:: wikimiki.org ::
| Пут |
ПутПо Закону о безбедности саобраћаја на путевима (СРЈ 2002. година): Пут је сваки јавни пут и некатегорисани пут на коме се врши саобраћај.
саобраћај
Пут је део земљишта, најчешће трака, који је припремљен за одвијање саобраћаја и који повезује две дестинације. У најширем смислу, путем се сматра свака површина на којој се одвија саобраћај.
Према значају за саобраћај путеви се, у Србији и Републици Српској, разврставају на аутопутеве. брзе путеве (експрес путеве), магистралне путеве,регионалне путеве, локалне путеве, улице у насељу и некатегорисане путеве. У Србији је у припреми нови Закон о јавним путевима по коме се називи магистрални, регионални и локални пут замењују називима државни пут 1. реда, државни пут 2. реда и општински пут.
Историја
У историји постоји много примера изградње и употребе путева. Најпознатији примери су римски путеви и путеви које се правиле Инке. Најстарији откривени пут који је свесно прављен се налази у Енглеској и потиче из 39. века пне.
Финансирање путева
Изградња и одржавање путева су у надлежности државе и републике (аутопут, брзи пут, магистрални и регионални пут), док локални путеви спадају у надлежност општине у којој се налазе. Изградња пута је могућа и путем концесија када правни субјект у договору са владом државе добија право на изградњу и искориштавање пута.
Вожња десном или левом страном
Код нас, као и у већини европских земаља се вози десном страном.
Левом страном се вози у Енглеској, Јужној Африци, као и у једном броју земаља Комонвелта.
Спољашње повезнице
- [http://www.2pass.co.uk/goodluck.htm Листа земаља где се саобраћај одвија левом страном, као и историјска позадина тога.]
Категорија:Саобраћај
ja:道路
simple:Road
Србија
Србија је држава лоцирана у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији), која заједно са Црном Гором чини Државну заједницу Србија и Црна Гора. У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија.
Главни град је Београд.
Историја
Београд
Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Оснивач средњевековне српске државе је Стефан Немања, велики српски жупан који је живео у XII веку. Године 1220, под Стефаном Првовенчаним, Србија постаје краљевина, а 1346. године прераста у царство, под Стефаном Душаном. У периоду од 1459. до 1804. је била под влашћу Османлијског царства.
Године 1804. српски народ као и већина народа у Европи у то време, почиње да ствара модерну државу и под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе започиње борбу за промену власти и система који су наметнули Турци у вишевековној окупацији Србије. Од 1813 до 1903 српску државу предводи династија Обреновића , када је на трону смењује династија Карађорђевића, потомци Ђорђа Петровића-Карађорђа.
Борба за савремено друштво, људска права и националну државу трајала је скоро три деценије и окончала се доношењем Сретењског устава 15. фебруара 1835. године. После 1918. Србија је као оснивач, уз Црну Гору једина уносећи свој суверенитет, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије. Од 1992, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора.
Географија
Србија се налази на Балкану (региону југоисточне Европе) и у Панонској низији (региону средње Европе). Србија се граничи са Румунијом, Хрватском, Мађарском, Бугарском, Албанијом, Републиком Македонијом, Босном и Херцеговином (односно Републиком Српском) и Црном Гором, са којом чини државну заједницу Србија и Црна Гора.
Територијална организација
Србија и Црна Гора
Види још: Региони Србије, Окрузи Србије
У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:
- Војводина (Главни град: Нови Сад)
- Косово и Метохија (Главни град: Приштина)
Напомена: део територије Републике Србије, који се налази изван територије аутономних покрајина назива се Централна Србија. Међутим, Централна Србија не представља посебну административно-управну јединицу и директно је подређена републичким властима.
Поред тога, целокупна територија Србије је подељена на 29 округа и територију града Београда.
На подручју аутономне покрајине Војводине налази се 7 округа, на подручју аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју Централне Србије налази 17 округа и територија града Београда. Сваки округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од месних заједница.
Становништво
Главни чланак: Демографија Србије
Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника.
Националност
Демографија Србије
Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82% те Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси и други.
Чеси
Језик
Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су албански, српски и енглески.
Вероисповест
Најбројнија религија је православна, те следе муслимани (сунити), римокатолици, протестанти и атеисти.
Градови
атеисти
атеисти
Највећи градови Србије су: Београд (1.280.600), Нови Сад (215.600), Приштина (200.000), Ниш (173.400), Крагујевац (146.000), Призрен (121.000) и Суботица (99.500).
Највећи градови Централне Србије (по подацима из 2002.):
- Београд = 1.280.600
- Ниш = 173.400
- Крагујевац = 146.000
- Чачак = 73.200
- Лесковац = 63.100
- Смедерево = 62.700
- Ваљево = 61.400
- Краљево = 57.800
- Крушевац = 57.400
- Ужице = 55.000
- Врање = 55.000
- Шабац = 54.800
- Нови Пазар = 54.600
- Пожаревац = 41.900
- Пирот = 40.600
- Зајечар = 39.700
- Бор = 39.400
- Јагодина = 35.500
- Борча = 35.000
- Прокупље = 27.000
- Параћин = 25.300
- Смедеревска Паланка = 25.300
- Аранђеловац = 24.300
- Горњи Милановац = 23.900
- Лазаревац = 23.600
- Обреновац = 23.600
- Калуђерица = 22.200
- Младеновац = 22.100
- Лозница = 20.700
- Ћуприја = 20.400
- Прибој = 19.500
Највећи градови Војводине (по подацима из 2002.):
- Нови Сад = 215.600
- Суботица = 99.500
- Зрењанин = 79.500
- Панчево = 76.100
- Сомбор = 51.000
- Кикинда = 41.800
- Сремска Митровица = 39.000
- Вршац = 36.000
- Рума = 32.100
- Бачка Паланка = 29.400
- Инђија = 26.200
- Врбас = 25.900
- Бечеј = 25.700
- Сента = 20.400
- Кула = 19.300
- Апатин = 19.300
- Темерин = 19.100
Највећи градови Косова и Метохије (по подацима из 2002.):
- Приштина = 200.000
- Призрен = 121.000
- Пећ = 80.600
- Ђаковица = 74.900
- Косовска Митровица = 74.600
- Гњилане = 67.600
- Урошевац = 39.800
- Косово Поље = 27.900
- Ораховац = 23.400
Државни симболи
Ораховац
Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије "Боже правде", уз унеколико прoмењен текст.
Грб Републике Србије је грб из доба Краљевине Србије из 1882. године и садржи двоглавог белог орла са штитом на грудима на коме су и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића.
Република Србија има Народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне,постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.
- види и чланак Грб Србије
Политика
Садашњи председник Србије је Борис Тадић који је победио на председничким изборима 2004, са 53% освојених гласова.
Од марта 2004. премијер је Војислав Коштуница, који се налази на челу мањинске Владе коју чини коалиција између странака: ДСС, Г17+, СПО-НС, а уз парламентарну подршку СПС.
Правосуђе
Саобраћај
Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни правац који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса. Важни саобраћајни правци кроз Србију су: Ибарска и Јадранска магистрала, ауто-пут Београд-Ниш и пруга Београд-Бар.
Привреда
Главни чланак: Привреда Србије
Српска привреда је била у колапсу почетком деведесетих година XX века. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД. Основу привреде чини пољопривреда и индустрија. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.
Стопа незапослености у Србији је 18%, а стопа инфлационог раста 13.7%.
Главни економски партнери Србије су бивше совјетске и источноевропске републике, Европска унија (највише Немачка и Италија), Република Српска и Република Македонија.
Наука и култура
- Српска академија наука и уметности
- Матица српска
- Институт за нуклеарне науке Винча
- Институт Михаило Пупин
Празници
- 1. и 2. јануар - Нова година
- 1. и 2. мај - Празник рада
- 27. јануар - Дан духовности
- 15. фебруар - Дан државности
- 28. јун - Дан Срба палих за отаџбину
Сродни чланци
- Србија и Црна Гора
- Региони Србије
- Окрузи Србије
- Општине Србије
- Централна Србија
- Војводина
- Косово и Метохија
- Златибор
Спољашње повезнице
- [http://www.srbija.sr.gov.yu/ Влада Републике Србије]
- [http://www.parlament.sr.gov.yu/ Народна Скупштина Републике Србије]
- [http://www.rastko.org.yu/istorija/ Историја Србије]
!
Категорија:Србија и Црна Гора
als:Serbien
ja:セルビア
ko:세르비아
simple:Serbia
Република Српска
Република Српска (РС, Српска) је један од два ентитета од којих се састоји Босна и Херцеговина.
Република Српска је основана 27. марта 1992. године. По Дејтонском споразуму она је један од два ентитета Босне и Херцеговине с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Парламент-Народна скупштина састоји се од 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Парламент има законодавну власт. Влада РС има извршну власт. Председник РС има велика овлашћења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина односно град (Бања Лука и Српско Сарајево) и република. Главни град Републике Српске је Бања Лука.
Републикa Српска има своју владу, грб, химну, председника, скупштину, авиокомпанију (Ер Српска), поштански систем, војску (Војска Републике Српске), царинску службу и полицију.
Историја
:Главни чланак: Историја Републике Српске
Географија
:Главни чланак: Географија Републике Српске
Клима
:Главни чланак: Клима Републике Српске
Хидрографија
:Главни чланак: Хидрографија Републике Српске
Вегетација
:Главни чланак: Вегетација Републике Српске
Становништво и насеља
Вегетација Републике Српске
:Главни чланак: Становништво и насеља Републике Српске
Економија
:Главни чланак: Економија Републике Српске
Туризам
:Главни чланак: Туризам Републике Српске
Региони
Туризам Републике Српске
Дистрикт Брчко дели територију Републике Српске на западни и источни део. У западном делу се издваја географски регион познат као Босанска Крајина, док се у источном делу издвајају Семберија, Романија и Источна Херцеговина.
Градови
:Главни чланак: Списак градова у Републици Српској
Већи градови Републике Српске су:
- Бања Лука (189.700),
- Бијељина (35.400),
- Приједор (35.000),
- Требиње (28.300),
- Добој (25.800),
- Фоча (14.500),
- Градишка (14.000),
- Мркоњић Град (13.100),
- Билећа (11.800),
- Дервента (10.800),
- Козарска Дубица (10.400),
- Брод (9.900),
- Шипово (9.800),
- Нови Град (9.500).
Напомене:
#Град Брчко (36.700) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.
#Многи градови Републике Српске су у време цивилног рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Сарајево Републике Српске), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена, или су добили нова имена без префикса српски. Примера ради, данашњи Брод се пре рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.
Види још
- Химна Републике Српске
- Природни потенцијали Републике Српске
- Дистрикт Брчко
Спољашње повезнице
- [http://www.vladars.net/cr/ Влада Републике Српске]
- [http://www.vladars.net/cr/linkovi.html Адресар републичких органа Српске]
- [http://www.rtrs.tv/ РТРС - Радио Телевизија Републике Српске]
!
Категорија:Босна и Херцеговина
ja:スルプスカ共和国
Јужна Африка:Овај чланак говори о Републици Јужној Африци, држави на југу Африке. За ширу географску регију јужну Африку, погледајте Јужна Африка (регија).
Република Јужна Африка (ен. Republic of South Africa) (краћи назив Јужна Африка) је република на jугу Африке. Налази је на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km2.
Историја
Јужну Африку открио је Васко да Гама 1497. године на путу за Индију. Пошто је до открића Јужне Африке дошло на Божић, земља је названа Натал, како се још и данас зове једна држава у Јужној Африци.
Божић
На путу у Индију Јужна Африка је била важна станица. Тако је 1652. године низоземска остиндијска компанија уредила боравиште, односно одмориште у Јужној Африци. Први досељеници у низоземску Кап-колонију били су сељаци који су живели на номадски начин и резидентни Африканци сви бели и сви са пореклом из Европе. Они су потискивали домородачко становништво које су називали Хотентотенима. Домаћа племена била су потчињена досељеницима и злостављана као јефтина радна снага једнако као и робови пореклом из Северне Африке.
1806. године Велика Британија је анексирала Кап-колонију. Након што су се Британци тамо настанили у великом броју и након што је британска влада 1833. године забранила ропство, Бури су се покренули дубље ка унутрашњости земље и тамо основали државе Трансвал и слободну државу Орање. Око обе државе долазило је до великих борби и 1861. и од 1877. до 1881. Ове државе биле су под британском владом. Након тога призната им је самосталност.
Индијци су у Јужну Африку дошли или као јефтина радна снага или као трговци. Сви Индијци били су дискриминисани од стране Бура и Британаца. Док су трговци по основу свог иметка могли водити релативно угодан живот, радници су живели у готово неподношљивим условима. Они су само уз помоћ уговора о раду добијали дозволу боравка. Уговори су били ограничени само на неколико година, у којима радник није имао готово никаквих права.
Уколико су хтели дати отказ, радници су морали платити неку врсту откупнине, порез од три фунте. То је била сума коју нико од њих није могао прикупити, обзиром да су им плате биле многоструко ниже. Они су радили углавном у јамама и живели у гетима, који су били тако запрљани да је тамо врло често избијала куга. Њихов положај био је само незнатно бољи од положаја робова.
Становништво
Јужна Африка има 40.6 милиона становника и главни град је Преторија. Становништво је углавном црначко (75.2%), али има и белаца (13.6%), мешанаца (8.6%) и азијата (2.6%). Већина црнаца и белаца припада хришћанству, док су већина Азијата хиндуси.
Зулу је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у провинцији Ква Зулу Натал у Јужној Африци.
Категорија:Јужна Африка
ms:Afrika Selatan
zh-min-nan:Lâm-hui
ja:南アフリカ共和国
ko:남아프리카 공화국
simple:South Africa
Категорија:СаобраћајCategory:Списак категорија
Category:Инжењерство Josefa Idem
Josefa Idem (Goch, Germania, 23 settembre 1964) è un'atleta della canoa, campionessa mondiale e olimpica nella specialità del K1 (kayak individuale). Ha iniziato la sua carriera sportiva nella natìa Germania, ma dal 1990 vive e gareggia a livello internazionale per l'Italia. Nella sua ventennale carriera ha vinto 35 medaglie tra Olimpiadi, mondiali ed europei.
In Germania
Josefa Idem cominciò a praticare canoa ad undici anni (ma già nel 1977, appena tredicenne, vinse a Plovdiv, in Bulgaria, tre titoli europei nei 200, nei 500 e nei 1000 mt ed un bronzo nel K2 in coppia con Rosetta Ravetta). Per i primi anni lo sport fu soprattutto un divertimento, mentre il suo impegno principale era la scuola di lingue.
Entrata a far parte della nazionale tedesca, a vent'anni ottenne il suo primo risultato importante a livello internazionale: la medaglia di bronzo alle Olimpiadi di Los Angeles 1984 nel K2 500 m, in coppia con Barbara Schuttpelz.
L'anno successivo passò al K1, il kayak individuale, che sarebbe poi diventata la sua specialità. Dal 1985 al 1987 Josefa Idem fu sempre presente alle finali mondiali nel K1, ma il suo miglior risultato fu il quinto posto.
Alle Olimpiadi di Seul del 1988 non riuscì a conquistare nessuna medaglia. Finì nona nel K1 500m, e quinta con la squadra tedesca di K4 500 m. Poche settimane dopo le Olimpiadi, nel novembre del 1988, Josefa Idem si trasferì in Italia, decisa a dare una svolta alla sua carriera sportiva.
In Italia
Nel 1989 si affidò ad un nuovo allenatore, Guglielmo Guerrini. Il cambiamento diede subito buoni risultati: due terzi posti ai mondiali nel K1 500 m e 5000 m.
Il sodalizio Idem-Guerrini andava oltre l'impegno sportivo. Coppia anche nella vita privata, i due si sposarono nel 1990. Con il matrimonio l'atleta tedesca prese residenza in Italia, e potè gareggiare per la nazionale azzurra già dai mondiali di quell'anno, dove vinse il suo primo titolo iridato nel K1 500 m, oltre al bronzo nei 5000 m. Piazzamenti invertiti (oro nel K1 5000 m, bronzo nel K1 500 m) ai mondiali dell'anno dopo.
Nel 1992, due anni dopo il matrimonio, Josefa Idem diventò cittadina italiana. I Giochi di Barcellona furono la sua terza partecipazione olimpica, la prima da italiana. Avendo vinto la gara preolimpica l'anno precedente, era una delle favorite, ma si dovette accontentare del quarto posto.
Negli anni seguenti il suo risultato migliore, a livello sportivo, fu un terzo posto ai mondiali. Sul piano personale, l'evento più importante fu la nascita di Janek, il suo primo figlio, il 30 aprile 1995. Pochi mesi dopo, con il supporto del marito-allenatore, Josefa Idem era di nuovo in acqua a gareggiare, ai mondiali in Germania, dove arrivò quinta.
Nel 1996, alle Olimpiadi di Atlanta, Josefa Idem vinse il bronzo nel K1 500 m, bissando la medaglia vinta 12 anni prima a Los Angeles per la Germania. Fu l'inizio di un periodo ricchissimo di successi: dal 1997 al 2002 3 titoli mondiali (e altri 10 piazzamenti sul podio), 5 titoli europei e la medaglia d'oro nel K1 500 m alle Olimpiadi di Sydney del 2000.
Dopo i tanti trionfi sportivi, a 38 anni Josefa Idem sospese l'attività agonistica per la seconda maternità. A maggio del 2003 nacque Jonas. Non aveva però intenzione di smettere con la canoa, e assieme al marito definì un impegnativo piano di allenamenti per tornare alle gare ai massimi livelli. Gli sforzi sono stati ripagati: 15 mesi dopo il parto, a 40 anni di età e alla sesta Olimpiade consecutiva, Josefa Idem ha vinto la medaglia d'argento ai Giochi di Atene del 2004.
L'impegno sociale
Oltre all'attività agonistica e alla famiglia, Josefa Idem è impegnata anche a livello sociale. È stata testimonial di campagne di sensibilizzazione sulla sclerosi multipla, sulla donazione di organi e a favore di Emergency. Nel 2001 è stata nominata assessore allo sport del Comune di Ravenna.
Palmares
Per la Germania
- Campionati europei di Plovdiv (Bulgaria) 1977 - tre titoli: 200, 500 e 1000 mt; bronzo nel K2
- Olimpiadi:
- Los Angeles 1984: bronzo K2 500 m
- Campionati del mondo:
- 1989: bronzo K1 500 m e 5000 m
Per l'Italia
- Olimpiadi:
- Atlanta 1996: bronzo K1 500 m
- Sydney 2000: oro K1 500 m
- Atene 2004: argento K1 500 m
- Campionati del mondo:
- 1990: oro K1 500 m, bronzo K1 5000 m
- 1991: oro K1 5000 m, bronzo K1 500 m
- 1994: bronzo K1 500 m
- 1997: argento K1 200-500-1000 m
- 1998: oro K1 1000 m, argento K1 200 m, bronzo K1 500 m
- 1999: argento K1 200-500-1000 m
- 2001: oro K1 500-1000 m
- 2002: bronzo K1 500-1000 m
- Campionati europei:
- 1999: oro K1 200-500-1000 m
- 2000: oro K1 1000 m, argento K1 200 m
- 2001: oro K1 1000 m, argento K1 500 m
- Giochi del Mediterraneo:
- 1997: oro K1-K2 500 m
Collegamenti esterni
- [http://www.josefaidem.info/ Sito ufficiale]
IdemIdem
IdemIdem
seo tapety wygaszacze gry statystyki warsaw hotels godwka
|
|
|
|
