Рачунарство

Информатика или рачунарство је наука која се бави структуром и аутоматском (машинском) обрадом података. Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику алгоритама који обрађује одређену структуру података. Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика. Први пут се помиње у Немачкој године 1957 од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима. Информатика има за основу математику, електронику, физику и неке инжeњерске науке. Настала је у 19. веку размишљањем тадашњег генија Чарлса Бебиџа, који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађенe податке приказивала. Бебиџ је то наравно замислио потпуно механички, док су данас компјутери (рачунари) данас електронски. Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:
- бинарни систем - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула. То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје. Систем који има десет цифара (0..9) се зове декадни. Бебиџ је имао идеју коришћења бушених картица за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.
- Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података. Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила. Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да програмер добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави хардвером инжењер информатике се бави софтвером. Један од најбитнјих теоретичара модерне информатике je Eнглески математичар Алан Тјуринг. Тјуринг се током другог светског рата бавио немачком "Енигмом", апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати. Током тих истраживања настала је Тјурингова машина. Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима. Основни делови рачунара, без којих данас уопште не бисмо могли замислити да радимо нешто на њему, су: миш, тастатура, монитор, матична плоча, графичка картица, процесор, RAM, флопи диск, хард диск, CD или DVD (оптички записи), модем, звучна картица и наравно звучници за њу, те, наравно, кућиште. Иако сви ови делови нису нужни за рад на рачунару, данас их има готово сваки кућни рачунар. Списак тема везаних за рачунарство:
- Base64
- База података
- GeekCode
- GNU
- ГНУ-ова ЛСД
- GPG
- PHP
- PERL
- HTML
- Личности на пољу информатике
- MTA
- Оперативни систем
- Програмски језик
- Декодер
- Парсер (Рашчлањивач)
- Уникод
- Quoted Printable
- UCS
- ANSI-SPARC Arhitektura
- ja:情報工学 ko:컴퓨터 과학 simple:Computer Science th:วิทยาการคอมพิวเตอร์ zh-cn:计算机科学 zh-tw:計算機科學

Немачка

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Историја

Немачки језик и „Германизам“ трају више од хиљаду година, али је држава по имену Немачка формирана као модерна национална држава тек 1871. године, када је Пруска предводила Немачке државе до победе над Француском. Тада је настао други немачки Рајх (Reich), обично препознатљив као Царство. Први Рајх, познатији као Свето Римско Царство Немачке нације, je настао поделом Каролиншког Царства (843), кога je раније основаo Карло Велики. Царство је трајало све до 1806. Током ових хиљаду година, Немци су успешно проширили свој утицај на исток уз помоћ Католичке Цркве, Тевтонског витешког реда и Ханзеатске лиге. Године 1530, покушај протестантске реформације Католичке Цркве је пропао, што је довело до формирања нове, Протестантске цркве, која је постала нова званична религија у многим немачким државама. Ова догађања су довела до Тридесетогодишњег рата (1618), који је, када се завршио Вестфалским миром (1648), учинио да Немачка постане економски исцрпљена и политички нестабилна. Оваква ситуација је неомогућила да Немачкa понуди ефикасан отпор Наполеону и Свето Римско Царство је било укинуто 1806. После пада Наполеонa склопљена је Немачка конфедерација (Deutscher Bund), где је главну реч имала Аустрија. Конфедерација се састојала од 39 малих држава. Амбициозни премијер Пруске, Ото фон Бизмарк, је искористио тежње за националним уједињењем да вештом унутрашњом и спољном политиком наметне доминацију Пруске монархије. Бизмарк је био познат као „културни борац“ против католичанства и борац за социјалне рефoрме. После француског пораза у Француско-Пруском рату (1870), Други Рајх је проглашен у Версају, 18. јануара 1871. 1871 Међутим, у Првом светском рату (1914-1918), када је инвазија на Француску била главни циљ, на крају је победила Француска. Тиме је окончан Други немачки Рајх, када је немачки цар Виљем II био принуђен да абдицира. Послe револуције и одбацивања монархије, конституисана је демократска Вајмарска Република. Велики економски проблеми Немачке изазвани Великом депресијом и диктатима Версајског мира, довели су до одбацивања демократије од стране и лево и десно орјентисаних немачких грађана.

Нацистичка Немачка

На двапут одржаним изборима 1932, Нацисти су добили 37,2% гласова у јулу, а 33% у новембру. 30. јануара 1933, Адолф Хитлер је именован за канцеларa Немачке, а 23. марта 1933. године немачки парламент је укинуо устав Вајмарске Републике. Трећи Рајх је трајао од 1933. до 1945. и био је утемељен на национал-социјализму, односно нацизму. 1934. Хитлер је преузео апсолутну контролу над владом, када је де факто постао и председник Немачке. Након анексије Аустије (1938), политика анектирања суседних територија, довела је до Другог светског рата, који је у Европи отпочео 1. септембра 1939. када је Немачка окупирала Пољску. Немачка и њени савезници су имали велику и добро контролисану војску која преузела контролу над готово целом територијом Европе. После операције Барбароса (напада на Совјетски Савез) 22. јуна 1941. отворен је други фронт на истоку, као и нападa на Сједињене Државе, када је прекршен договор о ненападању Немачке на САД, од стране Хитлера (11. децембap 1941). Од 1941. до 1945. нацистичка Немачка, уз помоћ суседних колаборациониста, систематски је убила 6 милиона Јевреја у Холокаусту. Режим је исто тако убијао Словене, Цигане, хомосексуалце и ментално ретардиране особе и друге неспособне људе, али и политички неподобне грађане (нарочито комунисте и социјалисте, али и религиозне вође). 8. маја 1945. године Немачка је капитулирала после окупације Берлина од стране руске Црвене Армије. Пре уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.

Послератна Немачка

Рат је резултирао великим губитком територије, етнички је очишћено 15 милиона Немаца са тих простора, 45-огодишњу окупацију током које је некадашња територија Рајха подељена у Аустрију, Западну Немачку и Источну Немачку. 1948. и 1949. током Берлинске блокаде, савезничка војска допремала је храну и сировине у Западни Берлин, који је током Хладног рата посао енклава окружена руском гвозденом завесом. Грађани Западног Берлина су постали проамерички орјентисани. То је био резултат многих чињеница, укључујући и јак немачки антикомунизам, амерички Маршалов план за реконструкцију Европе после рата, оснивање Европске уније, и генерално подржавање присуства западне војске у Западном Берлину. Реконструисана Западна Немачка је поново постала светска највећа економска сила. Совјети су контролисали Немачку Демократску Републику, која је била једна у низу социјалистичких сателита Совјетског Савеза и чланица Варшавског пакта, са контролом слободног кретања њених становника. Изненадно, 13. августа 1961. године, Источна Немачка је поставила Берлински зид између Источног и Западног Берлина, и потпуно затворила границу према Западној Немачкој што је онемогућило нормално циркулисање људи. Вили Брант, западноберлински градоначелник и западнонемачки канцелар, су покушали да смире тензије, али његово практично признавање губитка историјске Источне Немачке је довело до контроверзи, неки Немци су сматрали да је издајник, док су многи други (нарочито млади људи) мислили да је херој. После пада комунизма у Европи, Немачка се поново ујединила (1990), што је довело до економских проблема који се осећају и данас. Берлин је поново постао главни град. Породице, које су биле дуги низ година растављене, поново су се спојиле. Као део посткомунистичког процеса, отворени су досијеи тајне полиције. Заједно са Француском, нова Немачка игра главну улогу у Европској унији. Немачка је држава која се залаже за заједничку европску политику, одбрану и сигурност. Канцелар се константно позива на састанке Савета безбедности Уједињених нација.

Политика

Немачка је уставна савезна република, чији се политички систем заснива на Уставу из 1949. године (Grundgesetz – основни закон). У њој влада парламентарни систем у којој канцелар игра најважнију улогу, а кога бира парламент. 1949 Парламент (Bundestag), се бира сваке пете године комбинованим системом непосредног и пропорционалног бирања. Шеснаест покрајина представља федерални ниво Бундесрата (Федерални Савет), који је изазвао много полемика на рачун односа са Бундестагом због неусглашености приликом доношења одлука и једног и другог тела, што политички систем чини врло компликованим. Функција шефа државе је поверена председнику, коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезнтативне дужности. Али он има право да одбаци потписивање закона и да га врати назад у парламентарну процедуру. Поред тога задужен је за расписивање избора и отпуштање парламента (Bundestag). Председника бирају парламент (Бундестаг) и савезни савет (Бундесрат) заједно. А тај скуп за избор председника се зове савезни скуп (Bundesversammlung). Судску власт укључује Савезни уставни суд Немачке (Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд (Budesgerichtshof), Савезни административни суд (Bundesverwaltungsgericht) и неколико савезних судова, одговорних за контролисање нижих судова. Сви нижи судови су направљени од стране савезних држава. Као чланица Европске Уније, Немачка подлеже и европским судовима. Ту је пре свега Европски суд у Луксембургу (Europäischer Gerichtshof).

Немачке државе (републике)

Немачка је подељена у шеснаест покрајина-држава (република) (у Немачкој се њих 14 називају Bundesländer, а Баварска и Саксонија - Freistaat), које су подељене у 439 дистрикта и градова (2004). Парламент

Географија

Парламент Немачка се протеже од високих планина Алпа (највиша тачка Цугшпиц 2.962 m) на југу до обала Северног и Балтичког мора на северу. Између њих, у центалном делу налазе се планине умерених висина, док су на северу преовлађујућа ниска поља (најнижа тачка је Neuendorfer/Wilstermarsch на -3.54 m). Кроз Немачку теку неке од највећих река: Рајна, Дунав и Елба. Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Немачке осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле.

Економија

Елба Немачка је трећа економска сила на свету после САД-а и Јапана, али економски далеко најјача држава Европе. Немачка поседује трећу по реду највећу економију на свету одмах после САД-а и Јапана и део је светске највеће економије – Европске уније. Док је спољна трговина врло успешна, локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Незапосленост је један од главних проблема последњих деценија. Недавно усвајање заједничке европске валуте и општа политичка и економска интеграција у Европу требало би да донесу велике економске промене.

Становништво

Немци - види: Германски народи У Немачкој живи најмање 7 милиона страних држављана, у које спадају избеглице, инострани радници (Gastarbeiter) и њихове породице. Са простора бивше Југославије живи 528.000 грађана из Србије и Црне Горе, 236.600 из Хрватске и 167.100 из Босне и Херцеговине. Досељавањем се створила и знатна турска мањина са око 2 милиона грађана. Остале значајне мањине су Руси, Срби, Хрвати, Италијани и Пољаци. На северу живи данска мањина, док у савезној држави Бранденбург живи малобројна словенска мањина по имену Лужички Срби. Фригијски језик, који се сматра најсроднијим енглеском, говори као матерњи око 12.000 људи у Немачкој. У сеоским подручјима северне Немачке раширен је доњосаски језик. Немачка је међу првим земљама у свету по образовању, технолошком развитку и привредној производњи. Од краја 2. светског рата, број младих који уписују факултете порастао је више од три пута, а занатске и техничке школе у Немачкој спадају у сам светски врх. С приходима од 25.000 евра по глави становника, Немачка је друштво средње класе. Широкогрудан систем социјалног осигурања омогућује бесплатно здравство, накнаде за незапосленост и остале социјалне предности. Немци су велики туристи - сваке године милиони Немаца путују у иностранство. Немачка је главни циљ политичких и економских бегунаца из многих земаља у развоју.

Култура

социјалног осигурања Немачка је много допринела светској култури. У Немачкој су рођени композитори Бетовен, Бах, Брамс и Вагнер; песници Гете и Шилер; уметници Дирер, Ернст, Бојс и Баселиц; филозофи Кант, Хегел, Маркс и Ниче; те научници Ајнштајн, Борн и Планк. Немачки језик, који има много дијалеката, у 19. веку је био lingua franca средње, источне и северне Европе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Многи великани нису били Немци али су деловали под утицајем немачке културе, нпр. Моцарт, Кафка и Никола Коперник. Однедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним Берлином, те новом музиком и уметношћу. Између осталог, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.

Религије

Берлин Берлин Немачки устав, Grundgesetz, јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминисати због вере. Католичанство је била главна религија у Немачкој до 16. века, кад је реформација драстично променила стање. Мартин Лутер се 1517. супроставио католичкој цркви и основао протестантизам. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангелистичку цркву. Око 30% становника су протестанти и око 30% католици, 30% оних који се нису изјаснили као верници. Преосталих 10% становништва чини 3.3 милиона муслимана, 1.2 милиона православаца, милион осталих хришћана, милион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница, 150.000 Јевреја, 150.000 будиста и 100.000 хиндуиста. (Извор: Goethe Institut, http://www.goethe.de/kug/ges/rel/ein/en23778.htm)

Вањске повезнице

- [http://www.deutschland.de/en Deutschland.de] - Службени портал Немачке
- [http://www.statistikportal.de/ Statistikportal.de] - Службени статистички подаци
- [http://www.bundesregierung.de/en Bundesregierung Deutschland] - Службена страница савезне владе
- [http://eng.bundespraesident.de/ Bundespräsident] - Службена страница председника Немачке
- [http://www.bundestag.de/htdocs_e/ Bundestag] - Службена страница немачког парламента
- [http://www.bundesrat.de/Site/Inhalt/EN/index,templateId=renderStartseiteKomplett.html Bundesrat] - Савезни савет
- [http://www.bundesverfassungsgericht.de/ Bundesverfassungsgericht] - Савезни уставни суд
- [http://www.bundesgerichtshof.de/ Bundesgerichtshof] - Савезни суд
- [http://www.bundesverwaltungsgericht.de/enid/f562eeb3b2e127aed096c35b3c6849f8,0/Aktuelles/Aktuelles_b3.html Bundesverwaltungsgericht] - Савезни административни суд
- [http://www.dhm.de/ENGLISH/index.html Deutsches Historisches Museum] - Немачки историјски музеј
- [http://www.deutschegeschichten.de/indexplus.asp Deutsche Geschichten] - Немачке приче
- [http://www.dailysoft.com/berlinwall/ Berliner Mauer Online] - Берлински зид
- [http://www.goethe.de/enindex.htm Goethe Institut] - Гете институт
- [http://www.belgrad.diplo.de/sr/Startseite.html Deutsche Botschaft Belgrad] - Немачка амбасада у Београду Напомена:
Чланак је са Википедије на енглеском језику превео корисник Покрајац и због тога се у њему могу наћи евентуалне стилске и граматичке грешке. Категорија:Европска унија Категорија:Немачка Категорија:Градови у Немачкој fiu-vro:S'aksamaa als:Deutschland ja:ドイツ ko:독일 ms:Jerman roa-rup:Ghirmânii simple:Germany th:สหพันธ์สาธารณรัฐเยอรมนี zh-min-nan:Tek-kok

Математика

Математика представља проучавање квантитета, структуре, простора, и промена. Историјски гледано, математика се развила из бројања, рачунања, мерења, и проучавања облика и кретања физичких објеката, помоћу употребе апстракције и дедуктивног резоновања. Реч "математика" потиче од грчког μάθημα (матема) што значи "наука, знање или учење".
- Анализа
- Алгебра
- Аритметика
- Геометрија
- Теорија Бројева
- Логика
- Вероватноћа
- Статистика
- Дискретна математика
- Нумеричка математика
- Велики математичари
- Питагорина теорема
- Стереометрија
- Монотоност функције
- Геометријска интерпретација извода
- Ролова теорема
- Лагранжова теорема
- Фермаова теорема

Код нас

- Математичка гимназија
- Списак домаћих математичара als:Mathématiques ja:数学 ko:수학 ms:Matematik simple:Mathematics th:คณิตศาสตร์ tokipona:sona nanpa zh-cn:数学 zh-tw:數學

Електроника

Електроника је наука, део физике која се бави проучавањем кретања електрона у празном простору. Своје име добила је двадесетих година XX века по америчком часопису Електроникс (Electronics).
- Аналогна електроника
- Амплитудна модулација
- Аналогни рачунар
- Антена
- Антенска теорија
- Алармни сензор
- Дигитална електроника
- Електронске компоненте
- Електронски склопови
- Логичка капија
- Радар
- Радио-аматеризам
- Термални сум
- VHDL
- Јаги антена Категорија:Електроника ja:電子工学 ko:전자공학 ms:Elektronik simple:Electronics th:อิเล็กทรอนิกส์

Физика

Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике, међутим, и они су као и све друге научне теорије, само провизионе. Физика је врло уско повезана са другим природним наукама, посебно хемијом, науком која се бави молекулима и хемијским једињењима. Хемија се у многоме базира на физици, поготово на квантној механици, термодинамици и електромагнетизму. Ипак, хемијске појаве су довољно различите и комплексне тако да је хемија засебна дисциплина. Следи преглед главних поља и основа физике, као и кратак преглед историје физике и њених поља. :Кључне теорије :Класична механика -- Термодинамика -- Статистичка механика -- Електромагнетизам -- Посебна Релативност -- Општа Релативност -- Квантна Механика -- Квантна Теорија Поља -- Стандардни Модел :Основе :Материја -- Антиматерија -- Eлемeнтaрнe честицe -- Босон -- Фермион :Симетрија -- Закон одржања -- Маса -- Момент -- Угаони момент -- Спин :Време -- Простор -- Димензија -- Енергија -- Дужина -- Брзина -- Сила :Талас -- Таласна функција -- Хармонијски осцилатор -- Магнетизам -- Електрицитет -- Електромагнетно зрачење -- Температура -- Ентропија :основне силе :Гравитација -- Електромагнетна -- Слаба веза -- Јака Веза :Теорија честица :Атом -- Протон -- Неутрон -- Електрон -- Кварк -- Фотон -- Глуон -- W босон -- З босон -- Гравитон -- Неутрино -- Радијација :Области Физике :Астрофизика -- Атомска, молекуларна, и оптичка физика -- Динамика флуида -- Физика полимера -- Оптика -- Теорија материјала -- Нуклеарна физика -- Физика плазме -- Теорија Честица :Методи :Научни метод -- Квантитативна физичка -- Мерења -- Мерни инструменти -- Димензиона анализа -- Вероватноћа и статистика :Табеле :Листа научних закона --Физичке константе -- СИ основне јединице -- СИ изведене јединице -- СИ префикси -- Претварање јединица :Историја :Историја физике -- Познати физичари -- Нобелова награда за физику :Сродне Науке :Биофизика -- Електроника -- Инжењеринг -- Наука о материјалима -- Математичка физика -- Медицинска физика (Уколико желите помоћи да се комплетира листа најважнијих тема за физику, молимо вас да погледате Основне теме физике.)

Веома кратка историја физике

Детаљнија историје физике је у развоју и можете је погледати на Историја физике. Од давнина су људи покушавали да појме понашање и особине материје, зашто објекти падају на земљу када изгубе ослонац, зашто различити материјали имају различите особине, и слично. Тајновита је била и природа свемира, као на пример облик земље, понашање и кретање сунца и месеца. Мноштво теорија је покушавало да објасни те појаве, и већина од њих на погрешан начин, јер никада нису биле потврђене огледом. Ипак постојало је неколико изузетака, као на пример Архимед који је извео неколико значајних и тачних закона механике и хидростатике. Током касног 16. века, Галилеј је увео огледе као начин тестирања физичких теорија и он је успешно формулисао и огледима потврдио неколико закона динамике као што је закон инерције. 1687, Њутн (Newton) је објавио Принципиа Матхематица, у којој је детаљно изложио два закона Њутнови закони кретања, на којим почива класична механика; и Њутнов Закон Гравитације, који описује основну силу гравитације. Обе ове теорије су се слагале са извршеним огледима. Класичној механици су такође значајно допринели Лагранж (Joseph-Louis de Lagrange), Хамилтон (William Rowan Hamilton), и други, који су открили нове формулације, принципе и резултате. Закон гравитације је подстакао и развој астрофизика, који описујеастрономске појаве физичким теоријама. Од 18. века па надаље, термодинамика је доживела значајна открића која су имали Бојл (Robert Boyle), Јанг (Thomas Young), и многи други. 1733, Бернули (Daniel Bernoulli) је користио статистичке методе са класичном механиком да би извео термодинамичке резултате, иницирајући тиме развој статистичке механике. 1798, Томпсон (Benjamin Thompson) је демонстрирао претварање механичког рада у топлоту а 1847 Џул (James Joule) је формулисао закон о одржању енергије, било у облику топлоте или механичке енергије. Електрицитет и магнетизам су проучавали Фарадеј (Michael Faraday), Ом (Georg Ohm), и други. 1855, Максвел (James Maxwell) је ујединио ове две појаве у јединствену теорију електромагнетизам, и описао је Максвеловим једначинама. Ова теорија је претпостављала да је светлост електромагнетни талас. 1895, Рендген (Wilhelm Conrad Roentgen) је открио X-зраке, који су били електромагнетно зрачење високе фреквенције. Радиоактивност је открио 1896 Хенри Бекерел (Henri Becquerel), а даље су је проучавали Пјер Кири (Pierre Curie) и Марија Кири (Marie Curie) и други. Ово је поставило темеље у пољу нуклеарне физике. 1897, Томсон (J.J. Thomson) је открио електрон, основну честицу носиоца наелектрисања. 1904, предложио је први модел атома. (Постојање атома је познато још од 1808. када га је предвидео Далтон (John Dalton).) 1905, Ајнштајн (Albert Einstein) је уобличио теорију релативитета, уједињавајући простор и време у јединствен ентитет. 1911, Радерфорд (Ernest Rutherford) је из огледа о расипању извео постојање компактног атомског језгра, са позитивно наелектрисаним јединицама протонима. Неутрони, неутрално наелектрисане честице је 1932 открио Чедвик (James Chadwick). Почетком 1900, Планк (Max Planck), Ајнштајн, Бор (Niels Bohr), и други су развили квантне теорије да би објаснили аномалије у експерименталним резултатима, те су тада увели појам дискретних енергетских нивоа. 1925, Хајзенберг (Werner Heisenberg) и Шредингер (Erwin Schroediner) су формулисали квантну механику, која је објаснила претходне квантне теорије. У квантној механици, исходи физичког мерења подлежу закону вероватноће; теорија је описала израчунавање ових вероватноћа. Квантна механика је такође развила теоретске алате за физику чврстих тела, која изучава физичка својства чврстих тела и флуида, укључујући појаве као кристалну структуру, полупроводност, и суперпроводност. Међу пионире овог поља физике спада Блох (Felix Bloch), који је описао понашање електрона у кристалним структурама 1928. Током другог светског рата, све зараћене стране су истраживале нуклеарну физику, желећи да направе нуклеарну бомбу. Њемачки напори које је предводио Хајзенберг, нису успели, али је савезнички пројекат Менхетн остварио циљ. У Америци, тим предвођен Фермијем (Enrico Fermi) је остварио прву вештачки произведену нуклеарну ланчану реакцију 1942, а 1945 прва нуклеарна експлозија је изведена у Аламагорду, у Њу Мексику . Квантна теорија поља је формулисана да би обезбедила конзистентност квантне механике и посебне теорије релативности. Свој модерни облик је достигла у касним 1940-тим радовима Фејнмана (Richard Feynman), Швингера (Julian Schwinger), Томонага, и Дајсона (Freeman Dyson). Они су формулисали теорију квантне електродинамике, која описује електромагнетне интеракције. Квантна теорија поља је обезбедила оквир за модерну теорију честица, која изучава основне силе и основне честице. 1954, Јанг (Yang Chen Ning) и Милс (Robert Mills) су поставили темеље који су довели до стандардног модела, који је употпуњен 1970, и успешно описује све до сада познате честице.

Види још

- Нобелова награда за физику als:Physik ja:物理学 ko:물리학 ms:Fizik simple:Physics th:ฟิสิกส์ zh-min-nan:Bu̍t-lí-ha̍k

Чарлс Бебиџ

Чарлс Бебиџ (1791-1871) је био професор математике на Кембриџу и оставио је трага у историји рачунарства. Због утицаја која су његова размишљања оставила на каснији развој науке, називају га оцем рачунарства.
- Идејни је творац диференцне машине која је могла да израчунава вредност полинома и аналитичке машине.
- Запазио је да се многе рачунске операције правилно понављају и да се процес рачунања може аутоматизовати, чиме је поставио темеље управњања машином програмским путем
- Поставио концепт аритметичке и управљачке јединице
- Идеју о бушеним картицама добио је од кондуктера у возу, а сугестију да користи бинарни систем дала му је Ада Бајрон ћерка Лорда Бајрона која је писала програме за аналитичку машину и тиме постала први програмер у историји.

Погледајте још

- Рачунарство Категорија:Рачунарство ja:チャールズ・バベッジ ko:찰스 배비지 th:ชาร์ลส แบบเบจ

Енглеска

Категорија:Енглеска ja:イングランド ko:잉글랜드 ms:England simple:England th:แคว้นอังกฤษ zh-min-nan:England

Алан Тјуринг

Алан Тјуринг (енгл. Alan Mathison Turing, 1912-1954), британски математичар, логичар, криптограф, сматра се оцем модерног рачунарства. Т Т Т ja:アラン・チューリング ko:앨런 튜링 simple:Alan Turing th:แอลัน ทัวริง

RAM

RAM (енг:Random Access Memory), меморија са случајним приступом, оперативна меморија рачунара. У првим данима развоја рачунара ова меморија је била магнетног типа јер је основна јединица памћења података била у облику магнетног прстена. Ово је добро јер се подаци памте и кад нестане струје али има значајне недостатке. Основни су величина меморије, велика потрошња струје за основне операције и брзина рада. Употребом транзистора као основног градивног елемента рачунара и конструкцијом одговарајућих кола са особином "памћења" затеченог стања долази до масовне замене и конструкције потпуно електронских рачунара. Управо електронска меморија је допринела великој минијатуризацији и паду цена свих следећих генерација рачунара. Једна од кључних компонети основне плоче ПЦ рачунара. Производи се као штампана плоча са меморијским интегралним колима. Служи за динамичко (врло кратко - привремено) памћење управо обрађених података од стране микропроцесора. По капацитету меморије за неколико редова величине мањег капацитета од хард диска, али зато много веће брзине. Ради само када има напајање електричном енергијом. Битно се разликује од ROM-а (енг:Read Only Memоry) такође битног елемента основне плоче рачунара. Код савремених PC рачунара RAM меморија стоји у DIMM слотовима (чита се дим). Категорија:Рачунари ja:Random Access Memory ko:램 simple:Random access memory th:แรม

Wikipedia:TLAs from MAA to PZZ

This is a list of all three-letter abbreviations from MAA to PZZ. TLAs in red or followed by a question mark do not have an article. See also:
- TLA
- Table of all possible TLAs from AAA to DZZ
- Table of all possible TLAs from EAA to HZZ
- Table of all possible TLAs from IAA to LZZ
- Table of all possible TLAs from QAA to TZZ
- Table of all possible TLAs from UAA to XZZ
- Table of all possible TLAs from YAA to ZZZ
- ÖDP MAA MAB MAC MAD MAE MAF MAG MAH MAI MAJ MAK MAL MAM MAN MAO MAP MAQ MAR MAS MAT MAU MAV MAW MAX MAY MAZ MBA MBB MBC MBD MBE MBF MBG MBH MBI MBJ MBK MBL MBM MBN MBO MBP MBQ MBR MBS MBT MBU MBV MBW MBX MBY MBZ MCA MCB MCC MCD MCE MCF MCG MCH MCI MCJ MCK MCL MCM MCN MCO MCP MCQ MCR MCS MCT MCU MCV MCW MCX MCY MCZ MDA MDB MDC MDD MDE MDF MDG MDH MDI MDJ MDK MDL MDM MDN MDO MDP MDQ MDR MDS MDT MDU MDV MDW MDX MDY MDZ MEA MEB MEC MED MEE MEF MEG MEH MEI MEJ MEK MEL MEM MEN MEO MEP MEQ MER MES MET MEU MEV MEW MEX MEY MEZ MFA MFB MFC MFD MFE MFF MFG MFH MFI MFJ MFK MFL MFM MFN MFO MFP MFQ MFR MFS MFT MFU MFV MFW MFX MFY MFZ MGA MGB MGC MGD MGE MGF MGG MGH MGI MGJ MGK MGL MGM MGN MGO MGP MGQ MGR MGS MGT MGU MGV MGW MGX MGY MGZ MHA MHB MHC MHD MHE MHF MHG MHH MHI MHJ MHK MHL MHM MHN MHO MHP MHQ MHR MHS MHT MHU MHV MHW MHX MHY MHZ MIA MIB MIC MID MIE MIF MIG MIH MII MIJ MIK MIL MIM MIN MIO MIP MIQ MIR MIS MIT MIU MIV MIW MIX MIY MIZ MJA MJB MJC MJD MJE MJF MJG MJH MJI MJJ MJK MJL MJM MJN MJO MJP MJQ MJR MJS MJT MJU MJV MJW MJX MJY MJZ MKA MKB MKC MKD MKE MKF MKG MKH MKI MKJ MKK MKL MKM MKN MKO MKP MKQ MKR MKS MKT MKU MKV MKW MKX MKY MKZ MLA MLB MLC MLD MLE MLF MLG MLH MLI MLJ MLK MLL MLM MLN MLO MLP MLQ MLR MLS MLT MLU MLV MLW MLX MLY MLZ MMA MMB MMC MMD MME MMF MMG MMH MMI MMJ MMK MML MMM MMN MMO