Индо-европске породице језика, мада није занемарљив број речи пореклом из латинског, француског, а скорије и из енглеског језика. Речи словенског порекла је мало; пример: Grenze (граница).

Писање

Немачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знака, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): ä, ö и ü, као и посебан знак за "ss" (ß), који се користи после дугих самогласника и дифтонга (који се не користи у Швајцарској).

Алфабет

Главни чланак: Немачка абецеда.

Фонологија

Главни чланак: Немачка фонологија (изговор, историјске промен у говору).

Сличности са енглеским језиком

Постоји пуно речи које су по облику и значењу сличне енглеском. Ако се ове речи разликују у понеком сугласнику, то је због замене сугласника која се догодила у високом немачком. Постоје речи које су по облику сличне онима у Енглеском језику, али разликују се у значењу. У немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског и грчког, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима.linguistics.

Примери немачких фраза

Називи за немачки језик у другим језицима

Због бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика. Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:

Спољне везе

- [http://www.101languages.net/german/ German 101] German for beginners and travelers (Енглески)
- [http://www.goethe.de/ins/cs/bel/srindex.htm Гете институт - одељење у Србији]
- [http://www.washjeff.edu/capl/ Culturally Authentic Pictorial Lexicon] Бесплатнан лексикон немачког језика са сликама из немачког света.
- [http://www.sprachtausch.net Sprachtausch.net] — Немачки сајт на коме можете наћи наставника , у замeну да ви њега учите вашем језику
- [http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=deu Етнолошка репортажа о немачком језику]
- [http://www.travlang.com/languages/german/ihgg/ Интернет приручник немачке граматике]
- [http://www.lsa.umich.edu/german/hmr/Немачки на интернету] на Мичигенском Универзитету
- [http://www.dw-world.de/dw/0,1595,2469,00.html Мрежни курсеви немачког Deutsche Welle-а]
- [http://www.applelanguages.com/en/learn/german.php Курсеви немачког у Немачкој]
- [http://www.vds-ev.de Verein Deutsche Sprache] (на немачком)
- A beginning [http://wikibooks.org/wiki/German Уџбеник немачког језика] у току је развој на [http://wikibooks.org/ Wikibooks]
- [http://www.diwa.info/ Digital Wenker-Atlas] Пројекат из 19. века Лингистички атлас немачког царства
- [http://www.geocities.com/language_directory/languages/german.htm Листа са везама за друге сајтове о немачком]
- [http://eserver.org/langs/the-awful-german-language.txt Тај страшан немачки] — Састав о немачком марка Твена
- [http://how-to-learn-any-language.com/e/languages/german/index.html Зашто учити немачки? Профил немачког језика]
- [http://www.vistawide.com/german/why_german.htm Зашто учити немачки?] — 12 разлога за учење немачког
- [http://www.actilingua.com/german_courses/german_language.php Кратак преглед немачког језика и његових варијетета са мапом.]
- [http://www.ielanguages.com/German.html Беспатан туторијал за учење немачког - ielanguages.com]
- [http://german.about.com/ Научите немачки, лекције, говорите немачкиDeutsch]
- [http://www.passwort-deutsch.de/ Passwort Deutsch] - курс немачког
- [http://www.deutsch-lernen.com/ Учите немачки преко интернета] бесплатни курсеви немачког
- [http://www.loecsen.com/travel/discover.php?lang=en&to_lang=1/ Слушајте и научите корисне немачке изразе] Уз сваки израз доступан је звучни снимак и илустрација

Речници и превођење

- [http://www.krstarica.com/recnik/srpsko-nemacki/ Немачко-српско-немачки речник на крстарици]
- [http://dict.leo.org/ The LEO Online Dictionary] Немачко-енглеско-немачки речник.
- [http://www.dict.cc/ dict.cc: Немачко-енглеско-немачки речник] у који корисници могу да додају речи са 420,000 речи
- [http://www.websters-online-dictionary.org/definition/German-english/ Немачко - енглески речник]: са стране [http://www.websters-online-dictionary.org Webster's Online Dictionary] — the Rosetta Edition.
- [http://www.canoo.net/index_en.html Немачка граматика, речник, промена речи и њихово формирање]
- [http://www.woerterbuch.info woerterbuch.info — Бесплатни немачко-енглески интернет речник] са 600.000 речи
- [http://www.dwds.de Пројекат "Дигитални речник"]

Граматика

- [http://www.wm.edu/modlang/gasmit/grammar/grammnu.html Граматика немачког]
- [http://www.arts.uwaterloo.ca/~skidmore/grammarpage.htm Граматика немачког на интернету]
- [http://io.uwinnipeg.ca/~oberle/courses/review.html Преглед немачке граматике]
- [http://home.debitel.net/user/xianjun/german/yu_fa.htm Сажета немачка граматика] на кинеском
- [http://www.cas.muohio.edu/~greal/netzgrammatik/grammar.html Немачке граматичке таблице]

Референце

- George Oliver Curme, A Grammar of the German Language (1904, 1922) — the most complete and authoritative work in English
- [http://www.uni-wuerzburg.de/germanistik/spr/suf/baydat-udi/pdf/Grob%FCbersicht%20Dialekte.pdf Карта дијалеката немачког језика] (на немачком, PDF) Категорија:Језици Категорија:Германски језици als:Deutsche Sprache ko:독일어 ms:Bahasa Jerman ja:ドイツ語 simple:German language th:ภาษาเยอรมัน

Северно море

Северно море је море у Атлантском океану. Налази се на северу Европе.

Спољашње повезнице

- http://www.nordsee.org/ Категорија:Мора als:Nordsee ja:北海 ko:북해 zh-min-nan:Pak-hái

Пољска

Република Пољска (пл: Rzeczpospolita Polska) је држава у средњој Европи. Граничи се са Русијом (Каљинград) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море.

Већи градови

- Гдањск
- Краков
- Познањ
- Шћећин
- Варшава
- Вроцлав

Име

Грб

Опширније: Грб Пољске Пољски грб чини окруњени бели нарогушени орао на црвеном (gules) штиту.

Историја

штит

Политика

Географија

Економнија

Становништво

Празници

Територијална организација

Спољашње повезнице

Туристичке

- [http://hometown.aol.de/Questius/Polska/Warszawa.htm Слике Варшаве]
- [http://hometown.aol.de/Questius/Polska/Krakow.htm Слике Кракова]
- [http://www.travelphoto.pl/Polska/TP00036/TP00036.htm Слике Гдањска]
- [http://www.ga.com.pl/wroclaw6.htm Слике Вроцлава]
- [http://www.poland-tourism.pl/i.asp?ld=PL&tf=PL&oi=PL00000000BI0421 Слике Познања]
- [http://www.travelphoto.pl/Polska/TP00174/TP00174.htm Слике Шћећина]
- [http://www.travelphoto.pl/Polska/TP00312/TP00312.htm Слике Биалистока]
- [http://www.ga.com.pl/tatry21.htm Слике Татри]
- [http://www.ga.com.pl/mazury1.htm Слике Мазурије]
- [http://www.travelphoto.pl/Polska/TP00251/TP00251.htm Слике Балтичког мора]
- [http://www.ga.com.pl/royalty2.htm Слике Пољске]
- [http://www.poczta-polska.pl/mw/index.html Пуно лепих слика]
- [http://www.seepoland.pl Панораме]
- [http://webcam.deili.info/en,1,1 Пољске вебкамере]
- [http://www.pilot.pl/ еМапа Пољске]
- [http://www.pot.gov.pl/ Портал туристичких информација]
- [http://www.poland-tourism.pl/ Туристичке информације]
- [http://www.polandtour.pl polandtour.pl]
- [http://www.polandtour.org polandtour.org]
- [http://www.lot.pl Летови за Пољску]
- [http://www.centralwings.com Јефтини летови за Пољску]
- [http://www.poland.com/ poland.com]
- [http://www.willgoto.com/categories.aspx?Destination=353&Langue=1 Willgoto Пољска, туристички водич и речник]
- [http://www.lodging-poland.com Пољски хотели и туристички водич]
- [http://en.zamki.pl/ Замкови Пољске]

Види још

- Списак градова Пољске

Sights

Чешка

Чешка Република (ЧР, Чешка) (чешки: Česká republika, ČR, Česko) је континентална држава у средњој Европи. Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Бохемије, Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО). Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чешки: Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција. Ово емоционално питање је међутим и даље контроверзно у самој Чешкој Републици, а краћи назив није ушао у употребу ни у другим светским језицима.
Државни симболи

- Грб Чешке
- Застава Чешке
- Чешка химна
Историја
Главни чланак: Историја Чешке Републике О насеобинама на територији Чешке Републике још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од трећег века пре нове ере насељљавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке Републике доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833.на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890–894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године. Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пржемисловића, Борживој. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна регионална сила, и свој врхунац достиже за време последњих Пржемисловића (Пржемисла II Отакара, Вацлава II), те (и пре свега) моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и касније тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак. 1526. године на чешки трон дефинитивно ступа династија Хабзбурговаца, која је земљу припојила Хабзбуршкој монархији. Масовни устанци су подизани 1547. и 1618. године. Када су у мају 1618. године владари убијени избацивањем са прозора у прашком Храду (догађај који се у чешкој историји означава сликовитим називом дефенестрација), отпочео је и тридесетогодишњи рат. Устаници су поражени, заробљени најоштрије кажњени, а затим се почело са насилном рекатолизацијом чешких протестаната. Реформе Јосифа II 1781. године донеле су крај вазалства и почетак верске толеранције. Од краја 18. века, у чешким земљама се формира народни покрет за обнову чешке културе и језика, а касније истиче и захтев за политичком моћи. Након пораза Аустро-Угарске у Првом светском рату, чешке земље су се осамосталиле и заједно са суседним Словацима 28. октобра 1918. године формирали нову државу, Чехословачку (чешки: Československo), тзв. "прву републику", која је обухватала и територију закарпатске Русије (данас Украјине), са првим председником Томашом Гариг Масариком. Под притиском нацистичке Немачке и европских сила (Чемберлен: "Донели смо Европи мир за наших живота!") од којих су неке чак игнорисале одбрамбене споразуме са Прагом, Чехословачка је у септембру 1938. године Минхенским споразумом Немачкој предала широк погранични појас Судета са значајном немачком националном мањином, а и де факто цела предата потпуној немачкој контроли, уз договор да то буде и последњи немачки захтев. Даље, југ Словачке и закарпатска Русија припали су Мађарској, а један део територије (Тјешинска област) је узела и Пољска. Настаје и "друга република": Словачка добија већу аутономију, а у име државе улази цртица: Чешко-Словачка (чешки: Česko-Slovensko). Недуго затим, 14. марта 1939, Словачка проглашава независност, а 15. марта немачка војска окупира остатак земље и проглашава Протекторат Бохемија и Моравска. У мају 1945, савезници су ослободили Чехословачку, а етнички Немци су Бенешовим декретима протерани у Немачку и Аустрију. Комунисти власт у Чехословачкој преузимају превратом у фебруару 1948; заводе тоталитаризам, придружују земљу совјетском блоку и 1960. године мењају име у Чехословачка социјалистичка република (ЧССР). Широки покрет за либерализацију 1968, и напори вођства чехословачке комунистичке партије да реформишу систем и створе "социјализам са људским ликом", познати под називом Прашко пролеће, угушени су 21. августа војном интервенцијом снага Совјетског савеза и свих осталих земаља Варшавског уговора (изузев Румуније). (Чеси и даље памте подршку коју су тада имали из СФРЈ.) 1. јануара 1969. ступио је на снагу и Закон о федерализацији ЧССР, којим је земља и формално устројена као федерација две народне (чешке и словачке) социјалистичке републике. До демократских промена у Чехословачкој долази мирним путем, после сомотске револуције 17. новембра 1989., када је комунистички конгрес за председника изабрао књижевника и дисидента Вацлава Хавела. 1990. године из имена обе републике одстрањен је придев "социјалистичка", а почетком пролећа исте године заједничка држава је преименована: у Чехословачку Федеративну Републику (скр. Чехословачку) на чешком језику, односно Чешко-Словачку Федеративну Републику (скр. Чешко-Словачку) на словачком. Непуних месец дана касније, 20. марта 1990, ЧСФР је поново добила ново пуно име: Чешка и Словачка Федеративна Република; различите скраћенице остале су непромењене. Чехословачка је споразумно престала да постоји 1. јануара 1993. 1999. године, на педесетом самиту НАТО пакта, за време агресије на Србију и Црну Гору, Чешка Република је примљена у пуноправно чланство. 1. маја 2004. године приступила је и Европској унији. <